Korisnik:Nina Erceg/pesak

Branko Miljković ili Pesnikov uzlet je delo koje je napisao Vidosav Petrović u znak sećanja na svog dugogodišnjeg prijatelja, pesnika Branka Miljkovića. Petrović se potrudio da na slikovit način prikaže Miljkovićev život, kao i njegovu pesničku pojavu, njeno nastajanje, razvoj, uzlet i tragični svršetak. Knjiga je prvobitno objavljena 1988. godine, a poslednje dopunjeno izdanje, četvrto po redu, je izašlo 2014. godine.

O piscu

Vidosav Petrović (1936-2017) je bio srpski književnik, publicista i kulturni radnik. Rođen je u Nišu, gde je i završio gimnaziju. Preselivši se u Beograd započeo je studiranje na Filozofskom fakultetu na kom je diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost 1960. godine. Pripadao je onoj grupi pisaca koja se nalazila u žiži kulturnog života Niša, čije je jezgro bilo formirano oko Branka Miljkovića, još u gimnazijskim danima u književnoj družini Njegoš. Za prvo izdanje memoarsko-biografske knjige- Branko Miljković ili Pesnikov uzlet dodeljena mu je Oktobarska nagrada grada Niša.

Sadržaj knjige

U uvodnom delu pisac pojašnjava svoj odnos sa Brankom Miljkovićem, spominje mnoštvo nerazjašnjenih pitanja u vezi sa pesnikovim životom i dotiče se onog pokrivenog velom tajne - pesnikove smrti.

Petrović je poznavao Miljkovića još od detinjstva, živeli su u istoj ulici i često su provodili vreme zajedno. Potom su pohađali istu gimnaziju, a kasnije i studirali na istom fakultetu. Priseća se prizora Drugog svetskog rata koji su obeležili njihovo detinjstvo. Ističe da je pre početka rata svakako Ćele kula ostavila najveći utisak na njih a užasi koji su usledili su bili još strašniji.

Pisac dočarava kako je Miljković postao zaljubljenik u knjige. Naime, njegov ujak Jakob Brailo mu je u jesen 1943. godine doneo dvanaest "zlatnih knjiga" i od tada je njegova kućna biblioteka konstantno rasla. Željan bega od sumorne ratne atmosfere i svakodnevnih prizora ispunjenih užasom, budući Princ poezije, kako su potonje Miljkoviću nadenuli nadimak, odlučuje da svoje vreme posveti poeziji. Nakon svršetka rata Miljković deluje dosta ozbiljno i uglavnom svoje vreme provodi čitajući i učeći sa Ilijom Drenovcem. Pozajmljuje knjige od drugova čiji roditelji imaju kućne biblioteke, i promoviše da je dobro da knjiga uđe u kuću, kako je to voleo da govori. U njima traži sagovornike i naglašava koliko je važan i ovaj vid obrazovanja. Miljković je bio specifičan po tome što je još kao dete pokazivao izuzetnu naklonost prema književnosti. Godine 1946. imao je samo 12 godina i po čuđenju svih koji su ga znali čitao je Tolstojev Rat i mir, kao i Hegelovu Dijalektiku. Smatrali su da to nije bilo primereno za njegove godine, ali je on istrajao i nisu ga pokolebala mišljenja drugih.

Na taj način je počeo da stiče reputaciju među stanovnicima Niša. Svojim zahtevom još više je skrenuo njihovu pažnju - tražio je od roditelja kola peska, kako bi napravio svoju "peščanu tablu". U to vreme njegova porodica je bila prilično siromašna i nisu imali novca za hartiju, te je on našao alternativno rešenje. Na tom pesku su nastajala i nestajala njegova prva dela, brojna razmišljanja i slike rata koje su mu ostale urezane. Tada je postavio najveći broj pitanja na koja će kasnije pokušati da odgovori u svojoj poeziji, ali i strah da nema dovoljno vremena da pročita sve što želi. Uskoro, na papiru piše svoju prvu pesmu inspirisan Lazom Lazarevićem i Ivanom Cankarom. Dopalo mu se kako su oni pisali o majci, te je svojoj uputio pesmu Moja majka. Piše o tome kako ona bdi i brine o porodici dok je otac bolestan. Upitan zašto piše tako o ocu iako je u tom trenutku bio zdrav, odgovara da od kada se završio rat on samo "bitiše". Jasno se vidi da je Miljković shvatao kakve je posledice rat ostavio na njegovog oca.

