Leo Fender

Leo Fender
Leo Fender i njegovi rani modeli "Muzej fabrike gitara Fender"
Lični podaci
Puno ime	Klarens Leonidas Fender
Datum rođenja	(1909-08-10)10. avgust 1909.
Mesto rođenja	Anahajm, Kalifornija, SAD
Datum smrti	21. mart 1991.(1991-03-21) (81 god.)
Mesto smrti	Fulerton, Kalifornija, SAD
Zanimanje	pronalazač, muzičar
Muzički rad
Aktivni period	1948−1991
Žanr	bluz, rokenrol, džez, kantri muzika
Instrument	saksofon, gitara
Izdavačka kuća	Fender
Ostalo
Povezani članci	Fender telekaster, Fender stratokaster, Fender telekaster bas, Fender basman, Fender džez bas

Klarens Leonidas Fender (engl. Clarence Leonidas Fender; Anahajm 10. avgust 1909 – Fulerton † 21. mart 1991, Kalifornija), poznatiji kao Leo Fender, bio je američki pronalazač i dizajner električnih muzičkih instrumenata, jedan od pionira u istoriji električne gitare i električnih basova. Osnovao je Fender Electric Instrument Manufacturing Company, danas vrlo poznatu pod imenom Fender. U januaru 1965. kompaniju je, zbog bolesti, prodao moćnom CBS-u i trajno je izgubio pravo da koristi svoje ime. Kasnije je osnovao još dve kompanije za proizvodnju muzičkih instrumenata, fabriku gitara i bas gitara, nazvanu MjuzikMen (deo korporacije Erni Bol) i G & L Muzički instrumenti, odnosno G & L gitare.

Gitare, bas gitare i pojačala koja je dizajnirao već od 1940-ih još uvek se koriste: Fender telekaster (1950) je prva električna gitara čvrstog tela masovne proizvodnje; Fender stratokaster (1954) je jedna od najpoznatijih i najpopularnijih električnih gitara na svetu. Fender precižn bas (1951) (ovaj model je kasnije preimenovan u Fender telekaster bas) postavio je standard za električne bas gitare, a pojačalo Fender basman, je zbog svoje popularnosti postalo osnova za sve kasnije pojačivače zvuka (naročito Maršal i Mesa Bugi) koji su decenijama dominirali rokenrol muzikom. Fenderove gitare, pojačala i elektronska rešenja služe i danas kao modeli za brojne imitacije i dalji razvoj. Leo Fender je primljen u Dvoranu slavnih rokenrola 1992. godine - jedinstveno postignuće s obzirom da nikada nije naučio da svira instrument koji je osmislio, napravio i čiji zvuk je dizajnirao i već samim tim i oblikovao zvuk savremene pop i rok muzike.

Ironično, Leo Fender nikada nije naučio da svira samu gitaru, ali je svirao saksofon u srednjoj školi i imao dobre odnose sa muzičkom scenom Južne Kalifornije, što mu je olakšalo da proširi svoje vizije i pristup mreži dilera muzičkih instrumenata. Fenderove gitare su bile pristupačne većini muzičara više nego njegovih konkurenata (uglavnom Gibson (korporacija) zbog načina na koji su nastale. Zahvaljujući inovativnom i vrlo efikasnom konceptu proizvodnje, Leo Fender je bio pedesetih godina prošlog veka u pionirskim koracima stvaranja električne gitare ono što je Henri Ford bio u automobilskoj industriji 1920-ih. Fender gitara je bila sjajna i po obliku i zvuku a njegovi instrumenti i pojačala su izuzetno popularni i prihvaćeni od strane džez, bluz, rok i pop muzičara. Njegove električne gitare, basovi i pojačala dizajnirane od 1950. nastavljaju da suvereno dominiraju popularnom muzikom više od pola veka kasnije. Pored Leo Fendera i gitarista Les Pol često se navodi kao najuticajniji dizajner u razvoju električnih instrumenata 20. veka. Tradicionalno je brend Gibson Les Pol, Gibson gitare korporacija, bio najozbiljniji konkurent Fendera u proizvodnji električnih gitara, ali su to, zapravo, gitare veoma različitog dizajna, konstrukcijske filozofije i zvuka.

