Korisnik:Tamara Jeremic98/pesak
Nacionalni park Niko[uredi | uredi izvor]
Nacionalni park Niko je mesto gde možete provesti malo mirnog i umirujućeg vremena u krilu prirode - dom je svetišta i hramova koji mirno leže na planinama ostrva Honšu u prefekturi Tošigu, sa spektakularnim planinskim pozadinama, blistavim vodopadima i neverovatnim vrelima, kompleks hrama Niko obiluje prirodnim šarmom. Park se prostire na 4 perfekture: Tošigi, Gunma, Fukušima i Nigata. Zahvata poršinu od 1.148 km2 . Nacionalni park je osnovan 4. decembra 1934. godine.[1]
Istorijski razvoj[uredi | uredi izvor]
Pokušaj osnivanja nacionalnog parka Niko potiče još početko 20 veka. Car Japana je nacionalni park Niko proglasio Carskim parkom 1911 godine, što ostaje i do danas. Zakon o nacionalnim parkovima u Japanu je donešen tek 1913 godine, a nakon 21 godine osnovan je i ovaj nacionalni park.[2]
Atraktivna turistička destinacija[uredi | uredi izvor]
Nacionalni park Niko je jedan od najlepših parkova u Japanu, a predstavlja i popularno odredište mladih koji vole planinarenje, skijanje, kampovanje, golf i slično. Pored upečatljivih prirodnih karakteristika, poznat je i po svojim istorijskim budističkim hramovima i šintuističkim svetilištima od kojih su najpoznatiji Niko Tošigu i Rinji. Oni su proglašeni za UNESKO-vu svetsku baštinu pod nazivom “Svetilišta i hramovi Nikoa”. Najposećenija mesta u nacionalnom parku su: Šintuističko svetilište Tošigu, Budistički hram Rinji, Jezero Čuženji, Vodopad Kegon, Vodopad Riuzu, Planina Nantai.
Šintuističko svetilište Tošigu[uredi | uredi izvor]
Tošigu je posvećen Tokugava Ieiasu, osnivaču tokugava šogunata . Prvobitno je sagrađena 1617 godine,tokom perioda Edo. Proširena je za vreme trećeg šoguna. Ovo svetilište sagradio je tokugavski čuvar Todo Takatora. Tošigu je sjajno umetničko delo kao i većina građevina koje se sada mogu videti u Tošigava svetištu koja su izgrađena u ovom periodu. U stvari, svetilište Tošigu sada predstavlja ponosni prikaz slave i nadmoći porodice Tokugava koja je vladala više od 250 godina. Kasnije je vlada Tokugave takođe doprinela izgradnji svetišta Futarasan i hrama Rinnoji. Tokom drugog dela 19. veka, Meiđi vlada preduzela je korake da podeli hramove na tri dela. Kao takvi, predati su odvojenim verskim grupama: svetište Tošigu i Futarasan svetilištepripadaju šintuističkoj sekti i Rinji budističkoj sekti. [3]
Budistički hram Rinji[uredi | uredi izvor]
Ovaj hram datira još iz 8 veka, osnovao ga je budistički monah Shodo Shonin, kada se popeo na vrh planine Nantai i tamo sagradio osnovu današnjeg hrama i od tada se smatra svetim mestom. Zbog svoje geografske izolacije duboko u planinama Japana, mesto je ubrzo privuklo druge budističke monahe koji su bili u potrazi za samoćom. [4]
Jezero Čuženji[uredi | uredi izvor]
Jezero Čuzenji se nalazi u blizeni grada Niko, na planini Nantaj. Nastalo je pre 20 000 godina kada i planina Nantaj. Površina jezera je 11,62 km2 i obim je 25 km. Dostiže dubinu od 163m i reka Iukava mu je glavni izvor vode. Jezero je otkrio sveštenik Shodo Shonin u 8 veku. Jezero Čuženji je posebno lepo do kraja oktobra, kada jesenje boje dostižu svoj vrhunac duž obala jezera i okolnih planina. A za vreme japanskih vrućih leta, uzvišenje jezera (1269 metara nadmorske visine) održava područje hladnim i ugodnim, što je u prošlosti privlačilo strane ambasade da grade vile za rekreaciju duž njegovih obala. Moguće je planinariti oko celog obilaska 25 kilometara jezera Čuženji brdovitim pešačkim stazama., U jezeru se može uživati i u obilasku čamaca koji polaze iz Čuženji Onsena.[5]
