Pređi na sadržaj

Краљица Маб

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kraljica Mab
Naslovna strana originalnog izdanja
Nastanak i sadržaj
AutorPersi Biš Šeli
Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delapoema
Izdavanje
Datum1813.
Tip medijaštampani

Kraljica Mab; filozofska poema; sa beleškama (engl. Queen Mab; A Philosophical Poem; With Notes), ili samo Kraljica Mab (engl. Queen Mab), filozofska je poema i prvo veliko pesničko delo engleskog književnika Persija Biš Šelija napisana 1813. godine.[1] Sastoji se od od devet pevanja i sedamnaest beleški. Nakon značajnih prerada, revidirano izdanje dela teksta bilo je objavljeno 1816. godine pod naslovom Demon sveta (engl. The Daemon of the World).[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poema je napisana tokom Šelijevog ranog perioda stvaralaštva i služi kao osnova za njegovu teoriju revolucije. Prva je njegova velika poema. U ovom delu, Šeli opisuje dvostruku pobunu koja uključuje neophodne promene, izazvanu kako prirodom, tako i moralnošću ljudi.

Šeli je ideju „neophodnosti” preuzeo od Vilijama Godvina i kombinovao ju je sa svojom idejom večno promenljive prirode kako bi uspostavio teoriju koju će savremeno društveno zlo prirodno razrešiti vremenom. To je trebalo da ide zajedno sa stvaranjem moralnog mentaliteta kod ljudi koji bi mogli da sagledaju idealni cilj savršenog društva. Idealno društvo je trebalo da bude postignuto postepeno zato što je Šeli (kao rezultat Napoleonovih akcija u Francuskoj revoluciji) verovao da se savršeno društvo ne može stvoriti odmah putem nasilne revolucije. Umesto toga, idealno društvo treba biti stvoreno kroz prirodnu revoluciju i povećanje broja moralnih ljudi koji zamišljaju bolje društvo.

Šeli je dao na štampanje 250 kopija ove radikalne i revolucionarne rasprave. Kraljica Mab prožeta je naučnim jezikom i naturalizovanim moralnim načelima potlačenog čovečanstva u industrijalizovanom svetu. On je poemu napisao za privatne svrhe i namenio da je distribuira samo među svojim prijateljima i poznanicima. Oko 70 kopija ovog dela Šeli je sam distribuirao, dok je ostatak bio poslat u Vilijam Klarkovu knjižaru u Londonu. Godinu dana pre njegove smrti, 1821. godine, jedan od vlasnika radnje ugledao je preostali primerak. On je uzeo ovo delo, štampao ga u pročišćenom izdanju i distribuirao piratska izdanja na crnom tržištu. Društvo za prevenciju poroka se, prema rečima Ričarda Karlajla, okomilo na kopije. Šeli je nakon otkrivanja ovih kopija bio užasnut za koje je smatrao ne samo da su dečačka izrada, već i da mogu da potencijalno „više ozlede nego da služe razlogu slobode”. On je zahtevao zabranu trgovcima da istu prodaju, ali s obzirom da se poema smatrala ilegalnom, on nije imao autorska prava nad delom. Vilijam Klark bio je optužen i otslužio četiri meseca zatvora zbog prodavanja Kraljice Mab.

Britanski knjižar Ričard Karlajl objavio je novo izdanje poeme tokom 1820ih. Uprkos gonjenju od strane Društva za prevenciju poroka, Karlajl je bio ohrabren popularnošću Šelijeve poeme i za potrebe radničke klase, naprednjaka i reformista objavio još četiri zasebna izdanja Kraljice Mab tokom 1920ih. Između 1821. i 1830ih godina više od deset piratskih izdanja Kraljice Mab bilo je štampano i distribuirano među i od strane radničke klase, pa je ovo delo postalo „Biblija čartizma”.[3]

Kada je Šelijeva supruga, Meri Šeli, objavila suprugova Pesnička dela 1839. godine, nekoliko ateističkih pasusa bilo je uklonjeno iz poeme. Nakon što su isti bili vraćeni u drugom izdanju, izdavač Edvard Mokson bio je optužen i osuđen za bogohuljenje i klevetu.[4]

Sinopsis[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!
Originalni list iz Šelijeve kopije Kraljice Mab, 1813, danas u Ešlijevoj biblioteci.[5]

Poema je napisana u formi bajke koja predstavlja buduću viziju utopije na zemlji, a sastoji se od devet pevanja i sedamnaest beleški. Kraljica Mab, vila, spušta se kočijama u mesto u kom Ijant spava na kauču. Ona odvaja Ijantov duh ili dušu od njegovog tela i vodi je na nebesko putovanje do palate Kraljice Mab na ivici univerzuma.

Kraljica Mab tumači, analizira i objašnjava Ijantove snove. Ona pokazuje svoje vizije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Prošlost i sadašnjost odlikuju se ugnjetavanjem, nepravdom, bedom i patnjom uzrokovanom monarhijom, trgovinom i religijom. U budućnosti će se, međutim, stanje čoveka poboljšati i razviće se utopija. Istaknute su dve ključne tačke: (1) smrti se ne treba bojati i (2) budućnost nudi mogućnost usavršavanja. Čovečanstvo i priroda mogu se pomiriti i raditi u jedinstvu i slozi, a ne jedno protiv drugog.

Kraljica Mab vraća Ijantovu dušu njenom telu. Ijant se tada budi sa „plemenitim početkom”.

Od sedamnaest beleški, šest njih se bave ateizmom, vegetarijanstvom, slobodnom ljubavlju, ulogom neophodnosti u fizičkom i spiritualnom carstvu, kao i vezom Hrista i pravila hrišćanstva.