Biografija

Detinjstvo i mladost

Klarens Leonidas Fender ("Leo") rođen je 10. avgusta 1909. godine od oca Klarens Monte Fendera i majke Hariete Elvire Vud, uspješnih vlasnika voćnjaka koji se nalazio između Anahajma i Fulertona u Kaliforniji .

Već u svom detinjstvu, Fender je pokazao veliko zanimanje za elektrotehniku. Kada je imao 13 godina, njegov ujak, koji je tada vodio autoelektričarsku radnju, poslao mu znajući za njegov hobi jednu kutiju napunjenu nepotrebnim delovima za radio-stanice i bateriju. Sledeće godine Leo je posetio radnju svog ujaka u Santa Mariji, Kalifornija, i fascinirao je ujaka radijom koji je napravio od rezervnih delova i radio je bio postavljen i izložen ispred prodavnice. Leo je kasnije tvrdio da su glasni zvuci koji su dolazili od govornika sa tog radija na njega ostavili trajan utisak. Ubrzo nakon toga, Leo je počeo da popravlja radio uređaje u maloj prodavnici u kući svojih roditelja.

U proleće 1928. godine, Fender je diplomirao srednju školu Fulerton Union i pošao u Fulerton omladinski Koledž, gde je učio i stekao diplomu iz računovodstva. Dok je studirao da bude računovođa, nastavio je da se zanima elektronikom i bavio se istraživanjem konstrukcija radio i drugih električnih uređaja, ali nikada nije preduzimao nikakav stručno elektrotehnički kurs.

Nakon fakulteta, Fender se zaposlio i radio isporuku u konsolidovanom preduzeću za proizvodnju leda i skladištu hladnjaka u Anahajmu, gde je kasnije bio knjigovođa. Tu se prvi put desilo da su se neke od vođa lokalnih muzičkih bendova obratile Leu, pitajući ga da li može da im izgradi sistem za pojačavanje zvuka za prilike njihovih javnih nastupa kao i za potrebe bendove koji sviraju u plesnim salama u Holivudu. Fender je tada prvi put ugovorio izgradnju šest sistema za pojačavanje zvuka za javne, muzičke, sportske događaje i vjerske skupove.

Godine 1933, Fender se sastao sa Ester Kloski, u brak su ušli 1934. godine. Otprilike u to vreme je otišao na posao kao računovođa u Kalifornijsku službu za auto-put u San Luis Obispu. S promenama u toku Velike depresije vlada je njegovo radno mesto eliminisala, a on je potom otišao u računovodstveno odeljenje u kompaniji za distribuciju guma. Nakon što je tamo uspeo da radi šest meseci, Leo je izgubio posao i u toj kompaniji zajedno sa ostalim računovođama.

Fender radio servis

Godine 1938,, od pozajmice od 600 dolara, Leo i Ester su se vratili u Fulerton, gde je Leo pokrenuo sopstvenu radionicu za popravku radio uređaja, "Fender radio servis". Ubrzo su muzičari i lideri bendaova počeli da dolaze do njega zbog korišćenja sistema za javno ozvučenje, koje je sagradio, iznajmljivao i prodavo. Takođe je pokrenuo svoju prodavnicu za uređaje za ozvučavanje i pojačavanje zvuka akustičnih gitara koji su počeli da se pojavljuju na muzičkoj sceni u Južnoj Kaliforniji za potrebe velikih bendova i džez muzike i za "havajske" ili "lap čelične" gitare koje su postale vrlo popularne u kantri muzici .