Vodopad Kegon[uredi | uredi izvor]
Kegonski vodopadi se nalaze na jezeru Čuzenji u nacionalnom parku Niko, u blizini grada Niko. Padovi su nastali kada je reku Daia preusmerio tok lave. Glavni slapovi imaju visinu od oko 97m. 1927 godine, Kegonski vodopad prepoznat je kao jedan od “Osam pogleda” koji najbolje pokazuju Japan i njegovu prirodu. Takođe je naveden kao jedan od 100 najvećih vodopadau Japanu , tako ga je i Ministarstvo za za zaštitu životne sredine uvrstilo u listu zaštićenih 1990 godine.[6]
Vodopad Riuzu[uredi | uredi izvor]
Vodopadi Riuzuje vodopad smešten uzvodno od reke Iugava i koji se uliva u jezero Iunoko i u jezero Čuzenji. Nalazi se u blizini grada Niko. Riuzu se može prevesti kao “Zmajeva glava”, takav naziv je dobila jer se njeni slapovi spuštaju sa dve strane stene koja podseca na zmajevu glavu. Vodopad Riuzu obiluje mnogim drvećem koje postaje žuto i crveno tokom sezone jesenjeg lišća, dodavajući vatrene boje zmajevom izgledu. Verovatno zbog svoje sjenaste lokacije, vodopad Riuzu jedno je od prvih mesta u Nikku koje su videle jesenske boje. Obično je najbolje početkom oktobra. Vodopad se posmatra besplatno sa malog promatračkog palube u zadnjem delu kuće za odmor, koji takođe sadrži prodavnicu suvenira i štand za hranu. Moguće je pratiti reku uzvodno, oko 300 metara, pešačkom stazom i uživati u više pogleda na impresivnu reku dok se kreće ka jezeru. Dalje, staza se nastavlja prema močvarama Senjogahara.[7]
Planina Nantai[uredi | uredi izvor]
Planina Nantai još nazivamo i Futara-san. Ona predstavlja stratovulkan u samom nacionalnom parku, u centralnom delu ostrva Honšu, odnosno glavnom ostrvu Japana. Visoka je 2.486m. Istaknuti je orijentir, može se videti tokom vedrih dana sa obale Pacifika, koja je udaljena oko 100km. Staza do vrha planine počinje na torijama koje se nalaze na planini, torija je otvorena u periodu između 5 maja i 25 oktobra i jako je popularna kod planinara.
Klima[uredi | uredi izvor]
Klima tokom maja, juna i oktobra, možete doživeti lepo vreme sa prijatnim prosečnim temperaturama koje padaju između 20 stepeni Celzijusa (68 ° F) i 25 stepeni Celzijusa (77 ° F). U proseku, najtopliji (i) meseci su jul i avgust. Meseci mart, april, maj, juni, juli, avgust, septembar, oktobar i novembar imaju velike šanse za padavine. U proseku, najtopliji mesec je avgust, a najhladniji mesec januar. Juni je najmoćniji mesec, ovog meseca treba izbegavati ako niste veliki ljubitelj kiše,januar je najsušniji mesec.[8]
Flora i Fauna[uredi | uredi izvor]
Kako se nadmorska visina povećava u oblastima Nasu i Šiobara, pejzaž se menja iz širokolisnih listopadnih šuma japanske bukve i hrasta u četinarske šume jele i tuje. Ovo područje nastanjuju krupni sisari, poput japanske seronije, japanske srne jelena i azijskog crnog medveda, kao i dolinske ribe i vodozemci. Iznad 1.600 metara u oblastima Nikoa i Kinugava naći ćete četinarske šume i Ermanove breze. Na grebenima i vrhovima većim od 2400 metara karakteristična je grmolika vegetacija alpskog pojasa i pružaju nesmetan pogled. Polja pamučne trave pokrivaju močvarna područja poput močvara Kinu-numa i Senjogahara. Mnogo japanskih makaka naseljava ove oblasti.[9]
Japanski drveni mak (Glaucidium palmatum)[uredi | uredi izvor]
Poznat i u Japanu pod nazivom Shirane Aoi koja potiče od reči "shirane" koji je u nazivu ove japanske endemske vrste i dolazi od planine Mt. Nikko-Shirane, nekada dom velike kolonije cveća. Sada uveliko smanjeno zbog predanja zbog jelena i ilegalnog kopanja, cveće je zaštićeno stalnim inicijativama.
