Licenska keramika
Licenska keramika je uočena i izdvojena kao zasebna kultura ranog bronzanog doba, tridesetih godina dvadesetog veka. Prvo je uočena u Autriji. Danas se smatra da se rasprostrala u donjoj Austriji, severozapadnoj Transdanubiji, oko Blatnog jezera u Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. Naziv je dobila po tehnološkom postupku izrade ornamenta. Ukras je izveden utiskivanjem vrpce (niti) na nem. litzen, što znači uzica u meku nepečenu, glinu.
Oblici keramike[uredi | uredi izvor]
Vodeći oblik koji karakteriše Licen-keramiku je krčag, kuglastog tela i levkastog, dosta visokog ili nešto nižeg, uspravnog vrata, sa jednom drškom koja spaja gornju trećinu vrata sa ramenom. Oblici koji se još javljaju su
Keramika je fine fakture, crne, tamnosive ili sivosmeđe boje. Gruba keramika pripada tipu većih posuda sa trakastim drškama i levkastim vratom ukrašenim horizontalnim, a drške vertikalnim nizovima žigosanih uboda koji imitiraju Licen stil i način ukrašavanja.
Ornament[uredi | uredi izvor]
Licensku keramiku karakterišu keramičke posude ukrašene utiskivanjem vrpce, odnosno niti obmotane oko štapića ili uže tekstilne trake u nepečenu glinu. Ornamentika se sastoji od nekoliko paralelnih horizontalnih traka i uglavnom se nalazi na vratu posuda u više paralelnih, horizontalnih traka. Na drškama je ukras postavljen vertikalno.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Praistorija jugoslovenskih zemalja, 4. tom, Bronzano doba, Sarajevo, 1986.
