Kristijan Vikernes

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Varg Vikernes
Varg Vikernes u svojim 30-im godinama
Vikernes tokom svojih zadnjih godina u zatvoru
Ime po rođenjuKristijan Vikernes
Datum rođenja(1973-02-11)11. februar 1973.
Mesto rođenjaBergen, Norveška
Zanimanje
  • Muzičar
  • pisac
  • bloger
Aktivni periodoko 1988–danas
SuprugaMarija Kašet (v. 2007)
Veb-sajtthuleanperspective.com
burzum.org

Lui Kašet[1] (rođen Kristijan Vikernes, 11. februara 1973), poznatiji kao Varg Vikernes, je norveški muzičar, pisac i osuđeni ubica. Godine 1991, osnovao je bend pod nazivom Burcum, koji je postao jedan od najuticajnijih blek metal bendova.[2][3][4] Osuđen je 1994. za ubistvo, za koje je izdržao kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.[5]

Rođen u Bergenu, Vikernes je proveo deo svog detinjstva u Iraku, gde je njegov otac radio za vladu Iraka. Počeo je svirati gitaru sa 14 godina i formirao je svoj prvi bend, Kalašnjikov, u sledeće dve godine.[6] Posle osnivanja Burcuma postao je deo rane Norvežanske blek metal scene. 1992, Vikernes je zajedno sa drugim članovima scene bio osumnjičen za paljenje četiri hrišćanske crkve u Norveškoj. On je odbio odgovornost za to delo, ali je to podržavao. Rane 1993, snimio je četiri albuma kao Burcum i još jedan sa drugim blek metal bendom pod imenom Mejhem.

Avgusta 1993, Vikernes je brutalno izbo gitaristu Mejhema Euronimusa tokom svađe ispred stana Euronimusa, i ukratko posle toga je bio uhapšen. Maja 1994, Vikernes je osuđen za prvostepeno ubistvo, paljenje crkva i posedovanje eksploziva, i dobio kaznu od 21. godinu u zatvoru. Rekao je da je ubistvo bilo u samoodbrani i neuspešno se raspravljao da mu kazna bude smanjena na ubistvo na mah. Tokom njegovog lišenja slobode, Vikernes je osnovao Norvežanski Hitenski Front,[7] objavio dve knjige, i objavio dva ambijentska albuma kao Burcum.[7] Vikernes je započeo i blog, prema rečima pisca Roling Stounsa, "promoviše neonacističke poglede i sadrži rasprave protiv Muslimana i Jevreja".[6] Vikernes je otvoreno priznao Nacizam 1990-ih; od tada je demantovao tu ideologiju i njene srodne pokrete, ali njegovi pogledi idalje stoje pri krajnjoj desnici. On svoja verovanja zove "Odalizam" i pristalica je "predindustrijskog Evropskog paganskog društva".[8]

Posle odsluženja zatvorske kazne od 15 godina, Vikernes je uslovno pušten rane 2009.[9][10] Promenio je svoje pravno ime na Lui Kašet da bi izbegao poteškoće sa javnošću, ali se i dalje oslovljava kao Varg Vikernes u svakodnevnom životu.[11] Kada je bio pušten, preselio se u Francusku sa svojom ženom i decom, gde je nastavio svoju muzičku i pisarsku karijeru. Takođe je i bio aktivan video bloger na svom Jutjub kanalu "ThuleanPerspective".

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mnogo informacija o Vikernesu dolazi iz knjige "Lord of Chaos (Feral House)" koja opisuje ranu Horvežansku blek metal scenu. Majkl Mojnihan, jedan od autora knjige, podržavao je Vikernesa i njegovu ekstremističku politiku,[12] ali je Mojnihan kasnije je negirao desničarsku ideologiju.[13]

Prošlost i detinjstvo[uredi | uredi izvor]

U intervju koji se nalazi u "Lords of Chaos", Vikernes je pričao o svojoj prošlosti i detinjstvu. "Lords of Chaos" takođe sadrži intervju sa njegovom majkom, Helenom Bor. U intervju 2004, Vikernes je rekao da je njegova majka radila za "veliku naftnu kompaniju". Njegov otac je inženjer elektronike, a njegov stariji brat je građevinski inženjer.[7][14]

U "Lords of Chaos" intervju, Vikernes je spominjao da kada je imao 6 godina, njegova porodica se preselila u Bagdad, Irak, i tamo je živela godinu dana, zato što je njegov otac razvijao kompjuterski program za Sadama Huseina. Pošto nisu bila dostupna mesta u Engleskoj školi u Bagdadu, najmlađi Vikernes je pohađao osnovnu školu u Iraku u to vreme. Po njegovom intervju, Vikernes je bio "svestan rasnih stvari". Fizička kazna nije bila neobična u školi, i u jednom slucaju, Vikernec je tokom svađe nazvao učitelja "majmunom". Vikernes je to razumeo kao da "učitelji nisu hteli da ga udare jer je belac". Majka Vikernesa se takođe seća kako su "proveli godinu dana u Iraku" i kako "su druga deca dobijali fizičke kazne; a on ne". Pomenula je da je to napravilo probleme, ali generalno nema "dobro objašnjenje" kako je Varg odgajio takve poglede na svet.

Kada su ga pitali o njegovom ocu, Vikernes je rekao da je "imao zastavu svastike kući". Međutim, Vikernes je osećao da je njegov otac bio hipokrit zato što je bio zabrinut da Vikernes "ne postane nacista", iako se i on "nervirao koliko je viđao obojenih ljudi u gradu". O njegovoj majci, Vikernes izjavljuje da je ona bila "zabrinuta da će on dovesti crnkinju kući!". Za vreme "Lords of Chaos" intervjua, Vikernes je i dalje imao dobre odnose sa majkom ali veoma malo kontakta sa njegovim ocem. Takođe je rekao da su njegovi roditelji razvedeni; Vikernesov otac je rekao da je "otišao pre deset godina", što bi bilo 1985, kada je Vikernes imao 11 ili 12 godina.

"Enciklopedija bele moći" i istoričar Nikolas Gudrik-Klark su oboje navodno rekli da je Vikerenes deo neo-Nacističkog skinhed pokreta kao adolescent. Kada si ga pitali u "Lords of Chaos" intervju da li se družio sa skinhedima u Bergenu, Vikernes je tada rekao: "da nema skinheda u Bergenu".

Fan klasične muzike kao dete, dosta je slušao Čajkovskog, Vikernes je počeo da slusa hevi metal sa 12 godina, Iron Maiden je bila njegova najveća inspiracija.[15] Posle je otkrio bendove koji su kasnije uticali i na muziku njegovog benda.[15][16] Venom je većina bendova proglasila kao najuticajniji blek metal bend, Vikernes je uvek negirao da je bio inspirisan njima, takođe je rekao da je njihova muzika "sprdnja". Jednom je obukao majicu od blek metal benda Venom da bi promovisao žanr ali je kasnije rekao da je zažalio što je to uradio.[17]

Još od malena, Vikernes je takođe bio fasciniran fiktivnim svetom Srednje-zemlje koji je napravio Dž. R. R. Tolkin. Njegovo scensko ime, Grišnah, je uzeto od orka iz Dve Kule, dok je ime benda Burcum, što znači "tama", uzeto je iz Crnog govora gravirano na Jednom prstenu iz Gospodara Prstenova. Na gravuri je pisalo "Ash nazg durbatulûk, ash nazg gimbatul, ash nazg thrakatulûk agh burzum-ishi krimpatul" ili na srpskom "Jedan prsten koji će vladati svima, Jedan prsten da ih nađe, Jedan prsten da ih sve dovede i da ih spoji u tami".[6]

Rana muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Vikernes je počeo da svira gitaru sa 14 godina. Kada je imao 17 godina, Vikernes je bio u kontaktu sa članovima benda Old Funeral. Svirao je gitaru sa njima od 1990. do 1991. i svirao u njihovoj Devoured Carcass epizodi pre nego što je otpočeo svoj solo muzički projekat, Burcum, i brzo je bio umešan u ranu Norvežansku blek metal scenu. Od 1992. do 1993, snimio je četiri albuma za Burcum.[18]

Vikernes je rekao da je za snimanje ranijih albuma koristio stariju Veston gitaru, koju je kupio 1987.[19] Koristio je najjeftiniju bas gitaru koja je imala u lokalnoj radnji i pozajmio je neke delove bubnjeva od benda Old Funeral, benda Immortal i od drugih "muzičara iz komšiluka".[19] U Hvis lyset tar oss, pozajmio je bubnjeve od Hellhammer-a (tadašnjeg bubnjara Mejhema), isti koji je Hellhammer koristio da snimi De Mysteriis Dom Sathanas od Mejhema. Koristio je Pivej pojačalo, Ali za snimanje Filosofem, koristio je pojačalo sa stereo-uređaja od njegovog brata i neke stare pedale.[19] Za vokale, koristio je bilo koji mikrofon koji mu je bio ponuđen, ali za snimanje Filosofem, namerno je koristio najgori mikrofon koji su imali, tojest mikrofon sa slušalica.[19] Na traci "Dungeons of Darkness", koristio je gong za pozadinske zvuke (Euronimus mu je pomogao tako što je udarao pesnicom o gong).[19]

u 1992, Vikernes se pridružio blek metal bendu Mayhem, godinu dana posle kada je Dead (član benda Mejhem) izvršio samoubistvo 8. aprila 1991.[18]

Paljenje crkvi[uredi | uredi izvor]

Šestog juna 1992, Fantoft crkva, koja potiče od 12. veka i koja je smatra arhitektonski značajna, bila je zapaljena. Do januara 1993, napadi su se desili na još sedam većih crkvi, jedan napad se desio i tokom badnje večeri 1992.[7] Vikernec je bio osumnjičen za nekolicinu slučajeva: paljenja i pokušaja paljenja Osan crkve i Stortvejt crkve, paljenje Skjold crkve u Vindafjordu i paljenje Halmenkolen kapele u Oslu. Bio je i osuđen za paljenje još jedne crkve, ali ga nisu našli krivim. Sudije su našle ovu jednu grešku ali nisu poništili ceo slučaj.[20]

U to vreme, mediji su se izjasnili da se Vikernec pridružio teictičkom Satanizmu. U kasnijim intervjuima, iako nije preuzeo krivicu za paljenja, rekao je da ta paljenja nisu bila iz satanističkih razloga, nego više kao osveta kada su hrišćani palili grobove i hramove Vikinga. Po Vikernesu, paljenje se desilo na godišnjici Lindisfarnove racije Vikinga. Vikernes je izjavio da je svako paljenje, sem onog kod Stavengera, je počinila samo jedna osoba.

Ubistvo Euronimusa[uredi | uredi izvor]

Rane 1993, nesuglasice su postojale između Euronimusa i Vikernesa. Posle Bergens Tiende epizode. Euronimus je odlučio da zatvori Helvete jer je počelo da privlači previše pažnje policije i medija.

Tokom noći 10. avgusta 1993, Vikernes je smrtno izbo Euronimusa u njegovom apartmanu u Oslu. Ubistvo je prvobitno okrivljeno od strane medija na Švedske blek metal muzičare. Pretpostavljalo se da je ubistvo bilo rezultat slabljenja moći, finansijskih poteškoća zbog Burcuma (Euronimus je dugovao Vikernesu veliku sumu novca). Vikernes je rekao da je ubio Euronimusa u samo-odbrani. Rekao je da je Euronimus planirao ga ošamuti elektrošokerom, da ga veže i da ga muči do smrti kod sve to snima. Vikernes je objasnio: "Da aj to pričao svima i svakome ja to ne bih shvatio tako ozbiljno. Ali samo je to rekao posebnoj grupi prijatelja i jedan od njih je to rekao meni". Rekao je da je Euronimus planirao da iskoristi sastanak o vezi nepotpisanog ugovora da ga zaskoči.[21]

Na noć ubistva, Vikernes i Snor "Blackthorn" Ruh su vozili od Bergena do Euronimusovog apartmana u Oslu. Blackthorn je navodno stojao na stepenicama i pušio dok je Vikernes išao do Euronimusovog apartmana na četvrtom spratu. Vikernes je rekao da se video sa Euronimusom da bi mu pružio potpisani ugovor, ali kada je prišao napred i video Euronimusa, Euronimus se "uspaničio" i šutnuo ga je u grudi.[20] Vikernes je tvrdio da je Euronimus dotrčao u kuhinju da uzme nož.[20] Njih dvoje su se pobili u Vikernes je ubo Euronimusa do smrti. Njegovo telo je nađeno na stepenicama na prvom spratu sa 23 rane od uboda, dve na glavi, pet na vratu i šesnaest na leđima. Vikernes je rekao da je zadnji udarac bio toliko jak da je nož bio zaglavljen u Euronimusovoj lobanji, ali nijedan fizički dokaz ili telesna povreda nije mogla da potvrdi to. Vikernec tvrdi da je većina Euronimusovih povreda bila posledica polomljenog stakla na koje je pao tokom odupiranja.[20] Posle ubistva Vikernes i Blackthorn su se vratili u Bergen. Tokom puta, zaustavili su se kod jezera gde se Vikernes otarasio krvave odeće.[20] Faust bubnjar benda Emperor nije verovao u to da je ubistvo bilo u samo-odbrani, ali basista Mejhema Necrobutcher verovao je da je Vikernes ubio Euronimusa zbog spomenutih pretnji smrću koje je dobio od njega.[22]

Blackthorn je tvrdio da je Vikernes planirao da ubije Euronimusa i da je nabacivao pritisak na njega da pođe sa njim. Tvrdi da je leta 1993, da je zamalo odveden u duševnu bolnicu ali je pobegao u Bergen i ostao sa Vikernesom. Blackthorn je rekao za ubistvo: "Nisam bio ni za ni protiv toga. Bilo me je baš briga za Euronimusa". Međutim Vikernes tvrdi da nije planirao ubistvo i da je Blackthorn pošao sa njim da pokaže Euronimusu neke nove gitarske rifove.

Vikernes je bio uhapšen 19. avgusta 1993. godine u Bergenu. Policija je našla 150 kilograma eksploziva i 3000 metaka u njegovom domu.[23] Prema Enciklopediji Bele Moći, Vikernes je "planirao da raznese Blitz House, radikalno levičarsko i anarhističko mesto u Oslu", plan koji je "bio blizu ispunjavanja". U članku koji je objavljen 1999. godine, Kevin Kugan je takođe pomenuo Vikernesov navodni pokušaj da "uništi pankersko anti-fašističko društvo u Oslu pod nazivom Blitz House", i tvrdio da je "Vikernesu osetio da nije imao drugog izbora nego da ubije Euronimusa pre bombardovanja Blitz House-a jer bi se to "Komunistima" ne bi to svidelo". Viekrnes je odbio te tvrdnje, tvrdeći da je "Uzimao municiju i eksplozive da bi branio Norvešku ako bi bili napadnuti bilo kad. Tokom Hladnog Rata, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su mogli da nas napadnu. Nismo imali razloga da verujemo vladi, kraljevskoj porodici ili vojsci zbog prošlog puta šta se desilo kada smo bili napadnuti. Ostali smo sami sa sobom."[23]

Suđenje[uredi | uredi izvor]

Vikernesovo suđenje je počelo 2. maja 1994.; branio ga je advokat Stajn-Erik Matson. Mnogo drugih članova scene, uključujući Blackthorn i Faust. Su bili pozbani na suđenje u to vreme. Neki su priznali svoje zločine i krivili druge. Po Lords of Chaos knjizi, "Vikernes je bio zgrožen dok je on ćutao i nije ništa rekao, drugi su sve pričali i priznali".