To je rizomatična zeljasta višegodišnja biljka, narasta do 40 cm, s čvrstom stabljikom, s dva velika (prečnika 20 cm), dlanasto izbočena, na vrhu i malim membranskim listovima nižim na stabljici. Cvet se proizvodi pojedinačno na vrhu stabljike, prečnika 8 cm, sa četiri ružičasto-bledo ljubičaste (retko bele) petaloidne pepelnice. [10]
Japanski makaki majmuni (Macaca fuscata)[uredi | uredi izvor]
Naseljavaju sve predele nacionalnog par Japanski makaki (Macaca fuscata) je vrsta primata iz porodice majmuna Starog sveta (Cercopithecidae), koji naseljavaju sve predele Nacionalnog parka. Nativna je vrsta centralnog Japana. Ovi primati su često nazivani i snežni majmuni, jer naseljavaju predele u kojima se snežni pokrivač zadržava mesecima – ne računajući ljude ovo su primati koji žive u najsevernijim i najhladnijim oblastima.[11] Jedinke imaju braon-sivo krzno, crveno lice i kratke repove. Postoje 2 podvrste japanskix makaki.
U Japanu, ova vrsta je poznata kao Nihocaru (Nihon 日本 „Japan” + saru 猿 „majmun”). Mada, kako je široko rasprostranjena, stanovnici Japana je često zovu samo saru.[12]
Japanska jelenska sika (Cervus nippon)[uredi | uredi izvor]
Jelena sika poznata i kao jelena pikica ili japanska jelena, vrsta jelena koja je rodom iz većeg dela istočne Azije i uvedena u razne druge delove sveta. Ranije pronađena od severnog Vijetnama[13] na jugu do ruskog dalekog istoka na severu, sada je neuobičajena u ovim oblastima, izuzev Japana, gde je vrsta preterana.
Azijski crni medved (Ursus thibetankus japonikus)[uredi | uredi izvor]
Azijski crni medved je najveći kopneni sisar u samom nacionalnom parku , a i na samo ostrvu Honšu. On se može prepoznatiprema belom obeležju na grudima koje je obliku polumeseca. Naseljava šumovite zone,a ljudi ga mogu videti tokom planinarenja. [14]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ https://www.japan-guide.com/e/e3800.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.hotels.com/go/japan/nikko-park. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.hotels.com/go/japan/nikko-park. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3803.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3806.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3812.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3813.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://weather-and-climate.com/average-monthly-Rainfall-Temperature-Sunshine,nikko,Japan. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.japan.travel/national-parks/parks/nikko/. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Huxley, A (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć). - ^ http://myoko-nagano.com/snow_monkeys/. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Groves, C (2005). Mammal Species of the World. Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 162. ISBN 0-801-88221-4.
- ^ Harris, R.B (2008). „"Cervus nippon"”. Red List of Threatened Species.
- ^ https://www.japan.travel/national-parks/parks/nikko/. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Harris,R.B. (2008)."Cervus nippon" . Red List of Threatened Species
- Huxley, A. (1992). New RHSDictionary of Gardening. Macmillan
- Groves,C. (2005). Mammal Species of the World. Baltimore:Johns Hopkins University Press. str. 162
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Geografskom fakultetu u Beogradu. Datum unosa: mart—jun 2018. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |