Li Sjuećin
Li Sjuećin | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 28. mart 1933. |
| Mesto rođenja | Peking, Kina |
| Datum smrti | 24. februar 2019. (85 god.) |
| Mesto smrti | Peking, Kina |
Li Sjuećin (kineski: 李学勤; pinjin: Li Xueqin, 28. mart 1933 — Peking, 24. februar 2019) bio je kineski istoričar, arheolog, epigraf i profesor na univerzitetu Tsinghua. U Kini je poznat kao "jedan od najbitnijih istoričara današnjice".[1] Bio je direktor Instituta za istoriju Kineske akademije društvenih nauka, Direktor Instituta za sinologiju Univerziteta Tsinghua, šef Pre-Kin Istorijskog udruženja Kine i direktor Projekta Hronologije Ksia-Shang-Zhou.[2]
Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Li Sjuećin rođen je 28. marta 1933. godine u Pekingu. Po završetku osnovne škole 1948. godine, bio je broj jedan na prijemnom ispitu elektrotehničkog odeljenja Nacionalne industrijske škole u Pekingu. Međutim, nije mogao pohađati školu zbog lekarskog pregleda na kome su mu lekari postavili pogrešnu dijagnozu tuberkuloze.[3]Nakon završetka srednje škole, primljen je na Tsinghua Univerzitet, 1951. godine gde je studirao filozofiju i logiku pod profesorom Đin Jueling.
Godine 1952., komunistička vlada reorganizovala je kineske univerzitete. Kao deo reorganizacije, Tsinghua je postao specijalizovani inženjerski koledž, a njegove škole humanistike, nauke i prava bile su spojene u Univerzitet u Pekingu (PKU). Umesto da se preseli u PKU sa odeljenjem filozofije, Li je odlučio da ostane na Institutu za arheologiju i nikad nije završio fakultet.[3]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Godine 1954. Li Sjuećin se preselio na Institut za istoriju Kineske akademije nauka (kasnije Kineske akademije društvenih nauka).Krajem 1950-ih, proučavao je bronzane natpise,keramičke natpise, pečate, kovanice, bambus i drvene listiće i svilene tekstove iz perioda Ratujućih država, olakšavajući formiranje novih granica kineske paleografije.[4] Posle velikog impakta Kulturne revolucije (1966-76), Li je učestvovao u istraživanju glavnih arheoloških otkrića Mavangdui, Shuihudi i Zhangjiashan, što je značajno doprinelo razumevanju drevne kulturne i istorije zaraćenih država i Ćin i Han dinastije.[4] Od 1985. do 1988. Li je bio zamenik direktora Instituta za istoriju Kineske akademije društvenih nauka, a kasnije postao direktor. Počevši od 1996. godine radio je kao glavni naučnik i direktor hronološkog projekta Ksia-Shang-Zhou. U avgustu 2003. Li se vratio na univerzitet Tsinghua kao profesor. Od 2008, on se fokusira na istraživanje o " Tsinghua Bamboo Slips".[3]
Uticaj[uredi | uredi izvor]
Li se u Kini smatra za "jednog od najbitnijih istoričara današnjice".[2] Prema rečima američkog pisca i novinara Petera Heslera, mnogi kineski naučnici su mu rekli da je Li imao retku sposobnost da vrši izuzetna istraživanja i istovremeno zadovolji Komunističku partiju.On je plodan autor, a nekoliko njegovih knjiga prevedeno je na engleski, uključujući "Eastern Zhou" i "Qin Civilizations" (koje je preveo Kvang-chih Chang), "The Wonder of Chinese Bronzes", "Chinese Bronzes: a General Introduction", i "The Glorious Traditions of Chinese Bronzes".[5]
Godine 1993. Li je napravio uticajni govor u kome je pozvao istoričare da napuste period "Sumnja u antiku ". To je postao manifest pokreta "Verovatnoća antike", uprkos školi za "Sumnju u antiku" koja je bila veoma uticajna još od 1920-ih. Naučnici ovog stanovišta tvrde da su arheološka otkrića poslednjih decenija uglavnom potkrepljivala tradicionalne kineske izvore, a ne prkosila njima.[6]
Kritika Čen Mengđa[uredi | uredi izvor]
Li, istraživački pomoćnik Čena, objavio je pregled koji je kritikovao Čenovu učenost i napao ga kao "arogantnog" sa "ekstremnom tendencijom da se hvali". 1966. godine, na početku Kulturne revolucije, Čen, opet progonjen zbog svojih ideja, počinio je samoubistvo. Tokom 2000-ih, Peter Hessler je iznenadio Li Sjuećin sa pitanjima o Čen Mengđi tokom intervjua. Kao odgovor, Li je izrazio duboko žaljenje zbog svoje akcije kao jako mladog čoveka i rekao da ga je Institut za arheologiju pritisnuo da napiše pregled i da je kritiku zadržao na minimum i vodio računa da izbegne korišćenje štetnih političkih oznaka.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Li Xueqin”. www.dartmouth.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2018.
- ^ a b „Li Xueqin | The Montgomery Fellows”. montgomery.dartmouth.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2018.
- ^ a b v „李学勤：归去来兮，勤在清华”. book.sina.com.cn. Pristupljeno 17. 11. 2018.
- ^ a b „国学网——学者春秋——李学勤”. www.guoxue.com. Pristupljeno 17. 11. 2018.
- ^ „Worldcat Identities”.
- ^ Shaughnessy, Edward L. (jun 2006). Rewriting Early Chinese Texts (na jeziku: engleski). SUNY Press. ISBN 9780791482353.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Shaughnessy, Edward L. (jun 2006). Rewriting Early Chinese Texts (na jeziku: engleski). SUNY Press. ISBN 9780791482353.
