Pređi na sadržaj

Kritski emirat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kritski emirat
Iqritish
Emirat Krit

Krit
Geografija
Kontinent Evropa
Glavni grad Kandaks
Društvo
Službeni jezik arapski, grčki
Religija islam
Istorija
Postojanje  
 — Osnivanje 824/7.
 — Ukidanje 961.
Geografske i druge karakteristike
Valuta zlatni dinar, dirham
Zemlje prethodnice i naslednice
Prethodnice: Naslednice:
Vizantijski Krit Vizantijski Krit

Emirat Krit je bila muslimanska država na Kritu koja je postojala u periodu od 820-ih godina do 961. godine.

Osvajanje Sicilije[uredi | uredi izvor]

Muslimanska flota plovi ka Kritu, Skiličina hronika

Krit je bio meta muslimanskih napada još od prvog talasa muslimanskih osvajanja sredinom 7. veka. Prvi napad Krit je pretrpio 654. godine, a sledeći 674/5. godine[1]. Delovi ostrva privremeno su okupirani tokom vladavine omajadskog kalifa El Valida (705—715)[2]. Ipak, ostrvo i dalje nije bilo osvojeno i, uprkos povremenim napadima u 8. veku, i dalje je bilo u vizantijskim rukama[3]. Krit je bio suviše daleko od arapskih pomorskih baza na Levantu kako bi bile preduzete delotvorne akcije[4]. U drugoj polovini vladavine Mihaila II (820—829)[5], grupa andaluskih prognanika iskrcala se na Krit i započela sa osvajanjem. Ovi prognanici preživeli su propalu pobunu protiv emira Hakima I kod Kordobe 818. godine. Građani kordopskog predgrađa El Rabada proterani su sa Iberijskog poluostrva. Neki su naselili Faz u Maroku, ali su drugi, preko 10.000 ljudi, pribegli pirateriji verovatno se pridruživši drugim muslimanima. Oni su osvojili ajubidski grad Aleksandriju 827. godine. Međutim, tačna godina njihovog osvajanja Krita nije poznata. Muslimanski izvori osvajanje obično datiraju u 827. ili 828. godinu, nakon proterivanja stanovnika Kordobe iz Aleksandrije. Vizantijski izvori su kontradiktorni; za pad Kipra pišu da se dogodio ubrzo nakon gušenja Tomine pobune (823), u 824. godinu ili kasnije[6][7][8].

Kordobljani su napustili Aleksandriju u 40 brodova. Istoričar Voren Tredgold procenjuje da ih je bilo oko 12.000 od kojih 3000 ratnika[9]. Prema pisanju vizantijskih hroničara, oni su već bili upoznati sa ostrvom jer su ga i ranije napadali[10]. Napad je najpre bio zamišljen kao pljačkaški pohod. Međutim, nakon što su im brodovi zapaljeni, Kordobljani su doveli svoje porodice i naselili ostrvo. Mesto iskrcavanja je takođe nepoznato[11][12]. Mihailo je poslao vojsku kako bi povratila ostrvo. Međutim, gubici tokom ustanka Tome Slovena bili su preveliki te Vizantija nije mogla adekvatno da odgovori na muslimanske napade. Napad Aglabida na Siciliju je, međutim, odbijen[13]. Ekspedicije na Krit predvodili su stratezi Krater i Fotin[14]. Obe su završene neuspehom. Muslimani su za prestonicu odabrali Kandaks (Iraklion).

Istorija emirata[uredi | uredi izvor]

Uran muči zarobljene muslimanske Krićane

Prvi emir Krita, Abu Hafz, odbio je nekoliko vizantijskih napada i uspostavio kontrolu nad ostrvom[15]. On je priznavao vrhovnu vlast Abasidskog kalifata, ali je njegova država bila de facto nezavisna[10]. Osvajanje ostrva poremetilo je vizantijsku hegemoniju u istočnom Sredozemlju. Egejsko more je sada bilo izloženo muslimanskim upadima[16]. Oni zauzimaju i pojedina ostrva Kiklada, ali je Mihailo organizovao novu ekspediciju. Admiral Uran je uspeo da izbaci Arabljane sa Egejskih ostrva, ali nije uspeo da povrati Krit[17][18]. Mihailov naslednik, Teofilo (829—842) je uputio poslanike Abdurahmanu II od Kordobe i predložio mu zajedničku akciju protiv izgnanika iz Kordobe. Abdurahman je odobrio vizantijske napade, ali nije neposredno pomogao vizantijskom caru. Oktobra 829. godine Krićani su uništili carsku flotu kod Tasosa poništavajući tako mnoge Uranove uspehe[19][20][21]. Egejska ostrva ostala su izložena napadima. Ubrzo Krićani napadaju Eubeju (835—40), Lezbos (837), obale teme Trakesijanaca. Tamo su doživeli poraz od stratega Konstantina Kontomita[22][23].

