Корисник:Tamara Jeremic98/песак
Национални парк Нико[уреди | уреди извор]
Национални парк Нико је место где можете провести мало мирног и умирујућег времена у крилу природе - дом је светишта и храмова који мирно леже на планинама острва Хоншу у префектури Тошигу, са спектакуларним планинским позадинама, блиставим водопадима и невероватним врелима, комплекс храма Нико обилује природним шармом. Парк се простире на 4 перфектуре: Тошиги, Гунма, Фукушима и Нигата. Захвата поршину од 1.148 км2 . Национални парк је основан 4. децембра 1934. године.[1]
Историјски развој[уреди | уреди извор]
Покушај оснивања националног парка Нико потиче још почетко 20 века. Цар Јапана је национални парк Нико прогласио Царским парком 1911 године, што остаје и до данас. Закон о националним парковима у Јапану је донешен тек 1913 године, а након 21 године основан је и овај национални парк.[2]
Атрактивна туристичка дестинација[уреди | уреди извор]
Национални парк Нико је један од најлепших паркова у Јапану, а представља и популарно одредиште младих који воле планинарење, скијање, камповање, голф и слично. Поред упечатљивих природних карактеристика, познат је и по својим историјским будистичким храмовима и шинтуистичким светилиштима од којих су најпознатији Нико Тошигу и Рињи. Они су проглашени за УНЕСКО-ву светску баштину под називом “Светилишта и храмови Никоа”. Најпосећенија места у националном парку су: Шинтуистичко светилиште Тошигу, Будистички храм Рињи, Језеро Чужењи, Водопад Кегон, Водопад Риузу, Планина Нантаи.
Шинтуистичко светилиште Тошигу[уреди | уреди извор]
Тошигу је посвећен Токугава Иеиасу, оснивачу токугава шогуната . Првобитно је саграђена 1617 године,током периода Едо. Проширена је за време трећег шогуна. Ово светилиште саградио је токугавски чувар Тодо Такатора. Тошигу је сјајно уметничко дело као и већина грађевина које се сада могу видети у Тошигава светишту која су изграђена у овом периоду. У ствари, светилиште Тошигу сада представља поносни приказ славе и надмоћи породице Токугава која је владала више од 250 година. Касније је влада Токугаве такође допринела изградњи светишта Футарасан и храма Ринноји. Током другог дела 19. века, Меиђи влада предузела је кораке да подели храмове на три дела. Као такви, предати су одвојеним верским групама: светиште Тошигу и Футарасан светилиштеприпадају шинтуистичкој секти и Рињи будистичкој секти. [3]
Будистички храм Рињи[уреди | уреди извор]
Овај храм датира још из 8 века, основао га је будистички монах Сходо Схонин, када се попео на врх планине Нантаи и тамо саградио основу данашњег храма и од тада се сматра светим местом. Због своје географске изолације дубоко у планинама Јапана, место је убрзо привукло друге будистичке монахе који су били у потрази за самоћом. [4]
Језеро Чужењи[уреди | уреди извор]
Језеро Чузењи се налази у близени града Нико, на планини Нантај. Настало је пре 20 000 година када и планина Нантај. Површина језера је 11,62 км2 и обим је 25 км. Достиже дубину од 163м и река Иукава му је главни извор воде. Језеро је открио свештеник Сходо Схонин у 8 веку. Језеро Чужењи је посебно лепо до краја октобра, када јесење боје достижу свој врхунац дуж обала језера и околних планина. А за време јапанских врућих лета, узвишење језера (1269 метара надморске висине) одржава подручје хладним и угодним, што је у прошлости привлачило стране амбасаде да граде виле за рекреацију дуж његових обала. Могуће је планинарити око целог обиласка 25 километара језера Чужењи брдовитим пешачким стазама., У језеру се може уживати и у обиласку чамаца који полазе из Чужењи Онсена.[5]
Водопад Кегон[уреди | уреди извор]
Кегонски водопади се налазе на језеру Чузењи у националном парку Нико, у близини града Нико. Падови су настали када је реку Даиа преусмерио ток лаве. Главни слапови имају висину од око 97м. 1927 године, Кегонски водопад препознат је као један од “Осам погледа” који најбоље показују Јапан и његову природу. Такође је наведен као један од 100 највећих водопадау Јапану , тако га је и Министарство за за заштиту животне средине уврстило у листу заштићених 1990 године.[6]
Водопад Риузу[уреди | уреди извор]
Водопади Риузује водопад смештен узводно од реке Иугава и који се улива у језеро Иуноко и у језеро Чузењи. Налази се у близини града Нико. Риузу се може превести као “Змајева глава”, такав назив је добила јер се њени слапови спуштају са две стране стене која подсеца на змајеву главу. Водопад Риузу обилује многим дрвећем које постаје жуто и црвено током сезоне јесењег лишћа, додавајући ватрене боје змајевом изгледу. Вероватно због своје сјенасте локације, водопад Риузу једно је од првих места у Никку које су виделе јесенске боје. Обично је најбоље почетком октобра. Водопад се посматра бесплатно са малог проматрачког палубе у задњем делу куће за одмор, који такође садржи продавницу сувенира и штанд за храну. Могуће је пратити реку узводно, око 300 метара, пешачком стазом и уживати у више погледа на импресивну реку док се креће ка језеру. Даље, стаза се наставља према мочварама Сењогахара.[7]
Планина Нантаи[уреди | уреди извор]
