Laslo Kover

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Laslo Kover
Kover prilikom posete Senatu Poljske
Lični podaci
Datum rođenja(1959-12-29)29. decembar 1959.
Mesto rođenjaPapa, Mađarska
DržavljanstvoMađarska
ObrazovanjeBudimpeštanski univerzitet
Porodica
SupružnikMarija Bek
DecaVajk; Botond; Čenge
Politička karijera
Politička
stranka		Fides
2. maj 1990 — trenutno.
6. avgust 2010 — trenutno.
PrethodnikPal Šmit
Ministar bez portfelja zadužen za civilne obaveštajne poslove Republike Mađarske
8. jul 1998 — 2. maj 2000.
PremijerViktor Orban
PrethodnikIštvan Nikolic
NaslednikErvin Demeter
2. april 2012 — 9. maj 2012.
PremijerViktor Orban
PrethodnikPal Šmit (kao predsednik Mađarske)
NaslednikJanoš Ader (kao predsednik Mađarske)

Laslo Kover (rođen 29. decembra 1959) je mađarski političar i aktuelni predsednik Narodne skupštine Mađarske. Bio je vršilac dužnosti predsednika Mađarske od 2. aprila 2012. do 10. maja 2012, nakon ostavke Pala Šmita .

Član je i osnivač Fidesa od 1988. godine i tokom prve vlade Viktora Orbana obavljao je funkciju ministra bez portfelja za civilne obaveštajne službe. Godine 2000.postavljen je za predsednika stranke, ali je već sledeće godine podneo ostavku na tu funkciju.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Laslo Kover 2007.

Laslo Kover je rođen u gradu Papa i jedan je od osnivača stranke Fides. Bio je aktivni učesnik opozicionog okruglog stola - značajne faze u mađarskoj tranziciji - kao i trilateralnih političkih pregovora 1989. godine. Poslanik je u Parlamentu od 1990. godine, sada je predsednik poslaničke grupe Fides - Mađarska građanska unija. Vodio je svoju političku grupu u Narodnoj skupštini i u dva mandata je predsedavao Odborom za nacionalnu bezbednost. Bio je ministar bez portfelja nadležan za službe civilne nacionalne bezbednosti za vreme prvog Orbanove vlade. Ubrzo nakon toga, izabran je za predsednika Fidesa, tu dužnost je obavljao do 5. maja 2001.

U periodu od 1996. do 2009. godine bio je član Upravnog odbora Mađarske asocijacije za građansku saradnju. Član je Odbora Mađarske asocijacije međunarodne uprave za zaštitu dece od 1990. godine, a predsednik iste je od 1994. godine.

Izabran je za predsednika Narodne skupštine Mađarske 22. jula 2010. Kover je tu funkciju preuzeo 5. avgusta, nakon što je njegov prethodnik Pal Šmit zamenio Lasla Šojoma na mestu predsednika Mađarske.

Nakon Šmitove ostavke na mesto predsednika 2. aprila 2012, Kover je postao vršilac dužnosti predsednika Republike u skladu sa Ustavom Mađarske . [1] Narodna skupština je imala rok od 30 dana da izabere novog predsednika. [2] Jedan od pet zamenika predsednika parlamenta, Šandor Lešak je dobio zadatak da izvršava prava i odgovornosti predsednika Parlamenta. [3] Kover je ponovo izabran za predsednika parlamenta 6. maja 2014, a reizabran je 8. maja 2018. godine.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Njegov deda po ocu bio je stolar i član Mađarske socijaldemokratske partije (SDPM), kasnije Mađarske socijalističke radničke partije (MSRP). Majčini preci pripadali su srednjoj klasi . Njegov deda po majci bio je taksista. Roditelji su mu bili Laslo Kover stariji (1933—1993), bravar i Eržebet Abraham (rođena 1939). Njegov brat Šilard je pravnik. Laslo Kover se oženio 1987. godine, a supruga mu je Marija Bek, profesorka istorije i etnografije u srednjoj školi. Imaju troje dece: Vajka (1988), Botonda (1989) i Čengea (1994). [4]

Nakon parlamentarnih izbora 2006. godine, kada je Fides drugi put izgubio izbore, Kover se zakleo da neće ošišati kosu dok stranka ponovo ne bude u stanju da formira vladu. Nakon četiri godine, kada je njegova stranka osvojila dvotrećinsku većinu mandata osvojivši 52% glasova, Kover se pojavio sa kratkom kosom na uvodnom zasedanju u svom šestom parlamentarnom mandatu 14. maja 2010. godine. [5] U januaru 2017. Kover je obrijao svoje brkove, koji su bili njegov zaštitni znak tokom cele političke karijere. [6]

Kontroverzni stavovi i izjave[uredi | uredi izvor]

Prema pisanju Ekonomskih novina Kover je rekao o brani Gabčikovo-Nađmaros : "Kada je podignuta Gabčikovo-Nađmaros brana, slovačka strana je brutalno promenila granice. Mađarska država je tražila pravno, a ne vojno rešenje, koje bi moglo biti od koristi u ovoj situaciji".[7]

Kover sa predsednikom letonskog Sejma Solvitom Aboltinom 2012. godine

U septembru 2013. Laslo Kover je rekao u radio intervjuu da bi dugoročno mogao da predstavlja parlament koji bi vladi trebalo da pruži više izvršne i zakonodavne vlasti u cilju efikasnijeg postupanja sa "svakodnevnim izazovima i sprovođenjem odluka putem dekreta, bez potrebe da se usvajaju čak i najdetaljnija pravila. " [8] Takođe je rekao za Eho TV da trenutna zakonodavna metoda parlamenta "s nepotrebnim detaljima" mora biti reformisana, "čime se detaljni predlozi ostavljaju vladi i istovremeno se omogućava poslanicima da imaju više vremena za nadzor izvršne vlasti". [9] I Mađarska socijalistička partija i izborni savez E14 - PM pozvali su Kovera da podnese ostavku zbog ovih izjava. Jobik je saopštio da je "Koverova izjava ukazala na povratak ere Narodne Republike Mađarske". [10]

U decembru 2015. izazvao je bes zbog svojih konzervativnih pogleda na rodnu ravnopravnost. Njegove reči "voleli bismo da naše kćeri veruju da najviši stepen samoaktualizacije daju svojim unucima" izazvale su medijsku oluju i pokrenule mimove na internetu. [11]

U septembru 2019. godine, na samitu posvećenom evropskim demografskim izazovima, on je sugerisao da ljudi bez dece "nisu normalni" i izjavio da je "imati decu javna stvar, a ne privatna". [12]

Nirova sahrana[uredi | uredi izvor]

Jožef Niro je bio popularni mađarski pisac u tridesetim i četrdesetim godinama i sveštenik i političar povezan sa fašizmom i antisemitizmom. Godine 2012. Kover je pokušao da se ostaci Niroa presele iz Madrida, gde je njegov pepeo pokopan 1953. godine, u njegovo rodno mesto Odorheju Sekujesk u Transilvaniji. [13] Sahrana je prvobitno planirana za 27. maj, ali je rumunska vlada zabranila taj potez. Premijer Rumunije Viktor Ponta rekao je da Rumunija odbija da odaje počast na svom tlu ljudima poznatim po antisemitskom, anti-rumunskom i profašističkom ponašanju. [14] Umesto ponovnog sahranjivanja upriličena je mala ekumenska služba za pisca. Svečanosti su prisustvovali rukovodstvo Jobik partije, i mađarski državni sekretar za kulturu Geza Šoć i predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kover. Kover se žalio da je rumunska vlada "necivilizovana", "paranoična", "histerična", "varvarska", i da će ljudi "koji imaju sinove čijeg se pepela plaše", biti "pobednici". [15] Najavio je da će Nira sahraniti na ovaj ili onaj način i da su njegov pepeo prokrijumčarili u zemlju. Vladine vlasti pretražile su vozila kako bi osigurale da urna ne bude sahranjena na ceremoniji, ali njena lokacija i dalje ostaje nepoznata.

