Krinka Vitorović
| Krinka Vitorović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1919. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevstvo SHS |
| Datum smrti | 2012. |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Novinarski rad | |
| Novine | Politikin Zabavnik, Politika |
Krinka Vitorović (Beograd, 1919. — Beograd, 2012) bila je srpska novinarka, prevodilac, kao i urednica članaka i stripova u Politikinom Zabavniku i drugim izdanjima „Politikine“ kuće.
U prvom navratu, Vitorovićeva je u Politikinom Zabavniku radila od samog osnivanja lista 1939. godine, do 4. aprila 1941, kada je zbog izbijanja Drugog svetskog rata izašao 220. i poslednji broj ovog lista u Kraljevini Jugoslaviji.
Od 5. januara 1952. godine, Vitorovićeva je radila i u posleratnom obnovljenom Zabavniku.[1] Njeno redakcijsko zaduženje je bilo i uređivanje stripa. Kasnije je izjavila da se u 1950-im na strip gledalo...
„...kao na manje vredne, nepotrebne, a po nekim mišljenjima čak i opasne pojave“... „Te priče u slikama bile su kao okužne i za njih su dugo postojala razna, vrlo gusta i moćna sita...“
— Krinka Vitorović[2]
U vreme glavnog urednika Nikole Lekića, Vitorovićeva je imala jednu od važnih uloga 1969. godine u prelasku lista na moderni magazinski format, koji je do danas zadržan. U ovom listu je radila penzionisanja.
Krinka Vitorović je prevodila sa engleskog, nemačkog, francuskog i ruskog jezika. Dala je srpska imena gotovo celoj porodici Diznijevih junaka kao i Popajevom sestriću Kići i drugim junacima prevodnog stripa.[3] Takođe je dala predlog za ime junaka Dikan u stripu Nikole Lekića i Laze Sredanovića (prvobitna verzija je bila „Bikan“).[4]
Sahranjena je u petak, 6. jula 2012. na Novom groblju u Beogradu.[5]
O značaju za srpsko novinarstvo i pop-kulturu[uredi | uredi izvor]
Po rečima rok kritičara i novinara Petra Pece Popovića, Krinka Vitorović je bila
Živa Vikipedija ne Zabavnika nego cele 'Politike', gospođa koja je govorila četiri svetska i sve jugoslovenske jezike (...) Krinka Vitorović celim životom i profesionalnom karijerom bila je jedna od najpoučnijih bajki našeg novinarstva. Kosmopolita i duhovni gorostas, što ovde i nije vrlina, radila je neumorno i uradila više nego bilo koji novinar ili saradnik u Zabavniku od osnivanja tog nedeljnika 1939. godine. Zahvaljujući poznavanju jezika i znanju - koje se može porediti sa Vinaverovim — valjala je svojoj redakciji, ali i svim redakcijama Politike...“.[6]
Vera Smiljanić, novinarka i urednica, ovako opisuje najzaslužnije za preobražaj Politikinog Zabavnika iz novinskog u magazinski oblik 1969. godine:
Da je neko tada kojim slučajem uveo orden sv. Petka za očuvanje već tada ugrožene institucije porodice na Balkanu, sigurno bi onaj najviši, I reda, pripao Nemirnom Nidži, Kreativnoj Krinki (1919-2012, čarobnica–prevodilica stripa i kuma ne samo Mikiju, Paji sestrićima, Šilji, Lunji, Mazi, već i našem Dikanu) i Prekrasnim Petkanićima (firma Petkanić i sin), tvorcima neponovljivih slova kojima su, samo digitalizovanim, ispunjeni svi baloni svih tabli „Dikana“ u ovoj knjizi. Ustanite dok čitate ova imena, vi koji niste morali da izmišljate zanimaciju za svoju dečicu kad im je bilo d–o–s–a–d–n–o! A i ja ću...[7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Bulatović, Vladimir Vib „Kako je naš list dobio ime: Zahtev petine“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2015), antrfile u okviru teksta „Nagrada 'Superbrend': Brend 'Zabavnik'”, Politikin Zabavnik, br. 2880, Beograd, 2007.
- ^ Izjavljeno u: Politikin Zabavnik, 24. 2. 1989. (broj koji je obeležio pola veka izlaženja ovog lista) Citirano prema: Zupan, Zdravko. Vek stripa u Srbiji, Pančevo, 2007.
- ^ Đorđević, Katarina. „Samo u Beogradu 826 starih čeka pomoć domaćica“[mrtva veza], Politika, Beograd, 17. 1. 2009.
- ^ Milatović, Petar. „Mimoza od junaka: Dikanovih prvih 40 godina“, Dikan, knjiga 1 (epizode 1969-1971), „Everest Media“, Beograd 2013.
- ^ „Beograd, 2012-07-06 petak“, Umrlice.net
- ^ Popović, Petar. „Između čvorova sećanja“, Blic, Beograd, 24. jul 2012
- ^ Smiljanić, Vera. „Junak rođen u velikom prasku: Nikola Lekić, urednik Zabavnika i inicijator Dikana“, Dikan, knjiga 1 (epizode 1969-1971), „Everest Media“, Beograd 2013.