Планина Нантаи још називамо и Футара-сан. Она представља стратовулкан у самом националном парку, у централном делу острва Хоншу, односно главном острву Јапана. Висока је 2.486м. Истакнути је оријентир, може се видети током ведрих дана са обале Пацифика, која је удаљена око 100км. Стаза до врха планине почиње на торијама које се налазе на планини, торија је отворена у периоду између 5 маја и 25 октобра и јако је популарна код планинара.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима током маја, јуна и октобра, можете доживети лепо време са пријатним просечним температурама које падају између 20 степени Целзијуса (68 ° Ф) и 25 степени Целзијуса (77 ° Ф). У просеку, најтоплији (и) месеци су јул и август. Месеци март, април, мај, јуни, јули, август, септембар, октобар и новембар имају велике шансе за падавине. У просеку, најтоплији месец је август, а најхладнији месец јануар. Јуни је најмоћнији месец, овог месеца треба избегавати ако нисте велики љубитељ кише,јануар је најсушнији месец.[8]
Флора и Фауна[уреди | уреди извор]
Како се надморска висина повећава у областима Насу и Шиобара, пејзаж се мења из широколисних листопадних шума јапанске букве и храста у четинарске шуме јеле и тује. Ово подручје настањују крупни сисари, попут јапанске сероније, јапанске срне јелена и азијског црног медведа, као и долинске рибе и водоземци. Изнад 1.600 метара у областима Никоа и Кинугава наћи ћете четинарске шуме и Ерманове брезе. На гребенима и врховима већим од 2400 метара карактеристична је грмолика вегетација алпског појаса и пружају несметан поглед. Поља памучне траве покривају мочварна подручја попут мочвара Кину-нума и Сењогахара. Много јапанских макака насељава ове области.[9]
Јапански дрвени мак (Glaucidium palmatum)[уреди | уреди извор]
Познат и у Јапану под називом Схиране Аои која потиче од речи "схиране" који је у називу ове јапанске ендемске врсте и долази од планине Мт. Никко-Схиране, некада дом велике колоније цвећа. Сада увелико смањено због предања због јелена и илегалног копања, цвеће је заштићено сталним иницијативама.
То је ризоматична зељаста вишегодишња биљка, нараста до 40 цм, с чврстом стабљиком, с два велика (пречника 20 цм), дланасто избочена, на врху и малим мембранским листовима нижим на стабљици. Цвет се производи појединачно на врху стабљике, пречника 8 цм, са четири ружичасто-бледо љубичасте (ретко беле) петалоидне пепелнице. [10]
Јапански макаки мајмуни (Macaca fuscata)[уреди | уреди извор]
Насељавају све пределе националног пар Јапански макаки (Macaca fuscata) је врста примата из породице мајмуна Старог света (Cercopithecidae), који насељавају све пределе Националног парка. Нативна је врста централног Јапана. Ови примати су често називани и снежни мајмуни, јер насељавају пределе у којима се снежни покривач задржава месецима – не рачунајући људе ово су примати који живе у најсевернијим и најхладнијим областима.[11] Јединке имају браон-сиво крзно, црвено лице и кратке репове. Постоје 2 подврсте јапанскиx макаки.
У Јапану, ова врста је позната као Нихоcару (Нихон 日本 „Јапан” + сару 猿 „мајмун”). Мада, како је широко распрострањена, становници Јапана је често зову само сару.[12]
Јапанска јеленска сика (Cervus nippon)[уреди | уреди извор]
Јелена сика позната и као јелена пикица или јапанска јелена, врста јелена која је родом из већег дела источне Азије и уведена у разне друге делове света. Раније пронађена од северног Вијетнама[13] на југу до руског далеког истока на северу, сада је неуобичајена у овим областима, изузев Јапана, где је врста претерана.
Азијски црни медвед (Ursus thibetankus japonikus)[уреди | уреди извор]
Азијски црни медвед је највећи копнени сисар у самом националном парку , а и на само острву Хоншу. Он се може препознатипрема белом обележју на грудима које је облику полумесеца. Насељава шумовите зоне,а људи га могу видети током планинарења. [14]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.japan-guide.com/e/e3800.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.hotels.com/go/japan/nikko-park. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.hotels.com/go/japan/nikko-park. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3803.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3806.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3812.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.japan-guide.com/e/e3813.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://weather-and-climate.com/average-monthly-Rainfall-Temperature-Sunshine,nikko,Japan. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://www.japan.travel/national-parks/parks/nikko/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Huxley, A (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ). - ^ http://myoko-nagano.com/snow_monkeys/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Groves, C (2005). Mammal Species of the World. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 162. ISBN 0-801-88221-4.
- ^ Harris, R.B (2008). „"Cervus nippon"”. Red List of Threatened Species.
- ^ https://www.japan.travel/national-parks/parks/nikko/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- Harris,R.B. (2008)."Cervus nippon" . Red List of Threatened Species
- Huxley, A. (1992). New RHSDictionary of Gardening. Macmillan
- Groves,C. (2005). Mammal Species of the World. Baltimore:Johns Hopkins University Press. str. 162
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: март—јун 2018. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |