Pređi na sadržaj

Legionarska bolest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Legionarska bolest
Rendgenski snimak upale pluća u desnom plućnom krilu
Specijalnostiinfektologija

Legionarska bolest je atipično zapaljenje pluća izazvano bakterijom koja živi i razvija se u vlažnim sredinama, ko što su sistemu za klimatizaciju iz kojih pri ovlaživanju vazduha dospevaju u klimatizovanu prostoriju.[1][2][3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bolest je dobila naziv po američkim legionarima koji su na skupu u jednom hotelu u Filadelfiji 1976. godine oboleli od tada nepoznate bolesti, koja je kod nekih od obolelih legionara završila smrtnim ishodom.[4] Kod ovih obolelih otkrivena je bakterija (lat. Legionella pneumophila) koja se razmnožavala u hotelskom sistemu za klimatizaciju. Udisanjem hotelskog vazduha gosti su uneli u pluća zaraženi vazduh i oboleli od infekcije (zapaljenje) pluća.[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Morbiditet

U prvim decenijama 21. veka samo u Sjedinjenim Američkim državama,[6] i Kanadi od legionarske bolesti svake godine oboli oko 18.000 osoba.[7] Pretpostavlja se da je broj obolelih veći i da je jedan broj slučajeva takozvanog letnjeg gripa i atipične upale pluća uzrokovan legionelam neprepoznat.[5][8]

U zemljama Evropske unije do sada prijavljeno 600 epidemija Legonarske bolesti.[9]

Mortalitet

Stopa smrtnosti od ove bolesti je veoma visoka i kreće se od 15% do 25%.[5]

Rasprostranjenost

Bolest uzrokovana legionelom javlja se tokom cele godine, mnogo je češća leti zbog veće izloženosti ljudi izvorima bakterije kao što su ovlaženi vazduh, klima uređaji i bazeni.[5]

Starost i pol

Od legionarske bolesti ugrožene su sve populacije.[10]

Srbija

Kako u Srbiji ova bolest zbog atipičnih simptoma ostaje često neprepoznata i nalazi se u grupi atipičnih pneumonija bez dokaza o uzročnika, nije utvrđana njena tačna incidencija.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

lat. Legionella pneumophila

Bakterija lat. Legionella pneumophila prvi put je otkrivena 1976. godine nakon što je u jednom hotelu u Filadelfiji među američkim legionarima izbila epidemija upale pluća. Tada je obolelo više od 200 osoba, a znatan broj je preminuo.[5]

Prirodna staništa

Prirodna stanište legionele su reke, jezera, potoci i tople, zagađene vode, u kojima bakterija može preživeti u promenjljivim temperaturnim uslovima, od 0ºC do 63ºC i ph vrednostima vode od 5,0 do 8,5. U vodi na temperaturi od 2ºC do 8ºC, legionela godinama preživljava.[5][11][12]

Vodovodni sistemi

Tolerantna je na hlor i otporna na proces hlorizacije vode, i zato je rasprostranjena u rezervoarima vode.[a] Može kolonizovati i vodovodnu distributivnu mrežu koja tako predstavlja važan put širenja legionela, do bolnica, rekreativnih centara, domaćinstava.[5]

Sistemi za ventilaciju

Izvori kontaminiranih aerosola čijim se udisajem prenosi infekcija mogu biti i uređaji za klimatizaciju pa objekti koji su po pravilu klimatizovani, kao što su bolnice, hoteli ili pansioni mogu biti mesta širenja infekcija legionelom.[13]

Bazeni i druge vodene površine

Izvor infekcija su često i fontane, vodoskoci, instalacije za hidroterapiju, ovlaživači vazduha, bazeni s turbulentnim strujanjem vode, pa čak i ledomati.[14]

Jatrogeni put prenošenja

Infekcija se može preneti i za vreme različitih manipulacija u respiratornom traktu, a moguć je i prenos sa čoveka na čoveka.

