Корисник:Jovanavt5720/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Западношкотски бели теријер
Други називиPoltalloch Terrier
Roseneath Terrier
White Roseneath Terrier
Уобичајени надимциВести
ПореклоШкотска
Особине
Тежина 6.8–9.1 kg (15–20 lb)
Висина 25–28 cm (9.8–11.0 in)
Длака дупла
Боја бела
Животни век просечно 12—17 година
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Западношкотски бели теријер познатији као Вести, је раса паса из Шкотске са карактеристичном белом оштром длаком и белом подлаком. То је теријер средње величине, иако је са дужим ногама од других шкотских раса теријера. Има бело дупло крзно које испуњава лице пса, дајући му заобљен изглед.

Раса је интелигентна, брзо учи и може бити добра са децом, али не толерише увек грубо играње. Вести је активна раса, друштвени су, имају велики нагон за плен, јер су некада коришћени за лов на глодаре.

Модерна раса потиче из бројних програма узгоја белих теријера у Шкотској пре 20. века. Рођак Керн Теријеру, Вести је узгајан за лов на мале глодаре на местима као што су фарме. Едвард Доналд Малколм, 16-ти. Лорд од Полталока, заслужан је за стварање модерне расе свог Полталок теријера, али није желео да буде познат као такав.[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Веси пре ручка

Вести обично имају светле, дубоко усађене очи у облику бадема, тамне боје.[2] Уши су им зашиљене и усправне.[2]Припадници расе обично теже између 6,8 и 9,1 кг, а просечна висина је између 10-11 инча (25-28 цм). [2]Тело треба да буде краће од висине пса у рамену.[2]

Такође имају дубоки грудни кош, мишићаве удове, црни нос и кратку тесно прилепљену вилицу са загризом у облику „маказа“ (доњи очњаци су закључани испред горњих очњака, горњи секутићи су закључани преко доњих секутића).[3] Имају меку, густу, густу поддлаку и грубу спољашњу длаку, која може да нарасте до око 2 инча (5,1 цм) дугачка.[3] Крзно испуњава лице и даје заобљен изглед. [2]Како се штенад развију у одрасле псе, њихова груба спољна длака се обично уклања или „ручним скидањем“, посебно за излагање паса, или шишањем на други начин. Већина Вестија је чисто бела, иако постоје неке варијације боје светле пшенице.[4]

Темперамент[уреди | уреди извор]

Темперамент западношкотског белог теријера може да варира у великој мери, при чему су неки пријатељски настројени према деци, док други више воле самоћу. Обично неће толерисати грубо руковање, као што је дете које га вуче за уши или крзно, и често може бити посесиван према својој храти или играчакма. Ово чини редовну обуку од малих ногу од посебне важности. Обично је независан, сигуран, самоуверен и може бити добар чувар. То је лојална раса која се везује за свог власника, али је често у покрету, што захтева свакодневну вежбу (15–30 минута, али идеално, најмање сат времена). Вести је веома друштвен, најдружељубивији је и највеселији од свих шкотских раса теријера.[5] То је издржљива раса и може бити тврдоглава, што доводи до проблема са обуком. Вести ће можда морати повремено да освежи обуку током свог живота. Имајући типичан плен теријера, има тенденцију да буде веома заинтересован за играчке, посебно за јурење лоптица. Задржава инстинкте земаљског пса, укључујући радознале и истраживачке особине, као и природне инстинкте за лајање и копање рупа. У просеку је рангиран као 88. у делу Интелигенција паса Стенлија Корена.[6]

Здравље[уреди | уреди извор]

Mладунче теријера

Амерички расни клуб процењује животни век Вестија на 12 до 16 година.[7] Анкета у округу клуба наводи да је просечан животни век Вестија 11,4 године.[8] Подаци ветеринарских клиника из УК показују типичан животни век од 10,5 до 15 година.[9] База података Француског кинолошког друштва даје 8 до 16 година, са медијаном од 13 година.[10]Типична величина легла је између три и пет штенаца.[3] Раса је предиспонирана на стања која постоје код многих раса, као што је трбушна кила.[11] Штенци Вестија могу бити погођени краниомандибуларном остеопатијом, болешћу која је позната и као „лавља вилица”, а понекад се назива и „Вести вилица”.[12] Болест је аутозомно рецесивно стање, тако да штене може бити погођено само ако су му оба родитеља носиоци неисправног гена. Стање се јавља код многих раса, укључујући неколико различитих типова теријера, као и код других неповезаних раса као што је немачка дога. Обично се појављује код паса млађих од годину дана и може узроковати проблеме са жвакањем или гутањем хране. Раса је склона кожним поремећајима. Отприлике четвртина испитаних Вестија је погођена атопијским дерматитисом, наследним хроничним алергијским стањем коже. Већи проценат мужијака је погођен у поређењу са женкама. Неуобичајено, али тешко стање коже специфично за расу, хиперпластична дерматоза, може утицати на западношкотске беле теријере, младе и одрасле псе. Погођени пси могу патити од црвене хиперпигментације, лихенификације и губитка длаке. У почетним фазама, ово стање се може погрешно дијагностиковати као алергије или мање озбиљни облици дерматитиса.Раса је такође има једну од најмањих вероватноћа да ће бити погођена луксирајућом пателом, где капица колена клизи са места.

Историја[уреди | уреди извор]

Fotografija iz 1915.