Tokom suđenja mediji su napravili da Vikernec bude "prva prava državna babaroga u proteklih pedeset godina". Na suđenju je tvrđeno da je on, Blackthorn i još jedan prijatelj isplanirali ubistvo. Sud je rekao da je treća osoba ostala u stanu u Begrenu kao alibi; da bi izgledalo kao da nikad nisu otišli iz Bergena, trebao je da iznajmi filmove, pušta ih u apartmanu i da uzme novac sa Vikernesove kreditne kartice.

Na 16. maj 1994, Vikernes je osuđen na 21. godinu u zatvoru (Norveška najveća kazna) za ubistvo Euronimusa, paljenje tri crkve, za pokušaj paljenja četvrte crkve i za krađu i skladišenje 150 kilograma eksploziva.[24] Iako je Vikernes priznao samo za ubistvo i krađu eksploziva, dve crkve su bile zapaljene dana kada je dobio kaznu, "verovatno kao simbolička podrška". Blackthorn, iako nije bio zadužen za ubistvo jer je bio na stepenicama da puši, dobio je kaznu u trajanju od 8 godina zato što je bio saučesnik.

Maja 1994. je takođe izašao Mejhem album De Mysteriis Dom Sathanas, gde je Euronimus bio na električnoj gitari a Vikernes na bas gitari.[25] Pre objavljivanja, Euronimusova porodica je pitala bubnjara Mejhema, Hellhammer-a, da skloni bas trake koje je snimio Vikernes. Hellhammer je rekao "Mislio sam da je bilo prikladno da ubica i žrtva budu u istom albumu i u istim pesmama. Rekao sam da sam ja ponovo snimio bas delove, ali nikad nisam to uradio.".[25]

Zatvorska kazna[uredi | uredi izvor]

Vikernes je svoju kaznu izležao u zatvorima u Bergenu, Tensbergu, Ringerikeu, Trondhejmu i u Tromseu.

Prema Švedskom istoričaru Metijasu Gerdelu u njegovoj knjizi Gods of the Blood, Vikernes je osnovao Norveški Hitenski Front tokom svojih ranijih godina u zatvoru. Gardel je rekao da je ovo bila paganska neo-Nacistička grupa koja je porasla u internacionalni Pan-Germanski Hitenski Front. Prema Zejvieru Katarinihu, Vikernes je bio "samo-prozvani vođa" norveškog Hitenskog Fronta i Gudrik-Klark je pominjao da je Vikernes potvrdio "svoju ulogu kao vođa norveskog Hitenskog Fronta" kada je pisao Vargsmål. Hitenski Front je zvanično demantovao da je Vikernes bio glavni. Prema autorima knjige Lord of Chaos, ovo su možda uradili da bi ga zaštitili, jer je Noreveškim zatvorenicima bilo zabranjeno da vode političke grupe. Adresa organizacije je bila ista kao adresa Vikernesovog poštanskot sandučeta u zatvoru, za šta je autor pomenuo da je to napravilo "veoma teško za njega [Vikernesa] da odradi efektivan posao" u vođenju organizacije, jer su sva pisma bila skenirana od strane zaposlenih u zatvoru.[26] Vikernes je rekao "Nikad nisam bio član niti lider takve ogranizacije. Jedina organizacija u kojoj sam član jeste Riksmålsforbundet".[23]

Na 8. april 1997. godine, Norveška je uhapsila pet neo-nacista u Hemnesu. Prema policiji, mladi momci su bili deo samo-stilizovane "Einsatzgruppen" i planirali su napade na političke i religijske prestavnike u Norveškoj. Takođe su planirali da izvade Vikernesa iz zatvora. Grupa "je imala sve oznake paravojne jedinice", uključujući puške, eksplozive, pancire, čelične šlemove i fantomke. Jedan od članova, Tom Ejternes, se sprijateljio sa Vikernesom u zatvoru pre bekstva. Vikernesova majka je bila uhapšena jer je grupi dala novčanu podršku od 100,000 norveških kruna. Priznala je krivicu, ali tvrdi da nije znala da su oni bili "desničarski ekstremisti" i rekla je da je njen sin bio napadnut od strane drugih zatvorenika. Kasne 1996. godine, njegova vilica je navodno bila polomljena tokom tuče sa drugim zatvorenikom. Međutim, direktor zatvora je rekao da su njene izjave neosnovane i policija je sumnjala da je taj novac dao Vikernes. Lord of Chaos je spomenuo da je Vikernes usvojio "Skinhed" izgled i nosio je kaiš sa Šucštafel oznakom u to vreme. Uprkos njenom prinanju, Bor nije bio okrivljen i 1998. godine slučaj protiv "Einsatzgruppe" je bio odbačen.[27]

Tokom svog vremena u zatvoru, Vikernes je snimio dva albuma koji su bili napravljeni po ambijentalnoj muzici i neofolk muzici. Prvi album, Dauði Baldrs, snimljen je 1994. do 1995. godine i izbačen je oktobra 1997. Drugi album, Hliðskjálf, je snimljen 1998. i izbačen aprila 1999.[27] Vikernesu je bio zabranjen pristup električnoj gitari, bac gitari ili bubnjevima i umesto toga je koristio sintisajzer. U 2000. godini, Vikernes je odlučio da stavi Burcum na čekanje. Verovao je da je njegova filozofija konstantno pogršno shvaćena od strane njegovih slušaoca koji su bliski blek metalu i satanizmu.[28] Kasnije, preko njegovog veb sajta, se izjasnio da bi želeo da nestavi Burcum kada bude bio pušten iz zatvora, tvrdeći: "Objaviću nekoliko knjiga, verovatno koristeći alijas da bi ostao anoniman i verovatno jedan ili dva Burcum albuma i to je to".[29]

Vikernes dok izdržava svoju zadnju godinu zatvora, 2009.

Avgusta 2003, Vikernes je prebačen iz zatvora sa najvećim obezbeđenjem u Bergenu u zatvor sa malim obezbeđenjem u Tencbergu.[30] Na 15. oktobar, lokalne novine, Tønsbergs Blad, objavili su čplanak koji je kritikovao Vikernesa.[31] Na 26. oktobar, Vikernec je hteo da pobegne kada su mu dali kratku otpusnicu. Zaustavio je automobil u Numedalu. Unutar auta je bila tročlana porodica, koji su rekli da je hteo da ukrade auto preteći pištoljem. Posle 19. sati, policija je zaustavila auto u Romeriku i uhapsili su ga.[31] U auto su našli nož, gas masku, kamufliranu odeću, prenosivi GPS navigator, mape, kompas, laptop i mobilni telefon.[30] Policija je takođe je nasla pištolj i automatsku pušku i kabini u Rolagu, gde se Vikernec krio tokom njegovog bekstva.[32] Zaključili su da je njegovo bekstvo "dobro isplanirano i da je više ljudi iz spolja pomoglo u tome".[30] Pre bekstva, Vikernes je dao svojoj majci pismo. U njemu, on je napisao da je dobijao pretnje smrću i da je drugi zatvorenik pokušao da ga zadavi kratko posle objavljivanja članka u novinama.[31] Zbog njegovih postupaka, trinaest meseca je dodato na Vikernesovu kaznu i bio je prebačen u zatvor u Ringerikeu jula 2004, prebačen je u zatvor sa najvećim obezbeđenjem u Trondhejmu. Zadnje tri godine kazne je proveo u zatvoru u Tromseu.

Život posle zatvora[uredi | uredi izvor]

Vikernes je nastavio rad sa Burcumom posle njegovog oslobođenja. Izbacio je još tri blek metal albuma: Belus (2010), Fallen (2011) i Umskiptar (2012) i kompilaciju ponovno snimljenih pesmi (From the Depths of Darkness). Na 27. april 2013, Vikernec je izbacio pesmu na svoj zvanični Jutjub kanal, koja se zove "Back to the Shadow", za koju je Vikernes rekao da je bila poslednja metal pesma koju će ikad snimiti kao Burcum.[33] maja 2013, izbacio je još jedan ambijent album, Sôl austan, Mâni vestan.

jula 2012, Vikernes je napravio svoj Jutjub kanal koji se zove ThuleanPerspective.[34] Kanal se najviše bavio njegovom metaforičkom interpretacijom Evropske paganske mitologije, metempsihozi i njegovih političkih stavova. Tokom 2013, Vikernes i njegova žena su izbacili film koji se zove ForeBears,[35] bazirano na obožavanju medveda za vreme Neandertalaca, što je po njemu povezano sa autizmom.[36]

Tokom 16. jula 2013, Vikernes i njegova žena, Francuska državljanka, su bili uhapšeni u sopstvenoj kući u Francuskoj, prema sumnji da su planirali teroristički napad kada je njegova žena kupila četiri puške.[37][38][39] Zvaničnici su kasnije rekli da je Vikernesova žena imala legalnu dozvolu da kupi puške.[39] Njih dvoje su kasnije bili pušteni na slobodu kada policija nije mogla da identifikuje teroristički plan ili mete.[40][41] Umesto toga Vikernes je osuđen od strane Francuskih vlasti za promociju rasne mržnje prema jevrejima i muslimanima, jer je to kriminalni prekršaj u Francuskoj.[42] To je bilo zbog objava na njegovom blogu "ThuleanPerspective", koji je uključivao antisemitičke rasprave koje su sklonjenje odma posle kazne. Vikernes je tvrdio da nije on napisao te objave, ali je blog posvetio sve objave njemu.[43] Tokom 8. jula 2014, Vikernes je osuđen za promociju rasne mržnje i osuđen je na šest meseca uslovne kazne i novčane kazne od 8000 evra.[44]

Juna 2018, Vikernes je komentarisao da je "prešao preko" Burcum projekta na svom Jutjub kanalu, tvrdeći da se "oprostio" od projekta.[45]

Vikernesov Jutjub kanal je bio sklonjen sa platforme juna 2019. Ovo je bila posledica obaveštenja Jutjuba da će biti više agresivna u uklanjanju ekstremističkih snimaka i govora mržnje koji prekršavaju uslove korišćenja. Vikernes je rekao da nije znao zašto je njegov kanal bio uklonjen. U roku od nekoliko sati, napravio je novi kanal i rekao je da će da nastavi da izbacuje sadržaj na njemu.[46] Ovaj kanal je takođe uklonjen.

