Lepšenj

Koordinate: 46° 59′ 35″ S; 18° 14′ 44″ I / 46.99310° S; 18.2456° I / 46.99310; 18.2456
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lepšenj
mađ. Lepsény
Pogled na crkvu
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionCentralna prekodunavska regija[1]
ŽupanijaFejer (županija)
SrezEnjing
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 3.228[2]
 — gustina82,59 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 59′ 35″ S; 18° 14′ 44″ I / 46.99310° S; 18.2456° I / 46.99310; 18.2456
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina39,08 km2
Lepšenj na karti Mađarske
Lepšenj
Lepšenj
Lepšenj na karti Mađarske
Poštanski broj8132
Pozivni broj(+36) 22
Veb-sajt
http://www.lepseny.hu/

Lepšenj (mađ. Lepsény) grad je u Mađarskoj. Lepšenj se nalazi u okviru županije Fejer.

Geografske odlike naselja[uredi | uredi izvor]

Naselje izgrađeno na brdašcu jasno je odvojeno od nizijskog područja Šiofok-Balatonsabadi prepoznatljivom ravničnim područjem na jugozapadu. Greben orijentisan na jugoistok-severoistok ima relativnu visinu od 40-50 metara, a prosečna visina iznad nivoa mora varira između 150-160 metara. Niže padine grebena su prekrivene finim rečnim aluvijumom ispod lesa. Njegov materijal je šljunčani pesak, koji je rezultat taloženja srednjeg pleistocena. Potok Čikgat koji prolazi kroz selo dugačak je 26,5 kilometara i ima apsolutni pad od 71 metar. Sliv, korito potoka, je uređen 1940. godine.

Selo pripada umereno suvoj i umereno toploj klimatskoj zoni. Zima je blaga, godišnje padavine umerene. Najviše padavina pada u junu i oktobru-novembru. Granica sela je prekrivena plodnim poljoprivrednim zemljištem i smeđom zemljom koja je odlična za poljoprivrednu proizvodnju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Područje je zbog svojih povoljnih geografskih karakteristika bilo naseljeno od davnina. U ataru sela, oko 2 km severoistočno, tokom iskopavanja peska otkopani su ostaci rimskog naselja iz kasnog keltskog perioda. Na obodu sela, na granici prema Mezosentđerđu, na ispranoj obali kod potoka Čikgata, pronađeni su i rimski artefakti. Odatle potiče bočni zid rimske grobnice, na kojoj se nalazi bista žene u keltskoj odeći, ukrašena fibulom. U tom području treba potražiti raskrsnicu iz rimskog doba na kojoj su se sastajali putevi koji vode od Gorsijuma (Tac) do Italije i od Sofijane (Pečuj) do Arabone (Đer).

Prvi pisani pomen Lepšenja datira iz 1226. godine, kada se u jednom od dokumenata pojavljuje kao Vepšin. Godine 1256. pominje se kao selo (vila). Godine 1381. naselje, koje je uživalo pravo održavanja vašara, imalo je potencijal da se razvije u trgovište. Lepšenji je uglavnom bio u rukama porodice Botka u 15. veku. Godine 1488. smatralo se najnaseljenijim naseljem u okrugu Vesprem, plaćajući 44 HUF u kraljevsku blagajnu za svoje kmetove. Na to se ukazuje i u Tabula Hungaria objavljenoj 1528. godine. Za vreme turske vladavine bio je u vlasništvu nekoliko porodica (Botka, Ziči, Anjoš i dr.), a njegovi stanovnici su davale usluge zamku Palato. Tokom 15-godišnjeg rata je depopulacija. Urbarij napravljen 1617. godine kaže da je još uvek bio nenaseljen, ponovo je naseljen tek 1622. godine. Od tada je neprekidno bio naseljen. U 17. veku delom je bio u vlasništvu Anjoša Fajsija, delom u vlasništvu porodice Ziči, a delom porodice Botka. Imanja porodice Botka poklonjena su porodici Nadašdi, koja je nastavila da se širi i u narednom veku i izgradila naselje kao svoje imanje.

Selo je bilo naseljeno stanovništvom, koje se bavilo zemljoradnjom, stočarstvom i vinogradarstvom, dok se manjim delom bavilo saobraćajem i industrijom. Na brežuljcima Tengerdi, Bešnje i Tikač, od 12. veka se odvija značajno vinogradarstvo. Od 1806. godine život planinskih zajednica određen je propisima Vespremske županije, koji se odnose na sve planinske zajednice u okrugu. Pravni položaj i obaveze kmetova regulisani su „urbarijumom” zaključenim sa vlastelom Ferencom Nadažijem 1713. i 1724. godine. Zvanično poravnanje gospodarske nadnice sprovedeno je 1768. godine, čime je utvrđeno stanje kmetstva do emancipacije kmetova.

