Korisnik:ViktorNRT6420/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Uba (staronordijski: Ubi) (umro 878.) je bio Viking iz 9. veka i jedan od komandanata Velike paganske armije koja je izvršila invaziju na anglosaksonsku Englesku 860-ih.

Uba
Datum rođenja1. milenijum (između 750. i 865. godine)
Mesto rođenjaKraljevina Danska
Datum smrti878. godina
Mesto smrtiDevon
ZanimanjeVojskovođa
RoditeljiRagnar Lodbrok
PorodicaIvar Beskosni, Sigurd sa zmijom u oku, Bjorn Gvozdeni, Halfdan Ragnarson

Velika armija je bila koalicija vojnih grupa iz Skandinavije, Irske, regiona Irskog mora i kontinentalne Evrope. Postoji razlog za sumnju da deo vikinških snaga posebno potiče iz Frizije, gde se zna da su neki vikinški komandanti držali feudove u ime Franaka. Godine 865. Velika vojska, koju je predvodio Ivar Beskosni, prezimila je u Kraljevini Istočne Anglije, pre nego što je izvršila invaziju i uništila Kraljevstvo Nortambrije. 869. godine, pošto su ih otkupili Mersijanci, Vikinzi su osvojili Istočne Anglikance i pritom ubili njihovog kralja Edmunda, čoveka koji je kasnije smatran svecem i mučenikom.

Dok skoro savremeni izvori ne povezuju posebno Ubu sa tom kampanjom, neki kasniji, manje pouzdani izvori povezuju ga sa legendom o Edmundovom mučeništvu.

Ubino ime kako se pojavljuje na foliji 48v Britanske biblioteke Harli 2278

Vremenom su Ivar i Uba počeli da se smatraju vikinškim osvajačima i protivnicima hrišćanstva. Kao takav, Uba se pojavljuje u nekoliko sumnjivih hagiografskih izveštaja o anglosaksonskim svecima i crkvenim mestima. Nesavremeni izvori takođe povezuju Ivara i Ubu sa legendom o Ragnaru Lodbroku ličnosti sumnjive istoričnosti. Iako postoji razlog za sumnju da je Edmundov kult delimično promovisan da integriše skandinavske naseljenike u anglosaksonsku Englesku, legenda o Ragnaru Lodbroku je možda nastala u pokušajima da se objasni zašto su se oni naselili. Uba uglavnom ne postoji u islandskim tradicijama Ragnara Lodbroka.

Nakon pada istočno-anglijskog kraljevstva, izgleda da je vođstvo Velike vojske palo na Bagsega i Halfdana, koji su vodili kampanju protiv Mersijanaca i Zapadnih Saksonaca. Zabeleženo je da se Velika vojska podelila 873. godine. Dok je Halfdan naselio svoje sledbenike u Nortambriji, vojska pod Gutrumom, Oskitelom i Anvendom je krenula na jug i krenula u kampanju protiv Zapadnih Saksonaca. U zimu 877–878, Gutrum je započeo munjevit napad duboko u Veseks. Postoji razlog za sumnju da je ovaj napad bio kordinisan sa kampanjom odvojenih vikinških snaga u Devonu. Ova potonja vojska je navodno uništena kod Arks Kinvita 878. Prema skoro savremenom izvoru, ovu vojsku je predvodio Ivarov i Halfdanov brat, a neki kasniji izvori identifikuju ovog čoveka kao samog Ubu.