Dobitnik Nobelove nagrade i preživeli logoraš Eli Vizel u pismu Koveru je rekao da je besan što je Kover učestvovao na ceremoniji u čast piscu koji je bio odani član mađarske desničarske Vlade nacionalnog jedinstva tokom Drugog svetskog rata, a čin koji je predložio odražava spremnost vlasti da se pozabavi mračnom prošlošću zemlje. "Smatrao sam nečuvenim da predsednik mađarske Narodne skupštine može da učestvuje na ceremoniji u čast mađarskog i fašističkog ideologa ", napisao je Vizel. [16] U dodatnom protestu, Vizel je vratio Veliki krst, nagradu mađarske vlade koju je dobio 2004. godine. [13]

Kover je u svom odgovoru na pismo Vizelu izjavio da su američki, britanski i sovjetski generali u Savezničkoj kontrolnoj komisiji taj zaključak odredili 1945. i 1947, kada su dva puta odbili da izruče prognanog pisca na zahtev novog mađarskog komunističkog ministra unutrašnjih poslova, Niro nije ratni zločinac, ni fašista, niti antisemita. [17] Takođe je spomenuo da je vlada Nikolajea Čaušeskua tretirala Nira kao dobro prepoznatog pisca i osigurala penziju za njegovu udovicu tokom 1970-ih. Kover je citirao mađarski jevrejski naučni pregled ( Libanon ), gde su te novine navele da se u Nirovim književnim delima ne mogu naći ni nacistički ideali, ni oblici antisemitizma . Niro, mađarski pisac rođen u Transilvaniji, zaslužuje poštovanje ne zbog njegovih - iako beznačajnih, ali sigurno tragično pogrešnih - političkih aktivnosti, već njegovih književnih dela, napisao je tada Kover.

Predsednik Knesseta Rivlin Reuven rekao je Koveru da nije dobrodošao u Izrael, rekavši da je vlada Izraela „šokirana“ što je izabrao da učestvuje u događaju kojim se slavi Niro. "Šokirani smo izveštajima koje smo dobili o tome da ste izabrali da učestvujete u događaju kojim se slavi antisemitski pisac Jožef Niro," napisao je Rivlin, "Radeći na taj način otvoreno ste proglasili svoju identifikaciju sa čovekom čija je stranka, kao deo mađarskog rukovodstva, sarađivala sa nacističkim ubicama u izvršavanju njihovog plana za uništavanje jevrejskog naroda". Reuven je takođe rekao: "Osoba koja je učestvovala u takvoj ceremoniji ne može učestvovati u događaju koji slavi čoveka poput Raula Valenberga, pravednog među narodima, simbola čovečanstva, koji je spasio Jevreje, rizikujući svoj život, i koji služi kao primer borbe protiv nacista i njihovih saradnika s kojima ste se odlučili poistovetiti". [18] [19]

Homofobni komentari[uredi | uredi izvor]

U govoru na Metropolitanskom univerzitetu u Budimpešti, održanom 15. maja 2019. godine, Kover je rekao da bi želja homoseksualnih ljudi da usvoje decu mogla da se uporedi sa pedofilijom, jer su "oboje protiv interesa dece". Koverove reči oštro su osudile opozicija, stranke levice i centra i LGBT asocijacija: Timea Šabo ( Dijalog za Mađarsku ) je izjavu opisao kao „sramotnu“, dok je nezavisni poslanik Bernadet Šel optužio Fides da „udaljava krajnju desnicu bez ikakvih inhibicija više“. Demokratska koalicija je čak opisala Kovera kao "političkog zločinca" i izjavila da njihovi poslanici više neće učestvovati u pozdravljanju predsedavajućeg dok ulazi u Skupštinu. [20] [21] [22]

