Korisnik:TapToInfo
Carski tamarin[uredi | uredi izvor]
Carski tamarini su vrsta Majmuna Novog sveta. Potiču iz porodice Callithricidae i roda su Saguinus imperator. Zove se tako zbog svoje sličnosti sa nemačkim carem Vilhelmom II[1]. Ovaj primat je poznat po tome što je razvio poseban način sakupljanja hrane. Pri obilasku drveća i grmlja služi se sistemom rotacije, pa tako uvek nalazi svežu hranu.
Telesne mere[uredi | uredi izvor]
Dužina tela i glave: 23 - 25,5 cm
Rep: 35 - 42 cm
Težina: 300 - 400 g
Srodne vrste[uredi | uredi izvor]
Danas ukupno postoji dvanaest vrsta tamarina. Carski tamarin pripada grupi od pet vrsta koje su poznate kao brkati tamarini. Ovoj grupi pripadaju još i crvenoruki tamarin, beli tamarin, crnoleđi tamarin i bradati tamarin.
Stanište[uredi | uredi izvor]
Carski tamarini žive u Južnoj Americi, nedaleko od Amazona. Žive uglavnom u nizijama, kišnim šumama i zimzelenim šumama, u Peruu, Boliviji i zapadnom Brazilu[2].
Karakteristike carskog tamarina[uredi | uredi izvor]
Brkovi: Osnovna karakteristika kod svih pet vrsta brkatih tamarina su beli brkovi koji vise oko gornje i donje usne. Ta karakteristika je najizraženija kod carskog tamarina.
Krzno: Krzno je dugačko, gusto, svilenkasto i tamnosivo, prošarano bojom rđe. Krzno je sa donje strane srebrnosive boje. Prednje i zadnje šape kao i glava su na vrhu crne boje. Rep je crvene boje sa nijansom rđe.
Kandže: Na pet prstiju na šapama ima kandže. Na velikim prstima na nogama kao i kod većine drugih primata, nalaze se nokti. Kandže su glavna karakteristika kandžaša iz porodice Callithricidae, kojoj pripadaju marmozeti i tamarini.
Način života[uredi | uredi izvor]
Carski tamarin živi u kišnim šumama Amazona i u suvim, zimzelenim šumama na višim nadmorskim visinama. Iako mogu da se penju po visokom drveću (do 30 metara) oni veći deo dana provode na nižem drveću, gde se skrivaju jer predstavljaju plen za ptice grabljivice. Žive u porodičnim zajednicama u kojoj je jedna ženka ili mužjak predvodnik. Brojnost njihovih zajednica se obično kreće od 2 do 8 članova, ali može ih biti i do 18. U porodičnim zajednicama se uglavnom nalaze samo carski tamarini ali ponekad ima i drugih vrsta tamarina sa kojima dele hranu. Svaka porodična zajednica agresivno brani svoje područje. Prosečni životni vek carskog tamarina u zatočeništvu je 23 godine. Veoma su druželjubivi i aktivni i vole da se druže sa ljudima.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Tamarini se razmnožavaju u periodu od maja do juna. Mužjaci se udvaraju ženkama prodornim krikom. Ženke postaju polno zrele sa 20 meseci i pare se sa dominantnim mužjakom u zajednici, a ponekad i sa podređenim. Nakon trudnoće od pet meseci[3] (140 - 145 dana) ženka okoti dva mladunca, najčešće na početku kišnog perioda između oktobra i novembra. Majke se tokom dužeg perioda brinu za mladunce, a otac i ostali pripadnici čopora pomažu joj pri njihovom uzgajanju. Dešava se da mladunci umru kada počnu sa samostalnim kretanjem usled pada sa grane. Mladunci ženskog pola se brže osamostaljuju i prestaju da zavise od roditelja. Za razliku od većine ostalih primata, kod tamarina i marmozeta su blizanci normalna pojava[4].
Hrana i način ishrane[uredi | uredi izvor]
Hrana tamarina se sastoji od biljaka penjačica, smokvi, oraha, cvetnog nektara, nekih insekata, a ponekad i od žaba. Imaju interesantan način ishrane, tzv. sistem rotacije. To znači da se hrani biljkama koje sazrevaju jedna za drugom i vraća se na iste biljke svakih nekoliko dana. Grupe tamarina najčešće traže hranu na otvorenom prostoru na koji ne dolaze veći majmuni. Tokom potrage za hranom odlaze na samo nekoliko stabala i jedu pre nego što krenu dalje. Iako brane svoju teritoriju, ponekad traže hranu i u blizini drugih majmuna. U maju, na kraju kišne sezone, tamarini se hrane nektarom, pulpom (voćnim mesom) i orasima, dok u oktobru jedu isključivo smokve. Štedljivo iskorišćavaju biljke na kojima nalaze hranu, pa im tako omogućavaju da se oporave. Kada love cvrčke, bubašvabe i slične insekte, carski tamarini često čekaju u zasedi. Tada sede skriveni na nekim višim granama i osmatraju, i mogu registrovati i najmanji pokret. Kada dobiju priliku skaču na insekte i hvataju ih pomoću obe prednje šape[5].
Zaštita[uredi | uredi izvor]
Carski tamarini trenutno nisu ugroženi, mada je njihov broj u prirodi poslednjih godina u opadanju zbog konstantnog krčenja šuma i lova. Zbog toga žive na malom i izolovanom prostoru. U Nacioalnom parku Manu u Peruu carski tamarini su zakonom zaštićeni[6]. Ovaj nacionalni park se smatra jednim od najvažnijih zaštićenih područja na svetu zbog svoje ogromne raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta[7].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jančić, Svetlana (2018). „Naših sedamdeset godina”. Bibliotekar. 60 (1): 107—110. ISSN 0006-1816. doi:10.18485/bibliotekar.2018.60.1.7.
- ^ http://www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/303.shtml. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://web.archive.org/web/20131029193740/http://www.sfzoo.org/emperortamarin. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Windfelder, Tammy Lee (2000). <107::aid-ajp5>3.0.co;2-m „Observations on the birth and subsequent care of twin offspring by a lone pair of wild emperor tamarins (Saguinus imperator)”. American Journal of Primatology. 52 (2): 107—113. ISSN 0275-2565. doi:10.1002/1098-2345(200010)52:2<107::aid-ajp5>3.0.co;2-m.
- ^ Jones, Kate E.; Bielby, Jon; Cardillo, Marcel; Fritz, Susanne A.; O'Dell, Justin; Orme, C. David L.; Safi, Kamran; Sechrest, Wes; Boakes, Elizabeth H. (2009-09). „PanTHERIA: a species-level database of life history, ecology, and geography of extant and recently extinct mammals”. Ecology. 90 (9): 2648—2648. ISSN 0012-9658. doi:10.1890/08-1494.1. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Endo, Whaldener; Peres, Carlos A.; Salas, Edith; Mori, Sandra; Sanchez-Vega, Jose-Luis; Shepard, Glenn H.; Pacheco, Victor; Yu, Douglas W. (2010-03). „Game Vertebrate Densities in Hunted and Nonhunted Forest Sites in Manu National Park, Peru: Vertebrate Densities in Manu Park”. Biotropica (na jeziku: engleski). 42 (2): 251—261. doi:10.1111/j.1744-7429.2009.00546.x. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Buchanan-Smith, Hannah M.; Hardie, Scott M.; Caceres, Carolina; Prescott, Mark J. (2000). International Journal of Primatology. 21 (3): 353—379. ISSN 0164-0291. doi:10.1023/a:1005483601403 http://dx.doi.org/10.1023/a:1005483601403. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć)