Kriptovaluta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Majnovanje kriptovalute

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmene koristeći kriptografiju (kriptografija) kao način obezbeđivanja sigurnosti transakcija, kontrole stvaranja dodatnih novčanih jedinica i radi potvrde transfera valute.[1][2][3]

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bilo je mnogo pokušaja da se stvori digitalna valuta tokom tehnološkog buma 90-ih, sa sistemima kao što su Flooz, Beenz i DigiKeš koji se pojavljuju na tržištu, ali neizbežno ne uspevaju. Bilo je mnogo različitih razloga za njihove propuste, kao što su prevara, finansijski problemi i čak sukobi između zaposlenih u kompanijama i njihovih šefova.

Značajno, svi ovi sistemi su koristili "Trusted third party" (posrednik od poverenja)pristup, što znači da su kompanije iza njih verifikovale i omogućile transakcije. Zbog neuspeha ovih kompanija, stvaranje digitalnog sistema gotovog novca je dugo vremena smatrano izgubljenim slučajem.

Zatim, početkom 2009, anonimni programer ili grupa programera pod pseudonimom Satoši Nakamoto predstavio je bitkoin. Satoši je to opisao kao "peer-to-peer elektronski keš sistem". Potpuno je decentralizovan, što znači da nema uključenih servera i nema centralnog kontrolnog autoriteta. Koncept blisko podseća na peer-to-peer (bez posrednika) mreže za deljenje datoteka.

Jedan od najvažnijih problema koji mreža za plaćanje mora rešiti je dvostruko trošenje (double spending). To je manipulatorska tehnika dvostruke potrošnje iste količine. Tradicionalno rešenje je bila pouzdana treća strana - centralni server - koji je vodio evidencije o balansima i transakcijama. Međutim, ovaj metod podrazumeva nadležnost nad vašim sredstvima i svim vašim ličnim podacima.

Logo Kriptovaluta

U decentralizovanoj mreži kao bitkoin, svaki učesnik mora da radi ovaj posao. Ovo se obavlja preko blokčeina–javnog registra svake transakcije koja se ikada dogodila unutar mreže, dostupnog svima. Prema tome, svi u mreži mogu da vide bilans svakog računa.

Svaka transakcija je datoteka koja se sastoji od javnih ključeva pošiljaoca i primaoca (adrese novčanika) i količine prenesenog novca. Transakciju takođe mora potpisati pošiljalac sa svojim privatnim ključem. Sve ovo je samo osnovna kriptografija. Na kraju, transakcija se emituje u mreži, ali prvo treba da se potvrdi.

U okviru kriptovalutne mreže, samo rudari mogu potvrditi transakcije rešavajući kriptografsku slagalicu. Oni preuzimaju transakcije, označavaju ih legitimnim i šire preko mreže. Nakon toga, svaki nod ih dodaje u svoju bazu podataka. Kada se transakcija verifikuje postaje nepopravljiva i nepovratna, a rudar dobija nagradu, plus naknade za transakciju.

U osnovi, bilo koja kriptovalutna mreža zasniva se na apsolutnom konsenzusu svih učesnika u pogledu legitimiteta bilansa i transakcija. Ako se nodovi ne slažu na jednom bilansu, sistem bi se u osnovi raspao. Međutim, postoji puno pravila unapred izgrađenih i programiranih u mreži koja sprečava da se ovo dogodi.

”Majnovanje” kriptovaluta

Kriptovalute su tako nazvane jer je konsenzus mehanizam osiguran snažnom kriptografijom. Ovo, zajedno sa navedenim faktorima, čini treće strane i „blanko poverenje“ kao koncept, potpuno neujednačene.

Prva kriptovaluta[uredi | uredi izvor]

Bitkoin, koji je kreiran 2009. godine je prva decentralizovana kriptovaluta.[4]

Od tada, veliki broj kriptovaluta je stvoren.[5] Bitkoin i njegovi derivati (Altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralno bankarskog sistema.[6][7] Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.[8]

Najčešće kriptovalute[uredi | uredi izvor]

Bitkoin - prva kriptovaluta koja je sve započela.

Itirijum - potpuno programibilna valuta koja omogućava programerima da izgrade različite distribuirane aplikacije i tehnologije koje ne bi radile sa bitkoinom.

Riple - Za razliku od većine kriptovaluta, on ne koristi blokčein kako bi postigao konsenzus za transakcije na nivou mreže. Umesto toga, sproveden je učestali konsenzusni proces, što ga čini bržim od bitkoina, ali ga takođe čini ranjivim na hakerske napade.

