Korisnik:Jovanavt5720/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zapadnoškotski beli terijer
Drugi naziviPoltalloch Terrier
Roseneath Terrier
White Roseneath Terrier
Uobičajeni nadimciVesti
PorekloŠkotska
Osobine
Težina 6.8–9.1 kg (15–20 lb)
Visina 25–28 cm (9.8–11.0 in)
Dlaka dupla
Boja bela
Životni vek prosečno 12—17 godina
Domaći pas (Canis lupus familiaris)

Zapadnoškotski beli terijer poznatiji kao Vesti, je rasa pasa iz Škotske sa karakterističnom belom oštrom dlakom i belom podlakom. To je terijer srednje veličine, iako je sa dužim nogama od drugih škotskih rasa terijera. Ima belo duplo krzno koje ispunjava lice psa, dajući mu zaobljen izgled.

Rasa je inteligentna, brzo uči i može biti dobra sa decom, ali ne toleriše uvek grubo igranje. Vesti je aktivna rasa, društveni su, imaju veliki nagon za plen, jer su nekada korišćeni za lov na glodare.

Moderna rasa potiče iz brojnih programa uzgoja belih terijera u Škotskoj pre 20. veka. Rođak Kern Terijeru, Vesti je uzgajan za lov na male glodare na mestima kao što su farme. Edvard Donald Malkolm, 16-ti. Lord od Poltaloka, zaslužan je za stvaranje moderne rase svog Poltalok terijera, ali nije želeo da bude poznat kao takav.[1]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Vesi pre ručka

Vesti obično imaju svetle, duboko usađene oči u obliku badema, tamne boje.[2] Uši su im zašiljene i uspravne.[2]Pripadnici rase obično teže između 6,8 i 9,1 kg, a prosečna visina je između 10-11 inča (25-28 cm). [2]Telo treba da bude kraće od visine psa u ramenu.[2]

Takođe imaju duboki grudni koš, mišićave udove, crni nos i kratku tesno prilepljenu vilicu sa zagrizom u obliku „makaza“ (donji očnjaci su zaključani ispred gornjih očnjaka, gornji sekutići su zaključani preko donjih sekutića).[3] Imaju meku, gustu, gustu poddlaku i grubu spoljašnju dlaku, koja može da naraste do oko 2 inča (5,1 cm) dugačka.[3] Krzno ispunjava lice i daje zaobljen izgled. [2]Kako se štenad razviju u odrasle pse, njihova gruba spoljna dlaka se obično uklanja ili „ručnim skidanjem“, posebno za izlaganje pasa, ili šišanjem na drugi način. Većina Vestija je čisto bela, iako postoje neke varijacije boje svetle pšenice.[4]

Temperament[uredi | uredi izvor]

Temperament zapadnoškotskog belog terijera može da varira u velikoj meri, pri čemu su neki prijateljski nastrojeni prema deci, dok drugi više vole samoću. Obično neće tolerisati grubo rukovanje, kao što je dete koje ga vuče za uši ili krzno, i često može biti posesivan prema svojoj hrati ili igračakma. Ovo čini redovnu obuku od malih nogu od posebne važnosti. Obično je nezavisan, siguran, samouveren i može biti dobar čuvar. To je lojalna rasa koja se vezuje za svog vlasnika, ali je često u pokretu, što zahteva svakodnevnu vežbu (15–30 minuta, ali idealno, najmanje sat vremena). Vesti je veoma društven, najdruželjubiviji je i najveseliji od svih škotskih rasa terijera.[5] To je izdržljiva rasa i može biti tvrdoglava, što dovodi do problema sa obukom. Vesti će možda morati povremeno da osveži obuku tokom svog života. Imajući tipičan plen terijera, ima tendenciju da bude veoma zainteresovan za igračke, posebno za jurenje loptica. Zadržava instinkte zemaljskog psa, uključujući radoznale i istraživačke osobine, kao i prirodne instinkte za lajanje i kopanje rupa. U proseku je rangiran kao 88. u delu Inteligencija pasa Stenlija Korena.[6]

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Mladunče terijera

Američki rasni klub procenjuje životni vek Vestija na 12 do 16 godina.[7] Anketa u okrugu kluba navodi da je prosečan životni vek Vestija 11,4 godine.[8] Podaci veterinarskih klinika iz UK pokazuju tipičan životni vek od 10,5 do 15 godina.[9] Baza podataka Francuskog kinološkog društva daje 8 do 16 godina, sa medijanom od 13 godina.[10]Tipična veličina legla je između tri i pet štenaca.[3] Rasa je predisponirana na stanja koja postoje kod mnogih rasa, kao što je trbušna kila.[11] Štenci Vestija mogu biti pogođeni kraniomandibularnom osteopatijom, bolešću koja je poznata i kao „lavlja vilica”, a ponekad se naziva i „Vesti vilica”.[12] Bolest je autozomno recesivno stanje, tako da štene može biti pogođeno samo ako su mu oba roditelja nosioci neispravnog gena. Stanje se javlja kod mnogih rasa, uključujući nekoliko različitih tipova terijera, kao i kod drugih nepovezanih rasa kao što je nemačka doga. Obično se pojavljuje kod pasa mlađih od godinu dana i može uzrokovati probleme sa žvakanjem ili gutanjem hrane. Rasa je sklona kožnim poremećajima. Otprilike četvrtina ispitanih Vestija je pogođena atopijskim dermatitisom, naslednim hroničnim alergijskim stanjem kože. Veći procenat mužijaka je pogođen u poređenju sa ženkama. Neuobičajeno, ali teško stanje kože specifično za rasu, hiperplastična dermatoza, može uticati na zapadnoškotske bele terijere, mlade i odrasle pse. Pogođeni psi mogu patiti od crvene hiperpigmentacije, lihenifikacije i gubitka dlake. U početnim fazama, ovo stanje se može pogrešno dijagnostikovati kao alergije ili manje ozbiljni oblici dermatitisa.Rasa je takođe ima jednu od najmanjih verovatnoća da će biti pogođena luksirajućom patelom, gde kapica kolena klizi sa mesta.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Fotografija iz 1915.

Škotski beli terijeri zabeleženi su još za vreme vladavine Džejmsa 6. od Škotske, koji je vladao između 1567. i 1625. [4]Kralj je naredio da se desetak ovih belih terijera nabavi iz Argila da bi se poklonili Kraljevini Francuskoj.[13] Psi peščane i tigraste boje smatrani su otpornijima od pasa drugih boja, a beli psi su smatrani slabim.[14] U različitim periodima tokom postojanja ove rase, smatrana je belim izdanakom rase škotskog terijera i kern terijera.[15] Izveštaji o brodu španske Armade koji je potonuo na ostrvu Skaj 1588. godine ukazivali su na to da je brod prevozio bele španske pse, čije potomke je klan Donald razlikovao od drugih rasa, uključujući porodice poglavica.[14] Druge porodice na Skaju su sačuvale i bele i peščane pse. Jedna takva porodica je bio klan Meklaud, a njihovi potomci su izvestili da su najmanje dva poglavara držala bele terijere, uključujući „Zlog čoveka“ Normana Meklauda i njegovog unuka Normana, koji je postao poglavica nakon njegove smrti.[13] Džordž Kembel, 8. vojvoda od Argila, poglavica klana Kembel, uzgajao je rasu belih škotskih terijera poznatu kao „Rozenat terijer“. [16]Još jedna vrsta belih škotskih terijera se takođe pojavila u ovom trenutku, sa doktorom Amerikom Edvinom Flaksmanom iz Fifea koji je razvio svoju liniju „Pitenvem terijera“ od ženke škotskog terijera koja je dala belo potomstvo. [16]Činilo se da je pas imao belu štenad bez obzira na mužijaka sa kojim se parila, a nakon što je udavio preko 20 ovih potomaka, došao je do teorije da je to drevna osobina škotskog terijera koja pokušava da se ponovo pojavi. Ponovo je posvetio svoj uzgojni program za proizvodnju belih škotskih terijera sa ciljem da ih vrati u isti rast kao tamno obojene rase. Flaksmanu se pripisuje davanje činova (klasa) psima na izložbama pasa za bele škotske terijere krajem 19. veka.[17]