Teofilov naslednik, Mihailo III, preduzeo je mere protiv muslimana na Kritu. On je 843. godine osnovao temu Egejsko more kako bi lakše branio ostrva. Novu ekspediciju predvodio je logotet i regent Teoktist. Iako je uspeo da zauzme veći deo ostrva, Teoktist je morao da ga napusti zbog političkih intriga u Carigradu[24][25]. Vojnici koje je ostavio na Kritu pobijeni su od strane Arabljana. U pokušaju da oslabi Arabljane na Kritu, vizantijska flota napala je 853. godine egipatsku bazu Damijetu i zaplenila oružje namenjeno Krićanima. U narednim godinama Krićani nastavljaju sa napadima na Peloponez, Kiklade i Atos[26]. Cezar Varda Mamikonijan 866. godine organizuje novu ekspediciju na Krit, ali je ubijen od strane Vasilija I[27][28].

Godine 873. kritska flota prodrla je čak u Mramorno more. Po prvi put, još od druge arapske opsade Carigrada (717—718), muslimanska flota dolazi tako blizu vizantijske prestonice. Po povratku je, međutim, doživela težak poraz od admirala Nikite Orifasa u bici kod Kardije. Orifas je još jednom porazio Krićane kod Korintskog zaliva prilikom čega je zadobio veliki broj zarobljenika. Potom je sklopljeno primirje. Krićanski emir plaćaj je Vizantiji danak. U narednim napadima se Krićanima pridružuju i muslimanske flote Severne Afrike i Sirije. Peloponez je posebno pogođen njihovim napadima, ali je takođe stradala i Eubeja i Kikladi. Ostrva Patmos, Karpatos i Sokastro su pod krićanskom kontrolom, a krićanska vlast proširila se na severu do Egine u Saronskom zalivu i Elafonisosa i Kitere. Naksos, a verovatno i Ios i Paros, primorani su na plaćanje džizije Kritu[29][30]. Atina je možda zauzeta oko 896-902. Sirijska flota na čelu sa Lavom od Tripolija opljačkala je Solun, drugi po veličini grad u Vizantiji[31]. Lav je Krit koristio kao bazu prilikom povratka iz Soluna. Preko 20.000 Tesalaca prodato je u roblje na ostrvu. Vizantinci 911. godine šalju flotu pod Himeriosom na Krit, ali je njegov napad završen neuspehom. Flota je uništena u pomorskoj bici kod Hiosa od strane sirijske flote[32][33].

Vizantijsko osvajanje Krita[uredi | uredi izvor]