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Uzročnik Legionarske bolesti u fagocitima

Dispergovana u vazduhu u obliku aerosola u kapljicama prečnika 1,0—5,0 mikrometra, legionele se udisanjem zaraženog vazduha aspiriraju u plućne alveole u kojima „napadaju“ epitelne ćelije, kao i alveolarne makrofage osetljivih osoba. Kao posledica toga, razvija se:[5]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Teži oblik
Teži oblik plućne legiolenoze
Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma u okviru bolesti

Nakon inkubacuje od 2-10 dana započinju kliničke manifestacije bolesti. Početak bolesti je nagao sa skokom temperature, jezom, malaksalošću. Ubrzo bolesnik počinje ubrzano da diše, da kašlje najpre neproduktivno, ali sa mogućim iskašljavanjem krvi. Oseća bolove u grudima, žali se na jaku glavobolju, bolove u zglobovima. Vrlo često se javlja mentalna konfuzija, a moguće su i halucinacije. Kao posledica toksemije prisutni su relativna bradikardija (usporen rad srca), mučnina, povaraćanje, vodenasti prolivi. Kod nelečenih bolesnika bolest napeduje do vrlo ozbiljnih komplikacija u vidu respiratorne insuficijencije, septičkog šoka, bubrežne insuficijencije.[5][16]

Lakši oblik — Pontijak groznica

Pontijak groznica je znatno blaži oblik infekcije legionelom koji se karakteriše influenca-sindromom (sindrom nalik gripu). Nakon kratke inkubacije od nekoliko sati do dva dana bolest započinje temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, kašljem, bolom u grudima. Prolazi za sedam dana sa ozdravljenjem.[5]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se može potvrditi identifikacijom Legionele, izolovanjem iz respiratornog sekreta, kultivacijom, imunofluorescentnim bojenjem, testovima antigena u mokraći,[17] PCR ili serološkim testovima.[18][19] biohemijskim testovima,[20] i imidžingom pluća.[21]

Patohistološki nalaz
  • Upala pluća izazvana legionelom
    Upala pluća izazvana legionelom
  • Plućno tkivo tokom legioneloze
    Plućno tkivo tokom legioneloze
Imidžing pluća

Terapija[uredi | uredi izvor]

Legionarska bolest se leči jakim dozama antibiotika. Koristi se eritromicin, rifocin, penicilin G ili cefalosporini treće generacije, dok za Pontijačnu groznicu nije potrebna antibiotska terapija.

Lečenje obično traje 7-10 dana ili u slučaju pacijenata sa imunosupresijom 21 dan. Pontijakova groznica obično ne zahteva antimikrobnu terapiju.[22]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Prognoza lagionarske bolesti je veoma loša ukoliko se pravovremeno me dijagnostikuje i adekvatno leči antibioticima.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Ako se sistemi za klimatizaciju i ventilaciju ne održavaju redovno oni postaju idealno mesto za razmnožavanje i širenje legionele. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje čišćenje centralnih klimatizacionih sistema dva puta godišnje, a ako se u prostoriji puši i ne postoji mogućnost prirodnog provetravanja, čišćenje treba da je češće.[23]

Primarni zadatak u toku prevencije je kontrola i dezinfekcija rezervoara infekcije, a posebno vodovodne distributivne mreže. Kako je bakterija otporna na hlor primenjuju se druge metode za njeno inaktiviranje i uklanjanje kao što su filtracija, zagrevanje na temperaturi do 70ºC, bakar - srebro jonizacija i slični postupci. Dokazivanje njenog prisustva u vodi vrši se samo u specijalizovanim laboratorijama, a PCR metodologija je u tom smislu suverena procedura.[5]

Najbolji efekat čišćenja se postiže hemijskim sredstvima - biocidima, kojima se uništavaju svi mikroorganizmi koji su se zadržali u klimatizacionih sistemu. Ispravno i redovno održavanje sistema ne samo da omogućava njegov efikasniji rad i smanjenje troškova održavanja, već ima značajan uticaj na u prevenciju oboljevanja.