Poreklo Ube i Velike vojske[uredi | uredi izvor]

Sredinom 9. veka, invazijska vikinška vojska se udružila u anglosaksonskoj Engleskoj. Najranija verzija anglosaksonske hronike od 9. do 12. veka na različite načine opisuje napadačku vojsku kao „micel here“, staroengleski termin koji se može prevesti kao „velika vojska“[1]. Arheološki dokazi i dokumentarni izvori upućuju na to da ova Velika armija nije bila jedinstvena sila, već kombinovana kolekcija ratnih grupa iz različitih regiona.[2]

Tačno poreklo Velike armije je nejasno.[1][3] Anglo-Sakonski Hronikl ponekad identifikuje Vikinge kao Dance.[3] Skandinavsko poreklo može biti dokazano u „Chronicon Æthelweardi” iz 10. veka, koji kaže da su „flote tiranina Ivara“ stigle u anglosaksonsku Englesku sa severa.[1] Do sredine 9. veka, Ivar (umro 869/870?) je bio jedan od najistaknutijih vikinških vođa u Britaniji i Irskoj.[3]

Mapa ruta kojima je išla Velika paganska vojska od 865. do 878. godine

Velika vojska je možda uključivala Vikinge koji su već bili aktivni u anglosaksonskoj Engleskoj, kao i ljude direktno iz Skandinavije, Irske, regiona Irskog mora i kontinenta.[4] Postoji razlog za sumnju da je deo vojske posebno nastao u Friziji. Na primer, Anales Bertiniani iz 9. veka otkriva da su danski Vikinzi opustošili Friziju 850. godine,[3] a Annales Lindisfarnenses et Dunelmenses iz 12. veka navodi da su vikinške snage Danaca i Frizijaca izašle na kopno na ostrvo Šepi 855. godine.[4] Isti izvor, kao i „Historia de sancto Cuthberto” iz 10. ili 11. veka, opisuju Ubu kao duka Frizijana.

Dok Stara engleska anglosaksonska hronika ovde naziva vikinšku vojsku „micel here”, latinska „Historia de sancto Cuthberto” umesto toga daje Skaldingi,[3] termin neizvesnog značenja koji se koristi tri puta u odnosu na vođstvo vikinških snaga. Jedna od mogućnosti je da ta reč znači „ljudi sa reke Šeld“. Ovo bi moglo ukazivati na to da je Uba bio iz Valherena, ostrva u ušću Šelde.[2][3] Poznato je da su Valheren bili okupirani od strane danskih Vikinga više od dve decenije ranije. Na primer, Anales Bertiniani izveštava da je Lotar Prvi, kralj Srednje Francuske (umro 855.) dodelio ostrvo vikingu po imenu Herioldus 841. godine.[2] Druga mogućnost je da se ovaj izraz jednostavno odnosi na Skajldings, drevnu lozu iz koje su danski monarsi toga vremena tvrdili da potiču.

Prema istom izvoru i Anales Fuldenses iz 9. veka, drugi viking po imenu Rorikus je dobio veliki deo Frizije kao beneficij ili feud od Lotara 850. godine.[2] Kao ljudi koji su imali vojnu i sudsku vlast u ime Franaka, Herioldus i Rorikus se takođe mogu smatrati frizijskim vojvodama. Iako je neizvesno da li je Uba bio rođeni Frizijanac ili skandinavski iseljenik, da je zaista bio uključen u frizijsku dobrotvornu pomoć, njegove snage bi verovatno bile delimično sastavljene od Frizijaca. Da su njegove trupe povučene iz skandinavskog naselja koje je započeo Herioldus više od dve decenije ranije, mnogi Ubini ljudi bi mogli biti rođeni u Friziji.[3] U stvari, dužina skandinavske okupacije sugeriše da su neki od Vikinga iz Frizije bili starosedeoci Franci i Frizi. Čini se da su znatno vreme koje su pripadnici Velike armije proveli u Irskoj i na kontinentu sugeriše da su ovi ljudi bili dobro navikli na hrišćansko društvo, što zauzvrat može delimično da objasni njihove uspehe u anglosaksonskoj Engleskoj.