Opsada Kandaksa

Kritski pirati napadali su 930-tih i 940-tih godina južnu Grčku, Svetu Goru i zapadne obale Male Azije. Kao rezultat toga, car Konstantin Porfirogenit (913—959) je poslao još jednu ekspediciju 949. godine, ali je ona poražena. Vizantijski hroničari pripisuju poraz nesposobnosti i neiskustvu njenog admirala, Konstantina Gongila[34][35]. Konstantin nije odustao već je pred kraj svoje vladavine otpočeo sa pripremom još veće flote. Umro je pre nego što je uspeo da je izgrani. Njegov naslednik, Roman II (959—963), je dovršio izgradnju flote i na njeno čelo postavio sposobnog generala Nićifora Foku. Na čelu ogromne vojske i flote, Foka se juna ili jula 960. godine iskrcao na ostrvo. Muslimanska vojska koja mu je pošla u susret je razbijena. Usledila je dugotrajna opsada Kandaksa koja je okončana 6. marta 961. godine[36]. Vizantinci su osvojili grad, opustošili ga i porušili tamošnje džamije. Muslimanski stanovnici su pobijeni i prodati u roblje. Emir i njegov sin su zarobljeni i odvedeni u Carigrad gde je Foka proslavio trijumf. Ostrvo je pretvoreno u vizantijsku temu, a preživeli muslimani su pokršteni od strane misionara poput prepodobnog Nikona Pokajanija. Jedan od pokrštenih je i knez Anemas koji je stupio u vizantijsku službu. Poginuo je prilikom opsade Dorostre u Rusko-vizantijskom ratu (970—971)[37][38].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Period arapske vlasti nad Kritom ostaje relativno neistražen zbog nedovoljnog broja preživelih izvora koji bi svedočili o unutrašnjim prilikama u Emiratu. Sem nekoliko toponima, ne postoje brojni arheološki ostaci iz ovog perioda, verovatno zbog namernog uništavanja Vizantinaca posle 961. godine[39]. Istorija Kritskog emirata uglavnom je poznata iz vizantijskih izvora koji ga opisuju kao gnezdo piraterije i trgovine robljem[40][41]. Malobrojni podaci koji ne potiču od vizantijskih hroničara svedoče o uređenoj državi sa razvijenom ekonomijom i trgovačkim vezama, a postoje dokazi da je Kandaks bio i značajan kulturni centar[42][43]. Brojni očuvani zlatni i srebrni novčići svedoče o jakoj ekonomiji i visokom životnom standardu[44]. Privreda je bila ojačana trgovinom sa ostalim zemljama muslimanskog sveta, posebno sa Egiptom. Izolovanost ostrva od ostatka Evrope dovela je do razvoja poljoprivrede. Moguće da je šećerna trska u ovo vreme prvi put dospela na Krit[45]. Nejasno je šta se dogodilo sa hrišćanima nakon muslimanskog osvajanja Krita. Verovatno je većina islamizovana ili je proterana. Međutim, postoje pretpostavke da su pojedine hrišćanske zajednice opstale na Kritu[46].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Treadgold (1997). p. 313., 325
  2. ^ Canard 1986, str. 1082.
  3. ^ Miles 1964, str. 10.
  4. ^ Treadgold 1997, str. 378.
  5. ^ Makrypoulias 2000, str. 347–348.
  6. ^ Canard 1986, str. 1082–1083.
  7. ^ Miles 1964, str. 10–11.
  8. ^ Christides 1981, str. 89–90.
  9. ^ Treadgold 1988, str. 251, 253.
  10. ^ a b Canard 1986, str. 1083
  11. ^ Makrypoulias 2000, str. 349.
  12. ^ Miles 1964, str. 11.
  13. ^ Treadgold 1988, str. 250–253, 259–260.
  14. ^ Makrypoulias 2000, str. 349–350.
  15. ^ Treadgold 1988, str. 254.
  16. ^ Makrypoulias (2000). p. 347., 357ff
  17. ^ Makrypoulias 2000, str. 348–349, 357.
  18. ^ Treadgold (1988). p. 255., 257
  19. ^ Miles 1964, str. 9.
  20. ^ Christides 1981, str. 92.
  21. ^ Treadgold 1988, str. 268.
  22. ^ Christides (1981). p. 92., 93
  23. ^ Treadgold 1988, str. 324–325.
  24. ^ Makrypoulias 2000, str. 351.
  25. ^ Treadgold 1997, str. 447.
  26. ^ Treadgold 1997, str. 451.
  27. ^ Makrypoulias 2000, str. 351–352.
  28. ^ Treadgold 1997, str. 453.
  29. ^ Wortley 2010, str. 147–148.
  30. ^ Christides 1981, str. 93.
  31. ^ Treadgold 1997, str. 467.
  32. ^ Christides 1981, str. 94.
  33. ^ Treadgold 1997, str. 470.
  34. ^ Makrypoulias 2000, str. 353–356.
  35. ^ Treadgold 1997, str. 489.
  36. ^ Treadgold 1997, str. 493–495.
  37. ^ Canard 1981, str. 1084–1085.
  38. ^ Kazhdan 1991, str. 96.
  39. ^ Miles (1964). p. 11., 16–17
  40. ^ cf. Canard (1986). p. 1083
  41. ^ Christides 1981, str. 78–79.
  42. ^ Miles 1964, str. 15–16.
  43. ^ Christides 1981, str. 98.
  44. ^ Christides (1984). p. 33., 116–122
  45. ^ Christides 1984, str. 116–118.
  46. ^ Christides 1984, str. 104–109.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Критски_емират&oldid=27705890”