Otprilike u to vreme većina stanovništva je bila reformata, a manji deo rimokatolika. Reformatska crkva je osnovana oko 1580. godine, a njena katolička parohija, uz podršku vlastelina, pokušana je da se uspostavi tek 1747. godine, a organizovana je 1754. godine. Godine 1829. selo se sastojalo od četiri ulice, sa 1.233 stanovnika bilo je jedno od najnaseljenijih sela u okrugu Vesprem. Septembra 1848. hrvatska vojska koja je krenula da zauzme mađarsku prestonicu je prošla kroz ovo mesto, ali je i u proleće i leto 1849. smatran ratom zahvaćenim područjem.

Lepšenj je nastavio da se kontinuirano razvija u drugoj polovini 19. veka. Godine 1861. uključen je u železničku mrežu, a 1896. godine, kada je izgrađena železnička linija Đer–Vesprem–Dombovar, postaje železnički čvor. Ogranak Deg–Lepšenj izgrađen je 1900. godine, a proizvodi velikih zemljoposednika su transportovani u Lepšenj, čiju su tržišnu ulogu pojačala tri nacionalna sajma i pijaca četvrtkom svake nedelje. Prenaseljeno mesto (njegovo stanovništvo je već premašilo 2.000 ljudi tokom 1900-ih, a danas 3.300) doživelo je zemljišnu reformu 1945. pod pritiskom modernizovanog imanja Nadaži. Poljoprivredni proletarijat je učestvovao u agrarnom socijalističkom pokretu u Mezefeldu od 1890-ih. Od početka 20. veka deo lokalnog viška radne snage zaposlio se u industrijalizovanim imanjima u okolini. Godine 1941. četvrtina radno sposobnog stanovništva je već bila zaposlena u industriji, ovaj udeo je već porastao na 35% do 1960. Samosvesno lokalno društvo okupljalo se u udruženja iz 1880-ih, koja su uglavnom raspuštena posle 1945. godine.

Na kraju Drugog svetskog rata, selo je nekoliko puta menjalo vlasnika, da bi 21. marta 1945. konačno predato u ruke Sovjeta. Obnova ratne štete, izgradnja dečjeg vrtića (1946), organizovanje zemljoradničke zadruge (1948), reorganizacija SE Lepšenji i dobrovoljne vatrogasne organizacije desili su se tokom prvog trogodišnjeg plana. Reformska i rimokatolička osnovna škola je nacionalizovana 1948. godine, zgrade osnovnih škola su proširene 1970. godine, a nova škola je otvorena 1994. godine. Državna mašinska stanica počela je sa radom 1948. godine sa 10 traktora.

Uprava seoskog veća organizovana je u jesen 1950. godine. Iste godine je osnovana Košutova proizvodna zadruga, koja se početkom 1970-ih spojila sa Mezosentđerđi alkotmanji Ts, (danas Agrar Rt).

Prilikom promene sistema izvršena je reorganizacija seoske samouprave 1990. godine. Tada je selo imalo 2.963 stanovnika (2.946 ljudi je živelo u centralnom unutrašnjem području, 2 osobe su živele u Orgonasu, a 15 ljudi je živelo u Seleheđi). Devedesetih godina civilna sfera je reorganizovana. Zavičajna zbirka nastala je 1991. godine, selo ima klub penzionera, organizaciju Crvenog krsta i tri hora.

Gradonačelnici[uredi | uredi izvor]

  • 1990–1994: Ištvane Adovič (nezavistan)[3][4]
  • 1994–1998: Ištvane Adovič (nezavistan)[5]
  • 1998–2002: Ištvane Adovič (nezavistan)[6]
  • 2002–2006: Ištvan Kiš (nezavistan)[7]
  • 2006–2010: Ištvan Kiš (nezavistan)[8]
  • 2010–2014: Ištvan Kiš (nezavistan)[9]
  • 2014–2019: Bela Šalamon (nezavistan)[10]
  • 2019-től: Bela Šalamon (nezavistan)[11]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Tokom popisa 2011. godine, 88,3% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 1,6% kao Romi, a 0,5% kao Nemci (11,5% se nije izjasnilo; zbog dvojnog identiteta, ukupan broj može biti veći od 100%).

Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 44,2%, reformisani 18,5%, luterani 0,4%, nedenominacioni 15% (21% se nije izjasnilo).[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. str. 29—34. Arhivirano iz originala (pdf) 2013-05-15. g. Pristupljeno 2012-07-11. 
  2. ^ Popis stanovništva
  3. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (txt) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 1990. Pristupljeno 2020-02-21. 
  4. ^ Feltételezhetően a hivatkozott forrásban gépelési hiba van, s a családnév helyesen Adovics.
  5. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Pristupljeno 2020-01-06. 
  6. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Pristupljeno 2020-04-19. 
  7. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Pristupljeno 2020-04-19. 
  8. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Pristupljeno 2020-04-19. 
  9. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2020-02-19. 
  10. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Pristupljeno 2020-02-19. 
  11. ^ „Lepsény települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Pristupljeno 2020-02-19. 
  12. ^ Lepsény Helységnévtár

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lepšenj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лепшењ&oldid=26917193”