Kasne 2019. godine, Vikernes je objavio na svom Tviter nalogu da je planirao da izbaci još jedan Burcum album. Po nazivom Thulean Mysteries, ovaj album je izbačen marta 2020. godine.[47][48][49]

Pisanje[uredi | uredi izvor]

Vargsmål, napisan od sterane Vikernesa 1994. godine.

Kasne 1994. godine, dok je bio u zatrvoru, Vikernes je napisao knjigu na Norveškom jeziku koja se zove Vargsmål (Reči Varga[50]). Vikernes je rekao da je napisao Vargsmål da bi se odbranio protiv medija. Prema Lord of Chaos, Vargsmål je bio dostupan na internetu neko vreme tokom 1996. ali ne i u štampanom izdanju. Tokom 1997. godine, Norveški izdavač je izbacio izdanje knjige sa papirnom poleđinom; to izdanje je bilo finansirano od strane Vikernesove majke, Helene Bor. Tokom 1999, Vargsmål je bio prodavan od strane neonacističke organizacije Hitenski Front na njihovom veb sajtu.[12]

Tokom 1998. godine napisao je knjigu pod nazivom Germansk Mytologi og Verdensanskuelse ("Teutonska mitologija i pogled na svet").[50]

Tokom 2011. godine, Abstract Sounds Books je izbacila Vikernesovu knjigu na engleskom jeziku koja se zove Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia (Magija i Religija u Antičkoj Skandinaviji), o religioznim običajima Skandinavskih ljudi, najviše tokom kamenog doba i bronzanog doba. Prema recenziji sa muzičkog bloga Heathen Harvest, knjiga odbija prihvaćene akademske teorije, umesto toga se fokusiralo na Vikernesove pretpostavke i personalizovane priče.[51]

Tokom kasne 2003, Vikernes je počeo da piše članke za Burzum.org, koji je postao zvanični veb sajt Burcuma.[52] Takođe je i pisao za svoj sopstveni blog, Thulean Perspective, koji je bio postavljen januara 2013. godine. Veb sajt Ancestral Cult je bio napravljen od strane njega i njegove žene.

Vikernes je izbacio samoosmišljenu tabletop role-playing igricu koja se zove MYFAROG. Tokom 2019. godine, on je objavio da planira da izbaci ambijent Burcum album, pod nazivom "Thulean Mysteries", koji je zamišljen kao pozadinska muzika za igricu.[53]

Pogledi[uredi | uredi izvor]

U Metal: A Headbanger's Journey, reditelj Sem Dun je opisao Vikernesa kao "najozloglašenijeg metal muzičara svih vremena" zbog njegovih zločina i takođe zbog njegovih političkih i religijskih stavova. Dok je bio u zatvoru, Vikernes je promovisao stavove koji su bila kombinacija Odinizma i Esoteričkog Nacizma. Akademik religijskih studija Egil Mon-Iversen je okarakterisao Vikernesa kao "idola za skinhede sa nagibom prema Paganizmu i za savremene Pagane sa nagibom ka Nacionalnom Socijalizmu".[54] U izjavi koja je 2005. postavljena na njegovom veb sajtu, Vikernes je napisao da iako je "povremeno koristio termin "nacizam" da opiše njegovu ideologiju", više ne opisuje sebe tako.[55] Koristio je taj termin prateći njegovo osuđenje 1994. do kasnih 90-ih. Pored drugih stvari, nije hteo da ga asociraju sa antislovenaštvom.[55]

Od kasnih 90-ih on je opisao svoje poglede kao "Odalizam",[8][56] koji je on rekao da sadrži "paganizam, tradicionalni nacionalizam, rasizam i održavanje zivotne sredine"[55]. Vikernes takođe praktikuje socijalni konzervatizam, jednostavan život i samodovoljnost.[57] Njegova ideologija je opisana kao "anti-moderna" i odbacuje sve sto spada u "pretnju preindustrijskom Evropskom paganskom društvu, uključujući ali ne uvek: hrišćanstvo, islam, judaizam, kapitalizam i materijalizam".[8] On se takođe bori protiv "internacionalne jevrejske teorije zavere protiv tradicionalnog Evropskog identiteta".[8]

Vikernes je napisao kao simpitazira neke poglede Andresa Beringa Brejvika, ali je rekao da sumnja da je Brejvik odradio svoj teroristički napad kao deo Jevrejske zavere.[43] Kritikovao je Brejvika jer je ubio nedužne Norvežane i nazvao ga je "Hrišćanskim gubitnikom", govoreći da je jedini način da "spasi Evropu" je da "odbaci sve hrišćane i ostale internacionalne gluposti i da prihvati samo Evropska vrednovanja i ideale".[58]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Vikernes ima sina koji se rodio 2007. godine sa svojom ženom Marijom Kašet.[59] Venčali su se iste godine. U intervju-u 2008. godine, rekao je da on i njegova žena očekuju drugo dete (Vikernesovo treće dete).[60] Posle njegove slobode, on i njegova porodica su živelu u Bø, Telemark. Kasnije su se preselili u Limuzen u Francuskoj.[61] Od 2017. godine, rekao je da ima šest dece i da planira da ima još.