Gradnja prvih Fender gitara

Tokom Drugog svetskog rata, Leo se upoznao sa patentima Kleitona Or "Dok" Kaufmana, pronalazača koji je radio za Rikenbaker, koji je tokom te decenije gradio i prodavao gitarske žice i gitare. Dok Kaufman je prethodno radio za Rikenbaker, izmislio je i patentirao prvi gitarski Vibrato sistemi nazvan "Vibrola", prethodnicu kasnijeg vibrata. ( Patent "Aparat za proizvodnju tremolo efekata" je primenjen 1928. godine i službeno je dodeljen Doku Kaufmanu 5. januara 1932) Fender je ubedio Kaufmana da treba da se udruže. Početkom 1940-ih, Dok Kaufman i Leo Fender su ušli u poslovno partnerstvo i formirali kompaniju "K & F Manufakturing Korporejšn" (Kaufman i Fender). Započeli su dizajn i izgradnju pojačala zvuka za havajske gitare. Godine 1944, Leo i Kaufman su redizajnirali Lap čeličnu gitaru sa električnim poklopcem koju je već bio krajem 19. i početkom 20. veka patentirao Jozef Kekuku. Godine 1945, Kaufman i Fender počeli su da tu redizajniranu havajsku gitaru prodaju, u kompletu sa pojačalom koji je dizajnirao Fender.

Razvoj Fender električne gitare: Eskvajer / Brodkaster / Fender telekaster

Rad Big Bendova opao je do kraja Drugog svetskog rata, mali bendovi koji su svirali bugi-vugi, ritam i bluz, zapadni sving i honki-tonki formirani su širom Sjedinjenih Država. Mnogi od tih sastava prihvatili su električnu gitaru jer su primetili da su sa njom mogli da udahnu sa svega nekoliko svirača magičnu moć čitavom muzičkom delu. Opremljeni arhtop gitarama ti su plesni bendovi krajem 1940-ih uz sve veću popularnost ozvučavanja putničkih i plesnih dvorana stvorili sve veću potrebu za glasnijim, jeftinijim i izdržljivijim gitarskim instrumentima. Sviračima je takođe bio potreban brži (pristupačniji) gitarski vrat i za bolju intonaciju i sviranje onoga zvuka kojeg su plesači već nazvali "gitara za poletanje". Krajem 1940-ih počela je vrlo da raste popularnost električnih gitara, ali se one i dalje smatraju novim i neispitanim instrumetima, a Rikenbaker speniš elektro gitara (Rikenbaker Kaufman firme) bila je najkompromisnije rešenje solidno dostupno, kao i jednokratni kućni logotipi od Les Pola i Bigsbi Trejvis gitara koju je napravio Pol Bigsbi za Merle Trejvisa važili su tada kao najugledniji raniji primeri.

Godine 1943, i 1944. Fender je izgradio svoju prvu električnu gitaru sa punim telom i uspešno je iznajmljivao muzičarima iz svog okruženja, u ovo vreme imao je u vidu modele bivšeg dizajnera gitara Rikenbaker Kaufman firme, koja je bila fokusirana na proizvodnju čelične gitare (instrumenta poreklom sa Havaja), modela koji je u to vreme bio u SAD izuzetno popularan. Na tom instrumentu se nisu tradicionalno koristili prsti, po vratu instrumenta se klizao metalni valjak, ponekad staklo, keramika ili čak vrat-grlo od boce) i tako je nastajao zvuk. Godine 1946, Leo Fender je osnovao kompaniju u Fulertonu Fender Electric Instrument Manufacturing Company, koja nastoji da proizvodi čelične gitare. Od 1948. godine, Leo se udružio sa gitaristom i pronalazačem-konstruktorom Džordžom Fulertonom koji je prethodno već bio radio u Rikenbaker firmi.

Fender je brzo prepoznao potencijale električne gitare koja je bila jednostavna i za držanje, podešavanje i sviranje, i vrlo pogodna za prostorije i plesne dvorane. Godine 1949, Fender je završio prototip svoje električne gitare tankog čvrstog tela; prvi put je prezentirana 1950. godine kao Fender eskvajer (sa čvrstim telom i jednim pikapom), a preimenovan je u prvu Brodkaster gitaru, a zatim (zbog konflikta brenda sa drugim proizvođačem instrumenata, (Gretsch) Gretš-om, emiter Brodkaster je preimenovan) u Telekaster gitaru (sa dva pikapa), godinu dana kasnije. Telekaster, originalno opremljen sa dvostrukim navojem ubrzo je široko korišćen među zapadnim sviračima, vremenom je postao jedna od najpopularnijih električnih gitara u istoriji popularne muzike.

