Корисник:TapToInfo
Царски тамарин[уреди | уреди извор]
Царски тамарини су врста Мајмуна Новог света. Потичу из породице Callithricidae и рода су Saguinus imperator. Зове се тако због своје сличности са немачким царем Вилхелмом II[1]. Овај примат је познат по томе што је рaзвио посебан начин сакупљања хране. При обиласку дрвећа и грмља служи се системом ротације, па тако увек налази свежу храну.
Телесне мере[уреди | уреди извор]
Дужина тела и главе: 23 - 25,5 cm
Реп: 35 - 42 cm
Тежина: 300 - 400 g
Сродне врсте[уреди | уреди извор]
Данас укупно постоји дванаест врста тамарина. Царски тамарин припада групи од пет врста које су познате као бркати тамарини. Овој групи припадају још и црвеноруки тамарин, бели тамарин, црнолеђи тамарин и брадати тамарин.
Станиште[уреди | уреди извор]
Царски тамарини живе у Јужној Америци, недалеко од Амазона. Живе углавном у низијама, кишним шумама и зимзеленим шумама, у Перуу, Боливији и западном Бразилу[2].
Карактеристике царског тамарина[уреди | уреди извор]
Бркови: Основна карактеристика код свих пет врста бркатих тамарина су бели бркови који висе око горње и доње усне. Та карактеристика је најизраженија код царског тамарина.
Крзно: Крзно је дугачко, густо, свиленкасто и тамносиво, прошарано бојом рђе. Крзно је са доње стране сребрносиве боје. Предње и задње шапе као и глава су на врху црне боје. Реп је црвене боје са нијансом рђе.
Канџе: На пет прстију на шапама има канџе. На великим прстима на ногама као и код већине других примата, налазе се нокти. Канџе су главна карактеристика канџаша из породице Callithricidae, којој припадају мармозети и тамарини.
Начин живота[уреди | уреди извор]
Царски тамарин живи у кишним шумама Амазона и у сувим, зимзеленим шумама на вишим надморским висинама. Иако могу да се пењу по високом дрвећу (до 30 метара) они већи део дана проводе на нижем дрвећу, где се скривају јер представљају плен за птице грабљивице. Живе у породичним заједницама у којој је једна женка или мужјак предводник. Бројност њихових заједница се обично креће од 2 до 8 чланова, али може их бити и до 18. У породичним заједницама се углавном налазе само царски тамарини али понекад има и других врста тамарина са којима деле храну. Свака породична заједница агресивно брани своје подручје. Просечни животни век царског тамарина у заточеништву је 23 године. Веома су дружељубиви и активни и воле да се друже са људима.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Тамарини се размножавају у периоду од маја до јуна. Мужјаци се удварају женкама продорним криком. Женке постају полно зреле са 20 месеци и паре се са доминантним мужјаком у заједници, а понекад и са подређеним. Након трудноће од пет месеци[3] (140 - 145 дана) женка окоти два младунца, најчешће на почетку кишног периода између октобра и новембра. Мајке се током дужег периода брину за младунце, а отац и остали припадници чопора помажу јој при њиховом узгајању. Дешава се да младунци умру када почну са самосталним кретањем услед пада са гране. Младунци женског пола се брже осамостаљују и престају да зависе од родитеља. За разлику од већине осталих примата, код тамарина и мармозета су близанци нормална појава[4].
Храна и начин исхране[уреди | уреди извор]
Храна тамарина се састоји од биљака пењачица, смокви, ораха, цветног нектара, неких инсеката, а понекад и од жаба. Имају интересантан начин исхране, тзв. систем ротације. То значи да се храни биљкама које сазревају једна за другом и враћа се на исте биљке сваких неколико дана. Групе тамарина најчешће траже храну на отвореном простору на који не долазе већи мајмуни. Током потраге за храном одлазе на само неколико стабала и једу пре него што крену даље. Иако бране своју територију, понекад траже храну и у близини других мајмуна. У мају, на крају кишне сезоне, тамарини се хране нектаром, пулпом (воћним месом) и орасима, док у октобру једу искључиво смокве. Штедљиво искоришћавају биљке на којима налазе храну, па им тако омогућавају да се опораве. Када лове цврчке, бубашвабе и сличне инсекте, царски тамарини често чекају у заседи. Тада седе скривени на неким вишим гранама и осматрају, и могу регистровати и најмањи покрет. Када добију прилику скачу на инсекте и хватају их помоћу обе предње шапе[5].
Заштита[уреди | уреди извор]
Царски тамарини тренутно нису угрожени, мада је њихов број у природи последњих година у опадању због константног крчења шума и лова. Због тога живе на малом и изолованом простору. У Нациоалном парку Ману у Перуу царски тамарини су законом заштићени[6]. Овај национални парк се сматра једним од најважнијих заштићених подручја на свету због своје огромне разноликости биљних и животињских врста[7].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јанчић, Светлана (2018). „Наших седамдесет година”. Библиотекар. 60 (1): 107—110. ISSN 0006-1816. doi:10.18485/bibliotekar.2018.60.1.7.
- ^ http://www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/303.shtml. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ https://web.archive.org/web/20131029193740/http://www.sfzoo.org/emperortamarin. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Windfelder, Tammy Lee (2000). <107::aid-ajp5>3.0.co;2-m „Observations on the birth and subsequent care of twin offspring by a lone pair of wild emperor tamarins (Saguinus imperator)”. American Journal of Primatology. 52 (2): 107—113. ISSN 0275-2565. doi:10.1002/1098-2345(200010)52:2<107::aid-ajp5>3.0.co;2-m.
- ^ Jones, Kate E.; Bielby, Jon; Cardillo, Marcel; Fritz, Susanne A.; O'Dell, Justin; Orme, C. David L.; Safi, Kamran; Sechrest, Wes; Boakes, Elizabeth H. (2009-09). „PanTHERIA: a species-level database of life history, ecology, and geography of extant and recently extinct mammals”. Ecology. 90 (9): 2648—2648. ISSN 0012-9658. doi:10.1890/08-1494.1. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Endo, Whaldener; Peres, Carlos A.; Salas, Edith; Mori, Sandra; Sanchez-Vega, Jose-Luis; Shepard, Glenn H.; Pacheco, Victor; Yu, Douglas W. (2010-03). „Game Vertebrate Densities in Hunted and Nonhunted Forest Sites in Manu National Park, Peru: Vertebrate Densities in Manu Park”. Biotropica (на језику: енглески). 42 (2): 251—261. doi:10.1111/j.1744-7429.2009.00546.x. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Buchanan-Smith, Hannah M.; Hardie, Scott M.; Caceres, Carolina; Prescott, Mark J. (2000). International Journal of Primatology. 21 (3): 353—379. ISSN 0164-0291. doi:10.1023/a:1005483601403 http://dx.doi.org/10.1023/a:1005483601403. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)