Glavna tema dela jeste usavršavanje čovekovih moralnih sredstava.

Šelijev cilj bio je da su reforma i napredak na mnogim čovekovim poljima zapravo mogući. U svojim beleškama o delu, Meri Šeli objašnjava autorove ciljeve:

On je bio animiran većim žarom zbog saosećanja za svoje srodne duše. Njegova saosećajnost bila je uzbuđena bedom sa kojom se svet bori. Svedočio je patnji siromašnih i bio je svestan zla neznanja. Želeo je da podstakne svakog bogatog čoveka da opljačka sebe izlišnošću i da stvori bratstvo imovine i usluga, i bio je spreman da bude prvi koji će sniziti prednosti svog rođenja. Bio je toliko beskompromisan da je bio spreman da se pridruži bilo kojoj strani. On u svojoj mladosti nije gledao ka postepenom napretku: štaviše, u tim danima netolerancije, sada gotovo zaboravljenim, činilo se da je isto tako lako gledati u buduću vrstu zlatnog doba slobode i bratstva, za koje je mislio da je pravilno stanje čovečanstva, kao i gledati sadašnju vladavinu modernizacije i napretka. Loše zdravlje pokrenulo ga je da veruje da će se njegov soj uskoro pokrenuti; tih godinu ili dve bilo je to sve što je imao od života. Želeo je da te godine budu korisne i čuvene. On je video — u strasnom pozivu njegovih srodnih duša, da jednako dele blagoslove stvaranja, da vole i služe jedni drugima — najplemenitije delo koji su mu život i vreme pružili. U tom duhu je on napisao Kraljicu Mab.

Ahasver, Lutajući Jevrejin, pojavljuje se u Kraljici Mab kao fantom, ali i kao pustinjak iscelitelj u Šelijevom poslednjem velikom delu —Heladi, drami u stihovima.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mark Sandy, University of Durham. "Queen Mab." The Literary Encyclopedia. 20 Sep. 2002. The Literary Dictionary Company. Pristupljeno 30. 11. 2007.
  2. ^ The Complete Poetical Works of Shelley, Percy Bysshe Shelley, Thomas Hutchinson ed., Oxford University Press, London. 1961. p.762
  3. ^ Richard Holmes, "The Pursuit," New York Review of Books, 1974, pp. 208; the term "bible of Chartism" was first used in: George Bernard Shaw, „Shaming the Devil about Shelley“, Pen Portraits and Reviews by Bernard Shaw (London: Constable, 1949), pp. 236–246.
  4. ^ Seymour, Miranda. Mary . London: John Murray, 2000. 467–468.
  5. ^ „The Ashley Library”. The Times. 11. 9. 1937. str. 14. 
  6. ^ Tamara Tinker,The Impiety of Ahasuerus: Percy Shelley's Wandering Jew, revised edition 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Baker, Carlos. (1941). "Spenser, The Eighteenth Century, and Shelley's Queen Mab." Modern Language Quarterly, 2(1):81–98.
  • Morton, Timothy. “Queen Mab as Topological Repertoire,” in Neil Fraistat, ed., Early Shelley: Vulgarisms, Politics and Fractals. Romantic Praxis, 1997.
  • Forman, H. Buxton. The Vicissitudes of Shelley's Queen Mab; A Chapter in the History of Reform. London: Clay and Sons, 1887.
  • Grimes, Kelly. (1995). "'Queen Mab', the Law of Libel and the Forms of Shelley's Politics." The Journal of English and Germanic Philology.
  • Duffy, Cian. Shelley and the Revolutionary Sublime. Cambridge University Press, 2005.
  • Fraistat, Neil. (2002). "The Material Shelley: Who Gets the Finger in Queen Mab?" Wordsworth Circle, Vol. 33.
  • Burling, W. J. (1984). "Virginia Woolf's 'Lighthouse': An Allusion to Shelley's Queen Mab?" English Language Notes, 22, 2, pp. 62–65.
  • Hecht, Jennifer Michael. Doubt: A History: The Great Doubters and Their Legacy of Innovation from Socrates and Jesus to Thomas Jefferson and Emily Dickinson. NY: HarperCollins, 2004.
  • Morton, Timothy. (2006). "Joseph Ritson, Percy Shelley and the Making of Romantic Vegetarianism." Romanticism, 12.1, pp. 52–61.
  • Morton, Timothy. Shelley and the Revolution in Taste: The Body and the Natural World. New York: Cambridge University Press, 1995.
  • Curtin, John. (1918). "Shelley, the Revolutionist." Westralian Worker.
  • Raisor, Philip. "'Palmyra's Ruined Palaces!': The Influence of Shelley's 'Queen Mab' on Browning's 'Love Among The Ruins'." Victorian Poetry, Vol. 14, No. 2 (Summer, 1976), pp. 142–149.
  • Schwartz, Lewis M. "Two New Contemporary Reviews of Shelley's 'Queen Mab'." Keats-Shelley Journal, Vol. 19, (1970), pp. 77–85.
  • Scrivener, Michael Henry. Radical Shelley: The Philosophical Anarchism and Utopian Thought of Percy Bysshe Shelley. Princeton: Princeton University Press, 1982.
  • Sloan, Gary. (July/August 2003). "Shelley: Angelic Atheist." Eclectica Magazine, 7, 3.
  • Smith, Jessica. "Tyrannical Monuments and Discursive Ruins: The Dialogic Landscape of Shelley's Queen Mab." Keats-Shelley Journal, Vol. 47, (1998), pp. 108–141.
  • Welsh, Dennis M. "Queen Mab and An Essay on Man: Scientific Prophecy versus Theodicy." College Language Association Journal, 29.4 (1986): 462–82.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Queen Mab.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљица_Маб&oldid=26908857”