Bitkoin keš– bitkoinov hard-fork koji je podržan od strane najveće bitkoin rudarske kompanije i proizvođača ASIC-ovih bitkoin rudarskih čipova. Postoji tek nekoliko meseci, ali je već dospeo među prvih pet kriptovaluta u pogledu ukupne tržišne vrednosti.

NEM - Za razliku od većine drugih kriptovaluta koje koriste PoNj algoritam, on koristi Proof of Importance, koji od korisnika zahteva da već poseduju određene količine novčića kako bi mogli da dobiju nove. Podstiče korisnike da troše svoja sredstva i prate transakcije kako bi utvrdili koliko je važan određeni korisnik za celokupnu NEM mrežu.

Lajtkoin - kriptovaluta koja je stvorena sa namerom da bude "digitalno srebro" u poređenju sa bitkoinovim "digitalnim zlatom". To je takođe grana bitkoina, ali za razliku od njegovog prethodnika, može generisati blokove četiri puta brže i imati četiri puta veći maksimalni broj novčića - 84 miliona.

IOTA - Tehnologija otkrivanja kriptovaluta se naziva tangle i zahteva od pošiljaoca u transakciji da uradi PoNj koji odobrava dve transakcije. Tako je IOTA uklonila posvećene rudare iz procesa.

NEO - To je pametna mreža ugovora koja omogućava da se razvijaju sve vrste finansijskih ugovora i distribuirane aplikacije treće strane. Ima mnogo istih ciljeva kao i itirijum, ali je razvijen u Kini, što može potencijalno dati neke prednosti zbog poboljšane povezanosti sa kineskim regulatorima i lokalnim preduzećima.

Deš - To je dvoslojna mreža. Prvi nivo su rudari koji obezbeđuju mrežu i snimaju transakcije, dok se drugi sastoji od "masternodova" koji prenose transakcije i omogućavaju vrstu transakcije tipa InstantSend i PrivateSend. Prva je znatno brža od bitkoina, dok je druga potpuno anonimna.

Qtum - Spajanje bitkoinove i itirijumove tehnologije usmerene na poslovne aplikacije. Mreža se može pohvaliti bitkoinovom pouzdanošću, uz istovremeno omogućavanje korišćenja pametnih ugovora i distribuiranih aplikacija, slično itirijumovoj mreži.

Monero - kriptovaluta sa mogućnostima privatnih transakcija i jedna je od najaktivnijih zajednica.

Itirijum klasik- Originalna verzija itirijuma. Razdvajanje se dogodilo nakon što se decentralizovana autonomna organizacija (DAO) izgrađena na vrhu prvobitnog itirijuma bila hakovana.

Legalnost[uredi | uredi izvor]

Sa uvođenjem bitkoina, prve kriptovalute, stvorena je potpuno nova paradigma. Decentralizovane, samoodržive digitalne valute koje ne postoje u bilo kom fizičkom obliku i koje nisu pod kontrolom bilo kog pojedinačnog entiteta, uvek izazivaju uzbuđenje među regulatorima.

Mnogo je zabrinutosti nastalo u vezi sa decentralizovanom prirodom kriptovaluta i njihovom sposobnošću da se koriste gotovo potpuno anonimno. Vlasti širom sveta su zabrinute zbog toga što su kriptovalute privlačne trgovcima ilegalnih roba i usluga. Štaviše, oni su zabrinuti zbog njihove upotrebe u pranju novca i utaji poreza.

Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvek je nedefinisan ili u stanju promene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korišćenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao sto su: Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan, Bangladeš korišćenje Bitkojina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih, npr. Brazil, Čile, Kolumbija, Argentina legalan.

Poznati stručnjaci u oblasti[uredi | uredi izvor]

Brok Pirs — Osnivač više od deset finteh kompanija.

Sali Ivs — Tehnički direktor i vodeći lider u novim tehnologijama, onlajn medijima, društvenim inovacijama itd.

Rodžer Ver — Prvi svetski investitor u bitkoin startape, uključujući bitcoin.com, blockchain.com, BitPay, Kraken, Purse.io, itd.

Erik Vorhis — Izvršni direktor ŠapeŠifta-a.

Tur Demester — Ekonomista i investitor, glavni i odgovorni urednik Adamant Reserča-a.

Brus Porter Jr. — Američki preduzetnik.

Dinis Gvardia — Direktor/Osnivač Inteligent HQ-a.