On i njegovi drugovi pokušavaju da vrate život u normalan tok, i posle nemilih događaja, te odlučuju da učestalo odlaze u pozorište i u bioskop. Takođe, pred kraj 1948. ili početak 1949. godine održan je prvi sastanak književne družine Njegoš, na kome je Miljković prisustvovao, koja će u godinama koje dolaze steći popularnost u niškom književnom krugu i okupiti mlade pisce. Njegovo interesovanje za pisanu reč je sve više raslo, te je u jednom trenutku imao više od trista knjiga u svojoj biblioteci. Nazvao ju je Biblioteka Branka Miljkovića i verno počeo popis kao pravi bibliotekar. Besplatno je pozajmljivao knjige drugovima i uvek davao i više nego što su tražili, ali sa naglaskom da ih vrate.

U jednom trenutku njegovog čitalačkog zanosa, pažnju mu je privukla romska populacija. Bio je fasciniran njima, te im je posvetio ceo jedan ciklus pesama. Čak je i stvorio vlastitu kovanicu "cigan-mala", na koju je bio veoma ponosan.

Gimnazijski dani su mu bili ispunjeni i ljubavlju prema devojkama. Smatra se da je njegova najveća gimnazijska ljubav bila Olivera Milovanović, kojoj je napisao sonetni venac. Pod uticajem Petrarke, Šekspira, Dantea, Prešerna i mnogih drugih pisaca koji su pisali svojoj voljenoj, Miljković je našao način da joj izrazi svoja osećanja. Veliku pažnju je privukla i njegova dečačka zaljubljenost prema lepoj susetki Ruži, koja je opevana u pesmi Uzalud je budim. Mnogi je smatraju vrhuncem njegove ljubavne poezije.

Književna družina Njegoš postajala je sve popularnija. Čitali su se radovi mladih pesnika i diskutovalo se o aktuelnim književnim događajima. Prilična količina pažnje usmerena je ka Krležinom referatu koji je obelodanjen na kongresu književnika Jugoslavije u Ljubljani. Miljković se često pozivao na ovaj Krležin referat i rado ga citirao. Mada, najveću pažnju mu je privukla zbirka Kora (1953), Vaska Pope, kojom je bio oduševljen. Govorio je o Popi kao o vesniku novog vremena i piscu koji piše "drukčije". Zbirkom 87 pesama, Miodraga Pavlovića, koja je izašla godinu dana ranije, nije bio preterano zadivljen ali nije osporavao njenu vrednost. Sa druge strane, surovo je kritikovao Bogdana Popovića što u svoju Antologiju novije srpske lirike nije svrstao Kosićeve maestralne pesme- Među javom i med snom i Santa Maria della Salute. Zoran Mišić je objavio Antologiju srpske poezije kojom je Miljković bio mnogo zadovoljniji, i u koju su ove dve Kostićeve pesme svrstane.

Pošto je otišao na studije u Beograd, rad književne družine je utihnuo. Svi, a među njima i on, su verovali da će brzo steći afirmaciju u Beogradu. Miljković redakcije poredi sa neosvojivim bedemima i ne polazi mu za rukom da objavi svoje pesme. Veruje se da je očajan zbog toga što njegova poezija ne dobija pažnju koju bi trebalo da zavređuje, pokušao da oduzme sebi život jedne noću u kafani Prešernova klet. Nekoliko nedelja posle ovog nemilog događaja njegovi drugovi primećuju da mu se raspoloženje značajno popravlja. Uskoro izlazi broj časopisa Delo, čiji je urednik tada bio Oskar Davičo, a sa njim i 15 Miljkovićevih pesama. Od te 1955. godine kreće vrtoglavi uzlet ovog mladog pesnika. Tada dobija nadimak Princ poezije.

Petrović je kraj knjige posvetio Miljkovićevom samoubistvu i nagađanjima i dokazima koja su njegovi bližnji imali - da je zapravo reč o ubistvu. Sahrana je održana 14.02.1961. na Novom groblju u Beogradu.

Značaj Branka Miljkovića

Branko Miljković je objavio 5 zbirki pesama među kojima su:

književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković

• Uzalud je budim (1957)
• Smrću protiv smrti (1959)- zajedno sa Blažom Šćepanovićem
• Poreklo nade (1960)
• Vatra i ništa (1960)

• Krv koja svetli (1961).

Za zbirku Vatra i ništa je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost 1960. godine. Bio je jedan od idejnih tvoraca pravca u književnosti - neosimbolizma. Njegov život i delo uzor su mnogim mladim pesnicima. U Narodnom muzeju u Nišu postoji spomen zbirka koja je posvećena Branku Miljkoviću i Stevanu Sremcu.

Literatura

1. Jelena Novaković, Poezija kao ,,patetika uma“ Branko Miljković i Pol Valeri, Beograd, 1996. godina
2. SDBM (Sabrana dela Branka Miljkovića), knjiga četiri, Kritike, Niš, 1972. godina
3. Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd, Prosveta, 1965. godina
4. Poezija i poetika Branka Miljkovića: zbornik radova, urednik Novica Petković, Beograd, Institut za književnost i umetnost, 1996. godina