Fender stratokaster

Skica za Stratokaster Vibrato patent koji je podneo Leo Fender 10. aprila 1956.

Umesto da ažurira Telekaster, Fender je odlučio da, na osnovu povratnih informacija od kupaca, napusti Telekaster, kako izgleda, i dizajnirao je novu gitaru sa gitarskim čvrstim teleskopom koji će se prodavati zajedno sa osnovnim Telekasterom. Zapadni gitarista svinga Bil Karson bio je jedan od glavnih kritičara Telekastera, tvrdeći da novi dizajn treba da ima pojedinačno podesiva sedla mosta, četiri ili pet pikapova, vibro-jedinicu koja se može koristiti u bilo kom smeru i vratiti se na odgovarajući tjuning, ali smatrao je i da treba da je okruglog tela zbog veće udobnosti nasuprot oštrim ivicama tela Telekasterove ploče. Fenderu, je u realizaciji nove električne gitare pomagao crtač Fredi Tavares. Projektovanje Stratokastera je počelo krajem 1953. godine. Projekat je uključivao rotirajući, manje "klupski" vrat (barem za prvu godinu proizvodnje) i dvostruki urezak za lakši pristup u gornje registre.

Fender bas gitare: preciznost, džez

Tokom ovog perioda, Fender se takođe bavio problemima sa kojima su se susretali svirači akustičnog kontrabasa, koji se više nisu mogli takmičiti sa drugim muzičarima. Pored toga, akustični kontrabasovi su bili veliki, masivni i teški za transport. Sa Fender precižn basom (ili "P-bas"), objavljenim 1951. godine, Leo Fender je obradio i rešio oba problema: "Precižn bas" zasnovan na Telekasteru bio je dovoljno mali i prenosiv, a njegova konstrukcija sa čvrstim telom i četvožičanim sviranjem bila je bez negativne povratne informacije. Zajedno sa Precižn basom (nazvan tako zato što je njegov pragovima ispresecan vrat omogućio basistima prstohvat tako da sviraju sa velikom preciznošću), Fender je potom predstavio i bas pojačalo, Fender basman, 25-vatno pojačalo sa jednim 15-inčnim zvučnikom (kasnije je to pojačalo ažurirano na 45 vati i četiri 10-inčna zvučnika). Precižn bas je potpuno promenio navike i običaje u pop muzici.

Godine 1954. prikazana je nadogradnja preciznog basa koja se poklapala sa uvođenjem Stratokastera. Uključene su i neke konture u karoseriju Stratokastera, ažuriranje je takođe uključilo dvokomponentni niklovani most i beli jednoslojni pikgard.

U junu 1957. Fender je objavio redizajn preciznog basa. Reizdanje je uključilo veću glavu, novi dizajn za pikado, most sa četiri čelična sedla koja su se mogla pojedinačno prilagoditi i novi split jednokraki pikap. Ovo se pokazalo kao konačna verzija instrumenta, koja se od tada malo menja. Godine 1960, na P-basu je postao dostupan prstohvat od ružinog drveta, širi izbor boja i trokraki pikgard.

Godine 1960, je izdao Fender džez bas, glatki, modernizovan bas sa tankim vratom i ofset telom i dva pojedinačna pikapa (za razliku od Precižn basa i njegovog split-hambaking pikapa koji je uveden 1957. godine). Kao i njegov prethodnik, Džez bas (ili jednostavno "Dž-bas") bio je hit i ostao je popularan do današnjeg dana, a kolekcioneri su veoma iskreni u pohvalama prema tim ranim modelima.