Don Tapskot — Medijski teoretičar, autor nekoliko knjiga o blokčeinu i kriptovalutama.

Vitalik Buterin — Tvorac Itirijuma.

Žil Babinet — Francuski multi-preduzetnik, "digitalni šampion" francuske.

Vini Lingam — Izvršni direktor/suosnivač Civik Key-a.

Majkl Majneli — Finansijer naučnika koji promoviše društveni napredak pomoću boljih finansija i tehnologije.

Džim Marus — Koizdavač The Financial Brand i vlasnik i izdavač Digital Banking Report.

Bret King — Osnivač i vlasnik Moven-a, bestseler autor, inovator godine.

Čarli Li — Tvorac Lajtkoina.

Kako čuvati i kupiti Kriptovalute?[uredi | uredi izvor]

Za razliku od većine tradicionalnih valuta, kriptovalute su digitalne, što podrazumeva potpuno drugačiji pristup, posebno kada je u pitanju čuvanje. Tehnički, ne čuvate jedinice kriptovaluta; umesto toga je privatni ključ taj koji koristite da zaključite transakcije koje moraju biti sigurno sačuvane.

Postoji nekoliko različitih vrsta kriptovalutnih novčanika koji odgovaraju različitim potrebama. Ako je vaš prioritet privatnost, možda ćete želeti da se odlučite za papir ili hardver novčanik. To su najsigurniji načini skladištenja vaših kriptovaluta. Postoje i "kold" (oflajn) novčanici koji se čuvaju na hard disku i onlajn novčanicima, koji mogu biti povezani sa menjačnicama ili sa nezavisnim platformama.

Postoji mnogo različitih opcija kada se radi o kupovini bitkoina. Na primer, trenutno postoji gotovo 1.800 bitkoin bankomata u 58 zemalja. Štaviše, možete kupiti BTC koristeći poklon vaučere, kriptovalutne menjačnice, investicione fondove i čak možete da trgujete licem u lice.

Kada su u pitanju druge, manje popularne kriptovalute, opcije kupovine nisu toliko različite. Međutim, još uvek postoje brojne menjačnice u kojima možete nabaviti različite kripto-novčiće za fiat novac ili bitkoine. Trgovanje licem u lice je takođe popularan način sticanja novčića. Opcije kupovine zavise od određenih kriptovaluta, njihove popularnosti i vaše lokacije.

Prednosti[uredi | uredi izvor]

  • Hakovanje Blockchain je dosta težak posao, jer zahteva istovremeno hakovanje nekoliko hiljada računara, što je gotovo nemoguće.
  • Ima ozbiljan potencijal da zameni trenutni novčani sistem u svetu, jer broj korisnika kriptovaluta raste.
  • Niko ne može da promeni količinu novčića koji se koriste.
  • Zbog ograničene količine novčića, otporan je na inflaciju.
  • Nema potrebe da trošimo novac za nekakvo održavanje računa.
  • Svako može da vidi sve transakcije koje su ikada napravljene.
  • Nije kontrolisan ni od koga, već ima svoju sopstvenu mrežu po kojoj radi, odnosno koristi princip decentralizacije ( "peer to peer").

Mnogi poznate osobe u svetu ekonomije, informatike i nauke su imali dosta pozitivnih izjava u vezi kriptovaluta:[uredi | uredi izvor]

Bil Gejts, suosnivač Majkrosofta, investitor i filantrop:

"Bitkoin je uzbudljiv jer pokazuje koliko može biti jeftin. Bitkoin je bolji od fiat valute, jer ne morate biti fizički na istom mestu i, naravno, za velike transakcije, fiat valuta može biti prilično nepraktična."[9]

Ričard Brenson, osnivač Virgin Galaktika-a i više od 400 drugih kompanija:

"Pa, mislim da funkcioniše. Možda postoje i druge valute koje mogu biti još bolje. Ali u međuvremenu postoji veliki ekosistem oko bitkoina. - Ljudi su napravili bogatstvo od bitkoina, neki su izgubili novac. On je nestabilan, ali ljudi takođe zarađuju od nestabilnosti. "[9]

Al Gor, bivši potpredsednik Sjedinjenih Država:

"Kada se bitkoin valuta pretvori iz valute u gotovinu, taj interfejs mora ostati pod nekim regulatornim zaštitnim sredstvima. Mislim da činjenica da unutar bitkoin univerzuma algoritam zamenjuje funkciju vlade ...to je zapravo prilično kul. "[10]