Dekontaminacija upotrebljenih (kontaminiranih) sredstava mora se obaviti parnom sterilizacijom, hemijskom dezinfekcijom ili spaljivanjem, pre odlaganja ostataka.[24]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ To je paradoksalno jer se veoma teško razmnožava i raste u laboratorijskim uslovima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Edelstein PH, Roy CR. Legionnaires' disease and Pontiac fever. In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases, Updated Edition. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2015:chap 234.
  2. ^ Marrie TJ. Legionella infections. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 314.
  3. ^ „HSE - What is Legionnaires' disease?”. www.hse.gov.uk. Pristupljeno 2021-01-19. 
  4. ^ Lawrence K. Altman: In Philadelphia 30 Years Ago, an Eruption of Illness and Fear. The New York Times, 1. August 2006, abgerufen am 10. Januar 2015.
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j Ristanović, Elizabeta. „Legionarska bolest”. Institut za mikrobiologiju Sektora za preventivnu medicinu VMA. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  6. ^ Granseth G, Bhattarai R, Sylvester T, Prasai S, Livar E (jun 2017). „Notes from the Field: Two Cases of Legionnaires' Disease in Newborns After Water Births - Arizona, 2016”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 66 (22): 590—591. PMC 5720244 Slobodan pristup. PMID 28594785. doi:10.15585/mmwr.mm6622a4. 
  7. ^ Kozak-Muiznieks, N. A.; Lucas, C. E.; Brown, E.; Pondo, T.; Taylor Jr, T. H.; Frace, M.; Miskowski, D.; Winchell, J. M. (januar 2014). „Prevalence of sequence types among clinical and environmental isolates of Legionella pneumophila serogroup 1 in the United States from 1982 to 2012”. J Clin Microbiol. 52 (1): 201—11. PMC 3911437 Slobodan pristup. PMID 24197883. doi:10.1128/JCM.01973-13. .
  8. ^ Mandell LA, Wunderink RG, Anzueto A, Bartlett JG, Campbell GD, Dean NC, et al. Infectious Diseases Society of America/American Thoracic Society consensus guidelines on the management of community-acquired pneumonia in adults. Clin Infect Dis. 2007 Mar 1. 44 Suppl 2:S27-72
  9. ^ Brandsema PS, Euser SM, Karagiannis I, DEN Boer JW, VAN DER Hoek W. Summer increase of Legionnaires' disease 2010 in The Netherlands associated with weather conditions and implications for source finding. Epidemiol Infect. 2014 Jan 24. 1-12.
  10. ^ „Legionnaires Disease”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-19. 
  11. ^ Lin, Y. E.; Stout JE; Yu, V. L. (februar 2011). „Controlling Legionella in hospital drinking water: an evidence-based review of disinfection methods”. Infect Control Hosp Epidemiol. 32 (2): 166—73. .
  12. ^ Halsby KD, Joseph CA, Lee JV, Wilkinson P. The relationship between meteorological variables and sporadic cases of Legionnaires' disease in residents of England and Wales. Epidemiol Infect. 2014 Jan 9. 1-8
  13. ^ Woo, A. H.; Goetz, A.; Yu, V. L. (novembar 1992). „Transmission of Legionella by respiratory equipment and aerosol generating devices”. Chest. 102 (5): 1586—90. .
  14. ^ Nguyen TM, Ilef D, Jarraud S, Rouil L, Campese C, Che D (januar 2006). „A community-wide outbreak of legionnaires disease linked to industrial cooling towers--how far can contaminated aerosols spread?”. The Journal of Infectious Diseases. 193 (1): 102—11. .
  15. ^ Cunha, B. A. (mart 2010). „Legionnaires' disease: clinical differentiation from typical and other atypical pneumonias”. Infectious Disease Clinics of North America. 24 (1): 73—105. 
  16. ^ van Loenhout JA, van Tiel HH, van den Heuvel J, Vercoulen JH, Bor H, van der Velden K, et al. Serious long-term health consequences of Q-fever and Legionnaires' disease. J Infect. 2014 Jan 25
  17. ^ Kashuba, A. D.; Ballow CH (mart 1996). „Legionella urinary antigen testing: potential impact on diagnosis and antibiotic therapy”. Diagn Microbiol Infect Dis. 24 (3): 129—39. 
  18. ^ Cunha, B. A. (jun 2008). „Highly elevated serum ferritin levels as a diagnostic marker for Legionella pneumonia”. Clin Infect Dis. 46 (11): 1789—91. 
  19. ^ Cunha, B. A.; Strollo, S.; Schoch P (decembar 2010). „Extremely elevated erythrocyte sedimentation rates (ESRs) in Legionnaires' disease”. Eur J Clin Microbiol Infect Dis. 29 (12): 1567—9. 
  20. ^ Cunha BA. Hypophosphatemia: diagnostic significance in Legionnaires' disease. Am J Med. 2006 Jul. 119(7):e5-6
  21. ^ Tan, M. J.; Tan JS, Hamor RH, File TM Jr, Breiman RF. (februar 2000). „The radiologic manifestations of Legionnaire's disease. The Ohio Community-Based Pneumonia Incidence Study Group.”. Chest. 117 (2): 398—403. .
  22. ^ „Legionella pneumophila”. www.msdsonline.com. Pristupljeno 24. 2. 2020. 
  23. ^ WHo: AIr Quality guidealines, geneva, 1999.
  24. ^ Cristino S, Legnani PP, Leoni E. Plan for the control of Legionella infections in long-term care facilities: Role of environmental monitoring. Int J Hyg Environ Health. 2011 Sep 16

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Легионарска_болест&oldid=27900614”