Dela[uredi | uredi izvor]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Kao Burcum[uredi | uredi izvor]

Ostala gostovanja[uredi | uredi izvor]

  • 1994 – Darkthrone – Transilvanian Hunger (napisao tekst za četiri pesme)
  • 1995 – Darkthrone – Panzerfaust (napisao tekst za jednu pesmu)
  • 1994 – Mayhem – De Mysteriis Dom Sathanas (svirao bas gitaru)
  • 1993 – Mayhem – Life Eternal (svirao bas gitaru)
  • 1991 – Old Funeral – Devoured Carcass (svirao električnu gitaru)
  • 1999 – Old Funeral – Join the Funeral Procession (kompilacija, svirao električnu gitaru)
  • 1999 – Old Funeral – The Older Ones (kompilacija, svirao električnu gitare)
  • 2002 – Old Funeral – Grim Reaping Norway (uživo album, svirao električnu gitare)

Biografija[uredi | uredi izvor]

  • 1997 – Vargsmål

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kolsrud, Kjetil. „Vikernes skylder fortsatt millioner for nedbrente kirker i Norge”. Aftenposten (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  2. ^ July 2016, Dayal Patterson20. „20 of the best black metal albums from the 1990s”. Metal Hammer Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  3. ^ Hopper, Jessica. „The Complicated Appeal Of Black Metal”. BuzzFeed (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  4. ^ Vh1 8/7/2015. „Are Music Streaming Services Doing More Harm Than Good To The Metal Community?”. VH1 News. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  5. ^ Dickson, E. J.; Dickson, E. J. (11. 4. 2019). „Did a Norwegian Black Metal Band Inspire the Louisiana Church Burnings?”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  6. ^ a b v „Varg Vikernes - A Burzum Story: Part I - The Origin And Meaning”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  7. ^ a b v g Varg Vikernes (na jeziku: engleski), 4. 5. 2020, Pristupljeno 5. 5. 2020 
  8. ^ a b v g Brown, Eric (16. 7. 2013). „Is Varg Vikernes A Terrorist? A Brief History Of The Burzum Frontman's Neo-Nazi, Pagan Views”. International Business Times. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  9. ^ „Varg Vikernes ute på prøve”. www.vg.no (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  10. ^ Midtskogen, Rune (22. 5. 2009). „Ute av fengsel”. Dagbladet.no (na jeziku: norveški). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  11. ^ „Some Facts about Varg Vikernes & his Case – Thulean Perspective”. web.archive.org. 13. 8. 2018. Arhivirano iz originala 13. 08. 2018. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  12. ^ a b „Black Metal Spreads Neo-Nazi Hate Message”. Southern Poverty Law Center (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  13. ^ „Willamette Week | Culture Feature”. web.archive.org. 1. 3. 2001. Arhivirano iz originala 01. 03. 2001. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  14. ^ „Interview with Varg Vikernes”. web.archive.org. 20. 7. 2018. Arhivirano iz originala 20. 07. 2018. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  15. ^ a b „Interview with Varg Vikernes”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  16. ^ „“You can add Rotting Christ to the list” – Burzum’s Varg Vikernes shares his metal faves with Metal as Fuck! | Metal as Fuck”. metalasfuck.net. Arhivirano iz originala 26. 07. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  17. ^ Kelly, Kim. „Burzum's Varg Vikernes Does Not Care About Black Metal”. Noisecreep (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  18. ^ a b „A Brief History Of The Early Norwegian Black Metal Scene. Part 1”. www.ultimate-guitar.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  19. ^ a b v g d „Varg Vikernes - A Burzum Story: Part VI - The Music”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  20. ^ a b v g d „Varg Vikernes - A Burzum Story: Part II - Euronymous”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  21. ^ Until the Light Takes Us (na jeziku: engleski), 29. 4. 2020, Pristupljeno 5. 5. 2020 
  22. ^ „In the face of death | Music | The Guardian”. amp.theguardian.com. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  23. ^ a b v Midtskogen, Rune (4. 7. 2009). „«Greven» angrer ingenting”. Dagbladet.no (na jeziku: norveški). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  24. ^ „"Count" Regrets Nothing”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  25. ^ a b Campion, Chris (20. 2. 2005). „Chris Campion on metal's maddest: Mayhem”. The Observer (na jeziku: engleski). ISSN 0029-7712. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  26. ^ Moynihan, Michael; Soderlind, Didrik (1. 5. 2009). Lords of Chaos: The Bloody Rise of the Satanic Metal Underground New Edition (na jeziku: engleski). Feral House. ISBN 978-1-932595-52-9. 