Vikinška invazija na anglosaksonsku Englesku[uredi | uredi izvor]

U jesen 865. godine, Anglosaksonska hronika beleži da je Velika vojska izvršila invaziju na Kraljevstvo Istočne Anglije, gde je potom sklopila mir sa Istočnim Anglima i prezimila.[2] Terminologija koju koristi ovaj izvor sugeriše da su Vikinzi napadnuti sa mora.[2] Osvajači su očigledno stekli dragocene obaveštajne podatke tokom boravka, pošto se zatim navodi da je Velika armija otišla na konjima dobijenim od podređenog stanovništva, udarajući duboko u Kraljevinu Nortambriju, rascepkanu oblast usred ogorčenog građanskog rata između dva konkurentska kralja: Aele (umro 867) i Ozberta (umro 867).[5]

Prikaz Ivara i Ube iz 15. veka kako pustoše selo kao što se pojavljuje na foliju 48r Britanske biblioteke Harli 2278.

Krajem 866. Vikinzi su zauzeli Jork - jedno od samo dva arhiepiskopska sedišta u anglosaksonskoj Engleskoj i jedan od najbogatijih trgovačkih centara u Britaniji.[5] Iako su Aela i Ozbert odgovorili na ovaj napad udruživanjem snaga protiv Vikinga, hronika ukazuje da je njihov napad na Jork bio katastrofa koja je rezultirala njihovom smrću. Prema Annales Lindisfarnenses et Dunelmenses, i „Historia de sancto Cuthberto”, Nortambrijance i njihove kraljeve je razbio sam Uba.[4]

Takođe te godine, Anales Bertiniani izveštava da je Karlo Drugi, kralj Zapadne Frankije (umro 877.) isplatio vikinšku flotu stacioniranu na Seni. Nakon što su krenuli niz Senu prema moru, gde su popravili i ponovo izgradili svoju flotu, navodi se da je deo snaga otišao u okrug Ejsel.[6] Iako odredište ostatka flote nije zabeleženo, jedna od mogućnosti je da je učestvovala u pljački Jorka. Činjenica da je Velika armija ostala u Istočnoj Angliji oko godinu dana pre nego što je napala Nortambriju mogla bi značiti da je bila pojačana sa kontinenta tokom presedanja.[2] Kasnije se navodi da deo flote koji je otišao u Friziju nije mogao da obezbedi savez sa Lotarom. Čini se da ova izjava sugeriše da su ovi Vikinzi nameravali da steknu dodelu zemljišta u regionu, što bi moglo značiti da su nakon toga učestvovali u kampanji Velike armije preko

Kanala.[2] Štaviše, Anales Bertiniani primećuje da je Rorikus isteran iz Frizije sledeće godine. Ovo izbacivanje bi takođe moglo da objasni frizijsku dimenziju Velike armije, kao i svedočanstva samog Ube.[2]

Sa kolapsom Nortambrijskog kraljevstva i uništenjem njegovog režima, Historia regum Anglorum iz 12. veka, i Libellus de exordio, otkrivaju da su izvesnog Ekberta (umro 873.) Vikinzi postavili kao klijenta kralja nad severni region Nortambrije.[6] U narednoj godini, Anglo-Saksonski Hronikl beleži da je Velika vojska napala Mersiju, nakon čega su Vikinzi zauzeli Notingem i tamo prezimili. Iako su Mersijski i Zapadnosaksonski kraljevi, Burgred (umro 874?) i Etelred (umro 871), odgovorili udruživanjem snaga i opsadom okupiranog grada, i hronika i Vita Alfredi izveštavaju da ova kombinovana anglosaksonska sila nije bila u stanju da istera vojsku.[7] Prema oba izvora, Mersijanci su sklopili mir sa Vikinzima. Verovatno je zbog ovog naizgled kupljenog mira Velika armija prebačena u Jork, kako izveštava hronika, gde je očigledno obnovila snagu za buduće pohode.[8]

Bitka kod Arks Kinvita[uredi | uredi izvor]

Alfred na ostrvu Ateli, prima vesti o pobedi nad Dancima, prikaz Alfreda, kralja Veseksa iz 18. veka koji saznaje za poraz Vikinga kod Arks Kinvita.

Većina verzija Anglosaksonske hronike locira bitku do Devona.[9] Vita Alfredi precizira da se ona vodila u tvrđavi zvanoj Arks Kinvit, naziv koji izgleda jednako onome što je danas Kauntisberi, u Severnom Devonu. Ovaj izvor takođe navodi da su Vikinzi došli do Devona iz baze u Dajfedu, gde su prethodno prezimili. Kao takva, vikinška vojska je mogla da stigne u Dajfed iz Irske, i da prezimi u Velsu pre nego što je udarila u Devon.[10]

Anglosaksonska hronika ne identifikuje komandanta vojske po imenu. Samo ga opisuje kao brata Ivara i Halfdana i primećuje da je ubijen u tom susretu. Iako je Uba identifikovan kao ubijeni komandant od strane „Estoire des Engleis” iz 12. veka, to je bio slučaj. Nepoznato je da li je ova identifikacija samo zaključak njenog autora, ili je izvedena iz ranijeg izvora.[6] Na primer, na ovu identifikaciju je moglo uticati ranije povezivanje Ube i Ivara u legendama okružujući Edmundovo mučeništvo.[2] U svakom slučaju, „Estoire des Engleis” dalje precizira da je Uba ubijen u „bois de Pene“ - što se može odnositi na Penselvud, blizu granice Samerset - Viltšir i sahranjen u Devonu unutar humka zvanog Ubelav.[11]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Uba se pojavljuje kao lik u modernoj istorijskoj fikciji. Na primer, neimenovani danski kralj koji se pojavljuje u „Alfred: Maska”, muzičkoj predstavi sa libretom Džejmsa Tompsona (umro 1748) i Dejvida Maleta (umro 1765) — prvi put predstavljen 1740 - mogu biti sastavni deo Uba , Gutrum, Ivar i Halfdan.[12] Uba se svakako pojavljuje u „Alfredu Velikom, Izbavitelju svoje zemlje”, anonimnoj predstavi koja se prvi put pojavljuje u zapisu 1753, i „Čarobna zastava”; ili, „Dve žene u kući”, drama Džona O'Kifa (umro 1833), prvi put predstavljena 1796. godine. Takođe se pojavljuje u „Skeču Alfreda Velikog: ili, Danska Invazija”[13], balet Marka Lonsdejla, prvi put izveden 1798; i „Alfred; Epska pesma”, dugačak komad epske poezije Henrija Džejmsa Paja (umro 1813), objavljen 1801;[14] i slično nazvana „Alfred, epska pesma”, Džozefa Kotla (umro 1853)— pesma skoro duplo duža od Pajeve — prvi put objavljena 1800. godine.Uba se kasnije pojavljuje u „Alfredu Velikom; Ili, Začarani standard”, muzička drama Isaka Pokoka (umro 1835), zasnovana na O'Kifovoj drami i prvi put izvedena 1827, i „Alfred Veliki”, komad Džejmsa Magnusa, datira iz 1838. godine. Dalje se pojavljuje u „Alfredu od Veseksa”[15], epskoj pesmi Ričarda Kelsija, objavljenoj 1852 i u romanu „Viking kralja Alfreda” iz 1899, od Čarlsa Vislera (umro 1913) i u romanu „Poslednje kraljevstvo” iz 2004 od Bernarda Kornvela. Uba je takođe lik u „Vikinzima”, televizijskoj seriji koja je prvi put emitovana na mreži Histori 2013. Njegovo ime je promenjeno u Ube, a glumio ga je Džordan Patrik Smit od sezone 4B do kraja.[16]

Godine 2015. BBC dva je objavio „Poslednje Kraljevstvo”[17],izmišljenu televizijsku seriju (zasnovanu na Kornvelovoj seriji romana Saksonski Hronikl).[18] Kasnije je emitovan na Netfliks-u. Iako su serija i mnogi njeni likovi zasnovani na stvarnim događajima i ljudima, serija sadrži i izmišljene događaje. Lik je prikazan malo drugačije od Ube iz stvarnog života.[19] Ubu igra glumac Run Tempt.[20]