Popularnost ove rase tokom ranog 20. veka bila je tolika da su se psi menjali za stotine gvineja. [13]Od 2010. godine, Vesti je treća najpopularnija rasa terijera u Velikoj Britaniji, sa 5.361 štenetom registrovanim u Kinološkom klubu. Međutim, ovo je pad u broju od 2001. godine, kada je bila najpopularnija rasa terijera, sa 11.019 novih registrovanih pasa[18]. Položaj ove rase u Sjedinjenim Državama je stabilniji i ostaje u gornjoj trećini svih rasa od oko 1960. godine.[14] Bio je rangiran na 30. mestu po popularnosti 2001. godine, na osnovu registracija u Američkom kinološkom savezu, koje su varirale oko 30-ih godina u deceniji nakon toga, dok je 2010. bio na 34. mestu. Bila je 44. najpopularnija AKC rasa u 2020. godine[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Pristupljeno 2022-05-08 
  2. ^ a b v g d Palika, Liz (2007). The Howell book of dogs : the definitive reference to 300 breeds and varieties. Hoboken, N.J.: Wiley. ISBN 0-470-00921-7. OCLC 85485148. 
  3. ^ a b v Kern, Kerry V. (1988). The new terrier handbook : everything about purchase, care, nutrition, breeding, behavior, and training. Matthew M. Vriends. New York: Barron's. ISBN 0-8120-3951-3. OCLC 17508196. 
  4. ^ a b Bruette, William A (1921). The Complete Dog Book. Cincinnati, OH: Stewart Kidd Co.
  5. ^ author., Davis, Wendy M. (Wendy Marion), 1928- (2009). Dal & rice. McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-7517-2. OCLC 647844302. 
  6. ^ Coren, Stanley (2006). „Can dogs predict earthquakes? A possible auditory answer”. PsycEXTRA Dataset. Pristupljeno 2022-05-08. 
  7. ^ West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Pristupljeno 2022-05-08 
  8. ^ West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Pristupljeno 2022-05-08 
  9. ^ O’Neill, D.G.; Church, D.B.; McGreevy, P.D.; Thomson, P.C.; Brodbelt, D.C. „Longevity and mortality of owned dogs in England” (PDF). The Veterinary Journal. 198 (3): 638—643. ISSN 1090-0233. PMID 24206631. doi:10.1016/j.tvjl.2013.09.020. 
  10. ^ Leroy, G. G.; Phocas, F.; Hedan, B.; Verrier, E.; Rognon, X. (2015). „Inbreeding impact on litter size and survival in selected canine breeds” (PDF). The Veterinary Journal. 203 (1): 74—78. PMID 25475165. doi:10.1016/j.tvjl.2014.11.008.  mean=11.89 ± 3.92 median=12.93
  11. ^ Ackerman, André. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  12. ^ Stallwood, Jen (2020-07-22), Sick yellow dogs: Approach to acute anaemia, British Small Animal Veterinary Association, ISBN 978-1-910443-49-1, Pristupljeno 2022-05-08 
  13. ^ a b v Smith, Arthur Croxton; Earl, Maud. (1910). The power of the dog / described by A. Croxton Smith ; twenty plates in colour by Maud Earl. London :: Hodder and Stoughton,. 
  14. ^ a b v 1933-, Rice, Dan, (2002). West Highland white terriers : everything about purchase, care, nutrition, special activities, and health care : filled with full-color photographs. Barron's. ISBN 0-7641-1899-4. OCLC 1055731306. 
  15. ^ Dalziel, Hugh (1879). British dogs; their varieties, history, characteristics, breeding, management and exhibition... London: The bazaar office. 
  16. ^ a b West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Pristupljeno 2022-05-08 
  17. ^ Lane, Charles Henry. (1902). Dog shows and doggy people, with 240 illustrations mostly from photographs taken specially for the work. London,: Hutchinson,. 
  18. ^ „Comparative Tables of Registrations for the Years 2001–2010 Inclusive” (PDF). The Kennel Club. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 1. 2012. g. 
  19. ^ „Dog Painting: The European Breeds (1st) A Breed Apart: The Art Collections of the American Kennel Club and the American Kennel Club Museum of the Dog (2nd)”. Reference Reviews. 16 (5): 29—30. 2002-05-01. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2002.16.5.29.256. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jovanavt5720/песак&oldid=25426033”