Шкотски бели теријери забележени су још за време владавине Џејмса 6. од Шкотске, који је владао између 1567. и 1625. [4]Краљ је наредио да се десетак ових белих теријера набави из Аргила да би се поклонили Краљевини Француској.[13] Пси пешчане и тиграсте боје сматрани су отпорнијима од паса других боја, а бели пси су сматрани слабим.[14] У различитим периодима током постојања ове расе, сматрана је белим изданаком расе шкотског теријера и керн теријера.[15] Извештаји о броду шпанске Армаде који је потонуо на острву Скај 1588. године указивали су на то да је брод превозио беле шпанске псе, чије потомке је клан Доналд разликовао од других раса, укључујући породице поглавица.[14] Друге породице на Скају су сачувале и беле и пешчане псе. Једна таква породица је био клан Меклауд, а њихови потомци су известили да су најмање два поглавара држала беле теријере, укључујући „Злог човека“ Нормана Меклауда и његовог унука Нормана, који је постао поглавица након његове смрти.[13] Џорџ Кембел, 8. војвода од Аргила, поглавица клана Кембел, узгајао је расу белих шкотских теријера познату као „Розенат теријер“. [16]Још једна врста белих шкотских теријера се такође појавила у овом тренутку, са доктором Америком Едвином Флаксманом из Фифеа који је развио своју линију „Питенвем теријера“ од женке шкотског теријера која је дала бело потомство. [16]Чинило се да је пас имао белу штенад без обзира на мужијака са којим се парила, а након што је удавио преко 20 ових потомака, дошао је до теорије да је то древна особина шкотског теријера која покушава да се поново појави. Поново је посветио свој узгојни програм за производњу белих шкотских теријера са циљем да их врати у исти раст као тамно обојене расе. Флаксману се приписује давање чинова (класа) псима на изложбама паса за беле шкотске теријере крајем 19. века.[17]

Популарност ове расе током раног 20. века била је толика да су се пси мењали за стотине гвинеја. [13]Од 2010. године, Вести је трећа најпопуларнија раса теријера у Великој Британији, са 5.361 штенетом регистрованим у Кинолошком клубу. Међутим, ово је пад у броју од 2001. године, када је била најпопуларнија раса теријера, са 11.019 нових регистрованих паса[18]. Положај ове расе у Сједињеним Државама је стабилнији и остаје у горњој трећини свих раса од око 1960. године.[14] Био је рангиран на 30. месту по популарности 2001. године, на основу регистрација у Америчком кинолошком савезу, које су варирале око 30-их година у деценији након тога, док је 2010. био на 34. месту. Била је 44. најпопуларнија АКЦ раса у 2020. године[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Приступљено 2022-05-08 
  2. ^ а б в г д Palika, Liz (2007). The Howell book of dogs : the definitive reference to 300 breeds and varieties. Hoboken, N.J.: Wiley. ISBN 0-470-00921-7. OCLC 85485148. 
  3. ^ а б в Kern, Kerry V. (1988). The new terrier handbook : everything about purchase, care, nutrition, breeding, behavior, and training. Matthew M. Vriends. New York: Barron's. ISBN 0-8120-3951-3. OCLC 17508196. 
  4. ^ а б Bruette, William A (1921). The Complete Dog Book. Cincinnati, OH: Stewart Kidd Co.
  5. ^ author., Davis, Wendy M. (Wendy Marion), 1928- (2009). Dal & rice. McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-7517-2. OCLC 647844302. 
  6. ^ Coren, Stanley (2006). „Can dogs predict earthquakes? A possible auditory answer”. PsycEXTRA Dataset. Приступљено 2022-05-08. 
  7. ^ West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Приступљено 2022-05-08 
  8. ^ West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Приступљено 2022-05-08 
  9. ^ O’Neill, D.G.; Church, D.B.; McGreevy, P.D.; Thomson, P.C.; Brodbelt, D.C. „Longevity and mortality of owned dogs in England” (PDF). The Veterinary Journal. 198 (3): 638—643. ISSN 1090-0233. PMID 24206631. doi:10.1016/j.tvjl.2013.09.020. 
  10. ^ Leroy, G. G.; Phocas, F.; Hedan, B.; Verrier, E.; Rognon, X. (2015). „Inbreeding impact on litter size and survival in selected canine breeds” (PDF). The Veterinary Journal. 203 (1): 74—78. PMID 25475165. doi:10.1016/j.tvjl.2014.11.008.  mean=11.89 ± 3.92 median=12.93
  11. ^ Ackerman, André. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  12. ^ Stallwood, Jen (2020-07-22), Sick yellow dogs: Approach to acute anaemia, British Small Animal Veterinary Association, ISBN 978-1-910443-49-1, Приступљено 2022-05-08 
  13. ^ а б в Smith, Arthur Croxton; Earl, Maud. (1910). The power of the dog / described by A. Croxton Smith ; twenty plates in colour by Maud Earl. London :: Hodder and Stoughton,. 
  14. ^ а б в 1933-, Rice, Dan, (2002). West Highland white terriers : everything about purchase, care, nutrition, special activities, and health care : filled with full-color photographs. Barron's. ISBN 0-7641-1899-4. OCLC 1055731306. 
  15. ^ Dalziel, Hugh (1879). British dogs; their varieties, history, characteristics, breeding, management and exhibition... London: The bazaar office. 
  16. ^ а б West Highland White Terrier, Qeios, 2020-02-07, Приступљено 2022-05-08 
  17. ^ Lane, Charles Henry. (1902). Dog shows and doggy people, with 240 illustrations mostly from photographs taken specially for the work. London,: Hutchinson,. 
  18. ^ „Comparative Tables of Registrations for the Years 2001–2010 Inclusive” (PDF). The Kennel Club. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 1. 2012. г. 
  19. ^ „Dog Painting: The European Breeds (1st) A Breed Apart: The Art Collections of the American Kennel Club and the American Kennel Club Museum of the Dog (2nd)”. Reference Reviews. 16 (5): 29—30. 2002-05-01. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2002.16.5.29.256. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jovanavt5720/песак&oldid=25426033”