Uba, Halfdan i Ivar Bez kostiju pojavljuju se u Ubisoftovoj video igrici Assassin's Creed Valhalla kao braća, dele značajne uloge u priči o vikinškim osvajanjima Engleske tokom 9. veka.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Downham, Clare (2013). No horns on their helmets? essays on the insular Viking-age. University of Aberdeen. Centre for Anglo-Saxon Studies, University of Aberdeen. Centre for Celtic Studies. [Aberdeen]. ISBN 978-0-9557720-1-6. OCLC 876394951. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i Mcleod, Shane (2011). „Migration and acculturation: the impact of the Norse on Eastern England, c. 865-900” (na jeziku: engleski). 
  3. ^ a b v g d đ e Woolf, Alex (2007). From Pictland to Alba, 789-1070. Edinburgh. ISBN 978-0-7486-2821-6. OCLC 182581255. 
  4. ^ a b v „Viking and medieval Scandinavia.”. Viking and medieval Scandinavia. (na jeziku: engleski). 2005. ISSN 2030-9902. OCLC 1162596266. 
  5. ^ a b Forte, A. D. M. (2005). Viking empires. Richard D. Oram, Frederik Pedersen. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 0-521-82992-5. OCLC 56011021. 
  6. ^ a b v Viking Society for Northern Research (1892). „Saga-book of the Viking Club.”. Saga-book of the Viking Club. (na jeziku: engleski). ISSN 0305-9219. OCLC 33051838. 
  7. ^ Asser, John (2004). Alfred the Great : Asser's Life of King Alfred and other contemporary sources. Simon Keynes, Michael Lapidge. Harmondsworth, Middlesex, England: Penguin Books. ISBN 978-0-14-190942-4. OCLC 651680845. 
  8. ^ The Viking age : a reader. R. Andrew McDonald, Angus A. Somerville (Second edition izd.). North York, Ontario, Canada. 2014. ISBN 978-1-4426-0869-6. OCLC 867897668. 
  9. ^ Gigov, Jana (2011-05-30). „Contextualizing the Vikings in Anglo-Saxon History and Literature” (na jeziku: engleski). 
  10. ^ Downham, Clare (2007). Viking kings of Britain and Ireland : the dynasty of ́Ívarr to A.D. 1014. Edinburgh: Dunedin Academic Press. ISBN 978-1-903765-89-0. OCLC 163618313. 
  11. ^ McTurk, Rory (1991). Studies in Ragnars saga loðbrʹokar and its major Scandinavian analogues. Oxford: Society for the Study of Mediaeval Languages and Literature. ISBN 0-907570-08-9. OCLC 24722326. 
  12. ^ Mallet, David; Thomson, James; Arne, Thomas Augustine (1751). Alfred : a masque. Acted at the Theatre-Royal in Drurylane, by His Majesty's servants. University of California Libraries. London : A. Millar. 
  13. ^ Sketch of Alfred the Great, Or the Danish Invasion: A Grand Historical Ballet of Action ... (na jeziku: engleski). 1798. 
  14. ^ Miles, Louis Wardlaw (1902). King Alfred in literature. University of California. Baltimore, J. Murphy. 
  15. ^ KELSEY, Richard (1852). Alfred of Wessex. [A poem.]. Oxford University. Battle. 
  16. ^ Polish Journal of the Arts and Culture. New Series. (na jeziku: engleski). Place of publication not identified: Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellon��skiego. 0000 uuuu. OCLC 1000393699.  replacement character u |publisher= na poziciji 35 (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ „Bernard Cornwell: BBC made The Last Kingdom due to its 'interesting echoes of today'”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-10-17. Pristupljeno 2022-05-15. 
  18. ^ „Netflix’s ‘new world order’: a streaming giant on the brink of global domination”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2018-04-17. Pristupljeno 2022-05-15. 
  19. ^ „Historical similarities (and differences) between The Last Kingdom and Vikings”. Winter is Coming (na jeziku: engleski). 2020-12-25. Pristupljeno 2022-05-15. 
  20. ^ „BBC Two - The Last Kingdom, Series 1 - Ubba”. BBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Uba 5 na Prosopografiji anglosaksonske Engleske
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:ViktorNRT6420/песак&oldid=24548219”