Erik Šmit, izvršni predsednik Gugla:

"Bitkoin je izuzetno kriptografsko dostignuće ... Sposobnost stvaranja nečega što nije duplikat u digitalnom svetu ima ogromnu vrednost ... Mnogo ljudi će izgraditi preduzeća na osnovu toga."[11]

Peter Til, suosnivač PayPal-a:

"PayPal je imao cilj da se stvore nove valute. Nismo uspeli u tome, a upravo smo stvorili novi platni sistem. Mislim da je bitkoin uspeo kao nova valuta, ali platni sistem donekle ima nedostataka. Veoma ga je teško koristiti i to je veliki izazov za bitkoin. "[12]

Rudarenje[uredi | uredi izvor]

Rudarenje kriptovaluta predstavlja način validacije transakcija na mreži. Rudari prilikom trenutka kad se novi blok iskopa, dobijaju kriptovalutu kao nagradu za svoj učinak na mreži. Nagrada u teoriji smanjuje cenu transakcija, tako što podstiče doprinos u vidu procesorske moći obrade podataka na mreži. Stopa generisanja hešrejta, koji vrši validaciju transakcija je znatno povećan korišćenjem specijalizovanih mašina kao što su FGPA i ASIC, koje koriste kompleksne heš algoritme kao što su ŠHA-256 i Skript. Ova trka za što efikasnijim i jeftinijim mašinama se odvija još od dana pojave prve kritpovalute, Bitkojna, koji je nastao 2009. godine.[13] Sa povećanjem broja ljudi koji zalaze u svet digitalnih valuta, generisanje heša za validaciju je postalo vrlo kompleksnije tokom godina, toliko da su rudari primorani da investiraju velike svote novca pri kupovini većeg broja ASIC mašina. Prema tome vrednost dobijene kriptovalute za pronalaženje heša često ne opravdava sumu novca utrošenu na podešavanje mašina, ulaganje u rashladne sisteme zbog toplote koje one proizvode, kao i struje koju utroše u procesu.[13][14]

Avalon-an ASIC mašina

Neki rudari koriste majning pulove, dele svoju procesorsku moć preko mreže kako bi podelili dobit novog novčića podjednako, u zavisnosti od veličine doprinosa pri verovatnoći otkrivanja bloka. "Šer" je dodeljen članu majning pula koji predstavi validan pruf-of-vork.

Naime jedna kompanija pokrenula je svoje data centre na terenskoj lokaciji jedne Kanadske unjne i gasne firme, zbog niske cene ovih goriva.[15]

S obzirom na ekonomsku i ekološku zabrinutost vezanu za rudarenje, različite "majnerles" kriptovalute su u aktivnom razvoju. [16][17][18] Za razliku od konvencionalnih blokčejnova, neke direktno aciklično grafske kriptovalute koriste pej-it-forvard sistem; pri čemu svaki nalog vrši minimalnu obradu teških izračunavanja na dve prethodne transakcije pri verifikaciji. Druge kriptovalute kao Nano koriste blok-rešetka strukturu pri čemu svaki individualni nalog ima svoj lični blokčejn. Sa time svaki nalog kontroliše svoje transakcije, bez potrebe za tradicionalnim pruf-of-vork rudarenjem, omoućavajući za besplatne, momentalne transakcije.[19]

Kritike i mane[uredi | uredi izvor]