1970. Firma Mjuzik Men i G & L Muzički proizvodi

Leo Fender je pedesetih godina prošlog stoleća prema nalazu lekara bio ozbiljno bolestan. Imao je streptokoknu sinusnu infekciju, što je narušilo njegovo zdravlje do te mere da je po savetu lekara odlučio da napusti svoje poslove. Svoju kompaniju Fender prodao je velikoj medijskoj grupi CBS za 13 miliona dolara 1965. godine. U sklopu ovog ugovora, Leo Fender je potpisao nekonkurentnost ali su ostale njegove konsultantske usluge i obaveze sa CBS-Muzički instrumenti Fenderom na neko vreme. Iako je u narednih nekoliko godina ostao zvanični konsultant u CBS-Muzički instrumenti, on nijednom nije ušao u kancelariju koju je bila ostavljena za njega u toj firmi, bio je iznerviran načinom proizvodnje u CBS. Leo je ostao konsultant u CBS kompaniji pet narednih godina, i tih 5 godina nije imao prava da proizvodi svoje gitare, pored toga, on je ugovorom zauvek, izgubio pravo da koristi svoje ime kao brend. Ubrzo nakon prodaje kompanije promenio je lekare. Tek tada je našao doktora koji ga izlečio od bolesti.

Godine 1971, Forest Vajt i Tom Voker su formirali kompaniju "Tri-Sonik" kompaniju, sa sedištem u Santa Ani, Kalifornija. Voker i Vajt su došli ​​kod Lea sa molbom da im pomogne u finansiranju kompanije. Evoluirali su iz "Tri-Soniks"-a u novoimenovani "Mjuzik Men" ("Muzički čovek"), (Fender je morao da napusti upotrebu svog imena) a radio je i za "Tri-Soniks". Nakon značajnog finansiranja, 1975. godine Leo Fender je postao predsednik u firmi "Mjuzik Men" .

StingRei bas je bio njihov rani inovativni instrument. Iako je dizajn tela pozajmio od Fender precižn basa, StingRei se u velikoj meri smatra prvim produkcijskim basom sa aktivnom elektronikom. Dvostruki aktivni ekvilajzer StingRei-a, visoki izlazni hambacking pikap i glatki satenski završni vrat postali su omiljeni mnogim uticajnim basistima, među kojima su Luis Džonson, Džon Deakon i Flea. Kasnije je na StingRei-u uveden trodelni aktivni ekvilajzer. Mjuzik Men je bio aktivan i u dizajniranju pojačala, ali HD-130 Reverb, dizajniran za takmičenje sa Twin Reverb-om, došao je u vreme kada je čist zvuk Tvina izašao iz mode.

Godine 1979, Leo Fender i njegov stari prijatelji Džordž Fulerton, (Leov koautor u stvaranju Telekastera 1949), i Dejl Hajat osnovali su novu kompaniju pod nazivom "G & L Mjuzikal Produkts" (Džordž & Leo Muzički proizvodi). G & L dizajn gitara imao je tendenciju da se oslanja na izgled ranijih originalnih Fender gitara kao što su Stratokaster i Telekaster, ali su u njih sada bili inkorporirali inovacije kao što su inovativni dizajn magnetnih pikapa, poboljšani vibrato, tremolo sistemi, elektronika i konstrukcije vrata. Pored toga, ova kompanija je takođe proizvodila inovativna pojačala, magnetna polja i gitarske efekte. Stvorene su gitare koje su bile kopije originalnog Stratkastera, ali nisu imale pad u kvalitetu.

Godine 1979, Fenderova supruga Ester je preminula od raka. Leo se ponovo oženio 1980. a njegova druga supruga Filis Fender je postala počasni predsednik G & L Muzički proizvodi. Uprkos tome što je imao nekoliko manjih udara i dugo patio od Parkinsonove bolesti, Fender je nastavio da proizvodi gitare i basove. Leo Fender je preminuo 21. marta 1991. od neželjenih komplikacija Parkinsonove bolesti, čak i dan pre svoje smrti je bio na poslu. Od Fenderove smrti, njegova kancelarija je ostala netaknuta, zastakljena soba je u sredini fabrike sa "otvorenim" knjigama; u sobu niko ne ulazi, osim izabrani radnik, da očisti prostoriju. Leo Fender je sahranjen u Memorial Parku Fairhaven u Santa Ani, Kalifornija. Njegove dostignuća i "doprinosi od izuzetnog tehničkog značaja za oblast snimanja" priznata su Tehničkom Gremi nagradom 2009. godine.

Spoljašnje veze

• Fender Musical Instruments website
• G&L Guitars website
• Phyllis Fender Interview - NAMM Oral History Library (2003)