Korisnik:Krulj/pesak
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Poljoprivrednom fakultetu univerziteta u Beogradu u Beogradu. Datum unosa: novembar—decembar 2016. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
Pepelnica žita je bolest koja napada žitarice. Može se pojaviti i na velikom broju trava, ali uglavnom se pojavljuje na pšenici, ječmu, raži i ovsu. Naziv pepelnica je dobila po tome što napadnuta biljka izgleda kao da je posuta pepelom. Latinski naziv ѕa pepelnicu žita je Erysiphe graminis. Prvi put se pojavila pre više vekova.
Rane faze infekcije utiču na smanjenje bokorenja, kasne faze infekcije utiču na smanjenje lisne površine. Kasna faza je u periodu nalivanja zrna. [1]
Simptomi[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Infekcija se prvo širi na biljkama u gustom sklopu. Prvi simptomi su slabo uočljivi, pojavljuju na licu donjih listova, a kasnije se širi i na gornje lišće. Parazit inficira sve nadzemne delove biljke. Kada je biljka osetljiva simptomi se mogu uočiti i na klasu. Na lišću se pojavljuju simptomi u vidu hlorotičnih pega u kojima se razvija micelija belosivkaste boje. Kolonija ima brašnast izgled, koji joj daju konidije. Micelija vremenom posivi. Na drugoj strani lista javlja se hloroza. Krajem vegetacije micelija potamni. Tada se u miceliji formiraju tamnomrke kleistotecije. Kleistotecije su sitna plodonosna telašca, loptastog oblika. Zaraženo tkivo nekrotira i hlorotiše. Biljka može odreagovati na infekciju na različte načine:
- ne pokazuje makroskopski vidljive simptome
- u vidu pega različite boje, veličine i oblika
- prekrivanje celog lista micelijom
Parazit[uredi | uredi izvor]
U epidermalnim ćelijama formiraju se haustorije, a micelija se razvija na površini. Micelijsku prevlaku na površini lista čine spojene kolonije. Parazit prezimljava u obliku kleistotecije na biljnim ostacima ili na živim biljkama (domaćinima). Optimalna temperatura za infekciju je 15-20 stepeni S. Kada su optimalni uslovi parazit može prodreti u biljku za 10 časova. Haustorije se formiraju za 16 časova, a svoju punu večicinu dostižu nakon 34-36 časova. Prodiranje u biljku domaćina i formiranje konidija odvija se na svetlosti, svi ostali stadijumi se odvijaju u tami. Pšenica je najosetljivija na infekciju u fazi intenzivnog porasta.
Suzbijanje[uredi | uredi izvor]
Na suzbijanje pepelnice utiče setva. Kasnijom setvom jarih useva i ranijom i gušćom setvom ozimih useva povećava se razvoj pepelnice. Neizbalansirana primena mineralnih đubriva utiče na razvoj patogena. Uništavanjem samoniklih biljaka i zaoravanjem žetvenih ostataka, uništavaju se prezimljujući oblici patogena. Time se smanjuje pojava bolesti u narednoj vegetaciji. Za suzbijanje pepelnice koriste se i hemijska sredstva- fungiidi. [2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mirko S. Ivanovićagica M. Ivanović; et al. Mikoze i pseudomikoze biljaka.
- ^ http://poljoprivreda.info/?oid=9&id=594. Pristupljeno 15. 12. 2016.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar|title=(pomoć)