Koverove reči takođe su osudili politikolog Zoltan Lakner i nemački ambasador u Mađarskoj. [23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hivatalos: elfogadták Schmitt lemondását”. Heti Világgazdaság. 2. 4. 2012. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  2. ^ „Kövér László 38 államfői napja?”. Népszava. 2. 4. 2012. Arhivirano iz originala 03. 02. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  3. ^ „Lezsák Sándor helyettesíti Kövér Lászlót”. Heti Világgazdaság. 2. 4. 2012. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  4. ^ „Kövér László életrajza az Országgyűlés régi honlapján”. National Assembly of Hungary. 20. 12. 1996. Pristupljeno 5. 4. 2012. 
  5. ^ „Interesting developments in Fidesz”. Hungarian Spectrum. 1. 7. 2010. Arhivirano iz originala 23. 11. 2010. g. Pristupljeno 3. 4. 2012. 
  6. ^ „Eltűnt Kövér László bajsza”. 444.hu. 4. 1. 2017. Pristupljeno 4. 1. 2017. 
  7. ^ Ehl, Martin (5. jun 2011). „President of the Hungarian Parliament: Every Slovak politician is a bit like Slota”. iHned.cz (na jeziku: Czech). Pristupljeno 21. jun 2012. 
  8. ^ „House Speaker calls for more executive power for gov't”. Politics.hu. 10. 9. 2013. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  9. ^ „Circumstantial legislation unnecessary, says house speaker”. Politics.hu. 10. 9. 2013. Arhivirano iz originala 8. 7. 2017. g. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  10. ^ „Socialist, E14-PM heads demand House Speaker quit over call for gov't to rule by decree”. Politics.hu. 10. 9. 2013. Arhivirano iz originala 30. 8. 2017. g. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  11. ^ „Kövér kiverte a biztosítékot”. nepszava.hu. 14. 12. 2015. Arhivirano iz originala 25. 08. 2017. g. Pristupljeno 25. 8. 2017. 
  12. ^ „Hungary chides the childless as ‘not normal’ as birth rate tops agenda”. ft.com. 5. 9. 2019. Pristupljeno 8. 9. 2019. 
  13. ^ a b „Politics and literature”. Hungarian Literature Online (HLO). 24. 6. 2012. Pristupljeno 26. 6. 2012. 
  14. ^ „Orbán snubbed by Romanian PM as Nyirő affair escalates”. politics.hu. 4. 6. 2012. Arhivirano iz originala 27. 2. 2014. g. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  15. ^ „Hungary Rehabilitates Far Right Figures”. Internet Centre Anti Racism Europe (ICARE). 6. 6. 2012. Arhivirano iz originala 30. 10. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  16. ^ „Wiesel raps Hungary's Nazi past 'whitewash'”. The Jerusalem Post. 19. 6. 2012. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  17. ^ „Kövér válaszlevele Elie Wieselnek: 'Nyirő nem volt fasiszta'”. Népszabadság. 23. 6. 2012. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  18. ^ Rachel Hirshfeld (24. 6. 2012). „US Lawmakers Call on Hungarian PM to Denounce Anti-Semitism”. Israel National News. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  19. ^ Gil Ronen (24. 6. 2012). „Rivlin Disinvites Hungarian Counterpart”. Israel National News. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  20. ^ Szabolcs, Dull (15. 5. 2019). „Kövér: A normális homoszexuális nem tartja magát egyenrangúnak”. index.hu (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 24. 10. 2019. 
  21. ^ Balogh, Eva S. (19. 9. 2019). „László Kövér, the soothsayer and Christian crusader”. Hungarian Spectrum (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 10. 2019. g. Pristupljeno 24. 10. 2019. 
  22. ^ „Coca-Cola ads promoting gay tolerance stir furor in Hungary”. Reuters (na jeziku: engleski). 5. 8. 2019. Pristupljeno 24. 10. 2019. 
  23. ^ „Ungheria, il presidente del Parlamento paragona l'adozione omosessuale alla pedofilia”. www.msn.com. Arhivirano iz originala 24. 10. 2019. g. Pristupljeno 24. 10. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ласло_Ковер&oldid=26666441”