  27. ^ a b „Norwegischer Black Metal - Als die Kirchen brannten - Seite von 2 - Intro Magazin”. web.archive.org. 19. 7. 2011. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  28. ^ „Varg Vikernes - A review of M. Moynihan & D. Søderlind's "Lords Of Chaos: The Bloody Rise Of The Satanic Metal Underground" (New Edition)”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  29. ^ „Varg Vikernes - A Burzum Story: Part IX - The Tomorrow”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  30. ^ a b v Blabbermouth (28. 10. 2003). „Newspaper: VARG VIKERNES Carried Military Equipment At The Time Of His Arrest”. BLABBERMOUTH.NET. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  31. ^ a b v Blabbermouth (27. 10. 2003). „UPDATE: VARG Held Family At Gunpoint, Fled Prison Because He Feared Attempt On His Life”. BLABBERMOUTH.NET. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  32. ^ Blabbermouth (30. 10. 2003). „VARG VIKERNES Refuses To Name Accomplices, Faces Additional Prison Time”. BLABBERMOUTH.NET. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  33. ^ „Shadows of the Mind – Thulean Perspective”. web.archive.org. 1. 4. 2019. Arhivirano iz originala 01. 04. 2019. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  34. ^ „ThuleanPerspective's YouTube Stats (Summary Profile) - Social Blade Stats”. socialblade.com. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  35. ^ „Role Playing, Camping Trips, and Films About Bears: Inside the Wild World of Varg Vikernes”. Vice (na jeziku: engleski). 17. 7. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  36. ^ „Inside the Wild World of Varg Vikernes”. Vice (na jeziku: engleski). 18. 7. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  37. ^ „INFOGRAPHIE - Un néo-nazi norvégien interpellé en Corrèze”. RTL.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 14. 01. 2020. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  38. ^ „Man linked to Norwegian mass killer Breivik arrested in France”. Reuters (na jeziku: engleski). 16. 7. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  39. ^ a b „Musician in French terror arrest”. BBC News (na jeziku: engleski). 16. 7. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  40. ^ „France releases Norwegian neo-Nazi”. BBC News (na jeziku: engleski). 18. 7. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  41. ^ Ighoubah, Farid (18. 7. 2013). „Varg Vikernes er løslatt”. NRK (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  42. ^ Lillegård, Henning (28. 8. 2013). „Tiltalen klar mot Varg Vikernes”. Dagbladet.no (na jeziku: norveški). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  43. ^ a b „Burzum’s Varg Vikernes Found Guilty of ‘Inciting Racial Hatred’”. Spin. 10. 7. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  44. ^ Doksheim, Therese (8. 7. 2014). „Varg Vikernes dømt til seks måneder betinget fengsel”. Dagbladet.no (na jeziku: norveški). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  45. ^ „Varg Vikernes Has Ended Burzum for Good: 'Burzum Is My Painful Past in a Reeking Bog'”. www.ultimate-guitar.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  46. ^ Finsveen, Jesper Nordahl; Gimse, Lars Martin (5. 6. 2019). „Varg Vikernes' kanal fjernet”. Dagbladet.no (na jeziku: norveški). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  47. ^ Perspective), Gandalf the White (Thulêan (2019). „Some adventures never have an end.... It was not my intention to make another Burzum album, but it so happens that I have so much unreleased music by now, that I actually plan to release another Burzum album soon. It will be MYFAROG/Thulê themed Hopefully an end to this folly.pic.twitter.com/7oB84RyB86”. @GandalftheWhi19 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  48. ^ Perspective), Gandalf the White (Thulêan (2019). „The image on the upcoming (03/2020) Burzum album 'Thulêan Mysteries' is by Th. Kittelsen. It's called "Nøkken" (English "Nix"/"Water Troll"). "Nøkken" derives from Norse 'nykr' & translates as "stench". This is of course a mythic creature, that can be found & fought in MYFAROG.pic.twitter.com/08pzonGcC4”. @GandalftheWhi19 (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  49. ^ „BURZUM-THULÊAN MYSTERIES (CLEAR VINYL)-Vinyl Double Album”. www.plastichead.com. Arhivirano iz originala 15. 04. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-21. 
  50. ^ a b „Varg Vikernes - A Comment To "Vargsmål" And Other Books By Varg Vikernes”. web.archive.org. 14. 1. 2019. Arhivirano iz originala 14. 01. 2019. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  51. ^ „“Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia” by Varg Vikernes | Heathen Harvest 2.1”. web.archive.org. 12. 8. 2014. Arhivirano iz originala 12. 08. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  52. ^ „Interview with Varg Vikernes”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  53. ^ „Burzum Announces New Album Thulêan Mysteries”. www.deathmetal.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  54. ^ „Heathens up North:Politics, Polemics and Contemporary Norse Paganism in Norway | Asprem | Pomegranate: The International Journal of Pagan Studies”. 
  55. ^ a b v „Varg Vikernes - A Burzum Story: Part VII - The Nazi Ghost”. www.burzum.org. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  56. ^ „Why Ôðalism? | Thulean Perspective”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Arhivirano iz originala 04. 12. 2016. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  57. ^ „BURZUM & Varg Vikernes 2011 INTERVIEW - METALKINGS.COM”. metalkings.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  58. ^ „Norwegian neo-Nazi arrested in France over attack fears”. Reuters (na jeziku: engleski). 16. 7. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  59. ^ „- Varg Vikernes for farlig for friheten”. www.vg.no (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  60. ^ Midtskogen, Rune (6. 7. 2008). „- Jeg er klar for samfunnet”. Dagbladet.no (na jeziku: norveški). Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  61. ^ „The Cleansing | Thulean Perspective”. web.archive.org. 20. 3. 2013. Arhivirano iz originala 20. 03. 2013. g. Pristupljeno 5. 5. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристијан_Викернес&oldid=26909638”