  • Transakcije kriptovaluta su nepovratan proces nakon nekoliko potvrda transakcije. Jedna od stvari koje kriptovalute nemaju u odnosu na standardne kreditne kartice je zaštita korisnika od prevare.
  • Tradicionalni finansijski proizvodi imaju imaju jak i razvijen sistem za zaštitu potrošača, za razliku od kriptovaluta.
  • Mnoge banke ne pružaju usluge kriptovalutama i njihovim korisnicima, takođe odbijajući da sarađuju sa digitalno-valutnim kompanijama.
  • Kriptovalute treba da zadovolje mnoge uslove da bi mogle da se koriste na globalnom nivou. Npr. broj trgovaca Bitkojinom je mali, ali konstantno rastući.
  • Sa tehnološkim napredovanjem, javljaju se potrebe za sve jačim računarima sa specijalizovanim hardverom i softverom za njihovo korišćenje.
  • Mogu biti zauvek izgubljene/uništene zbog nekog štetnog softvera ili gubitka podataka na internetu.[20]
  • Zasnovane su na komplikovanim matematičkim algoritmima dekodiranja, tako da mnoge države imaju dosta oprezan pristup njima, bojeći se njihovih efekata na finansijsku sigurnost.[21]
  • Zabrane u određenim državama su dostigle nivo ogromnih novčanih kazni.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Greenberg, Andy (20. 4. 2011). „Crypto Currency”. Forbes.com. Pristupljeno 8. 8. 2014. 
  2. ^ Cryptocurrencies: A Brief Thematic Review. Social Science Research Network. Date accessed 28 august 2017.
  3. ^ Schuettel 2017.
  4. ^ Sagona-Stophel, Katherine. „Bitcoin 101 white paper” (PDF). Thomson Reuters. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 8. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  5. ^ Tasca, Paolo (7. 9. 2015). „Digital Currencies: Principles, Trends, Opportunities, and Risks”. SSRN 2657598 Slobodan pristup. 
  6. ^ McDonnell, Patrick "PK" (9. 9. 2015). „What Is The Difference Between Bitcoin, Forex, and Gold”. NewsBTC. Pristupljeno 15. 9. 2015. 
  7. ^ Allison, Ian (8. 9. 2015). „If Banks Want Benefits Of Blockchains, They Must Go Permissionless”. NewsBTC. Pristupljeno 15. 9. 2015. 
  8. ^ Matteo D’Agnolo. „All you need to know about Bitcoin”. timesofindia-economictimes. Arhivirano iz originala 26. 10. 2015. g. Pristupljeno 03. 12. 2017. 
  9. ^ a b „Richard Branson: Blockchain Is an 'Economic Revolution'”. Bitcoin News (na jeziku: engleski). 2016-10-03. Pristupljeno 2019-05-17. 
  10. ^ OConnell, Justin (2016-12-11). „Bitcoin Enthusiast Al Gore to Star in ‘An Inconvenient Truth’ Follow-Up”. CCN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-17. 
  11. ^ Jayanand Sagar (2014-03-16). „Google Chairman Eric Schmidt: Bitcoin Architecture an Amazing Advancement”. NewsBTC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-17. 
  12. ^ Evander Smart (2015-03-02). „PayPal Founder Peter Thiel Comments on State of Bitcoin”. CCN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-17. 
  13. ^ a b Krishnan, Hari; Saketh, Sai; Tej, Venkata (2015). „Cryptocurrency Mining – Transition to Cloud”. International Journal of Advanced Computer Science and Applications. 6 (9). ISSN 2156-5570. doi:10.14569/IJACSA.2015.060915. 
  14. ^ Hern, Alex (17. 1. 2018). „Bitcoin’s energy usage is huge – we can't afford to ignore it”. The Guardian. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 23. 1. 2018. 
  15. ^ „Cryptocurrency mining operation launched by Iron Bridge Resources”. World Oil. 26. 1. 2018. Arhivirano iz originala 30. 1. 2018. g. 
  16. ^ Ryszkiewicz, Peter. „IOTA vs NANO (RaiBlocks)”. Hackernoon. Arhivirano iz originala 21. 01. 2018. g. Pristupljeno 23. 1. 2018. 
  17. ^ „Future of Digital Currency May Not Involve Blockchains”. Cointelegraph.com. Arhivirano iz originala 02. 11. 2017. g. Pristupljeno 23. 1. 2018. 
  18. ^ „RaiBlocks Review – Instant, Free Transactions”. coinreviews.io. Arhivirano iz originala 24. 01. 2018. g. Pristupljeno 23. 1. 2018. 
  19. ^ LeMahieu, Colin. „RaiBlocks: A Feeless Distributed Cryptocurrency Network” (PDF). Arhivirano iz originala 07. 12. 2017. g. Pristupljeno 4. 12. 2017. 
  20. ^ Sheppard, William (1. 4. 2014). „Keeping Your Cryptocurrency Safe”. C4ss.org. Pristupljeno 18. 12. 2017. 
  21. ^ 3:00 PM (11. 4. 2014). „Cryptocurrency and Global Financial Security Panel at Georgetown Diplomacy Conf”. Meetup.com. Pristupljeno 18. 12. 2017. 
  22. ^ „Bitcoins Spark Regulatory Crackdown as Denmark Drafts Rules”. Bloomberg.com. 18. 12. 2013. Pristupljeno 18. 12. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kriptovaluta na Vikimedijinoj ostavi.

Šta su kriptovalute Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2023) (jezik: srpski)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криптовалута&oldid=26909459”