Ludvig Gumplovič

Ludvig Gumplovič
Datum rođenja	(1838-03-09)9. mart 1838.
Mesto rođenja	Krakov  Slobodni grad Krakov
Datum smrti	20. avgust 1909.(1909-08-20) (71 god.)
Mesto smrti	Grac  Austrougarska

Ludvig Gumplovič (polj. Ludwig Gumplowicz; rođen 9. marta 1838. u Krakovu, umro 20. avgusta 1909. u Gracu) bio je sociolog, pravnik i politikolog. Smatra se jednim od osnivača evropske sociologije. Najpoznatiji je po svom naturalističkom i svetovnom pristupu društvu i konceptu socijalne evolucije kao procesa konflikta. Jedan je od osnivača sociologije konflikta. Njegov doprinos političkim i pravnim naukama takođe je značajan, mada se on uglavnom sastojao od primenjivanja njegovih socioloških generalizacija na upravu i pravo. Kao jasan i snažan pisac, izazvao je mnogo kritike i polemike u sve tri oblasti.

Biografija

Ludwig Gumplowicz.

Ludvig Gumplovič potekao je iz porodice uglednih poljskih Jevreja koji su živeli u Krakovu. Studirao je na univerzitetima u Krakovu i Beču. Svoju karijeru započeo je kao novinar, a svoju univerzizetsku karijeru započeo je 1875. kada je počeo da predaje upravno pravo u Gracu. Godine 1876. postaje docent na Univerzitetu u Gracu, 1882. vanredni, a od 1883. redovni je profesor ustavnog i upravnog prava na Univerzitetu u Gracu, na kome ostaje sve do neposredno pred smrt.

Na polju sociologije, bavio se teorijom socijaldarvinizma. Ipak, njegov sociološki sistem nije bio puko primenjivanje Darvinove teorije na funkcionisanje društva. Od Darvina je preuzeo ideju borbe za opstanak, od Spensera ideju primenjivanja zakona evolucije na društvo, a na osnovu toga razvijao je teoriju konflikta među rasama i socijalnim grupama, jer je i sam bio dugogodišnji svedok tog konflikta, s obzirom na to da je živeo u Austrougarskoj. Njegov koncept socijalne evolucije kao procesa konflikta nadahnuo je mnoge evropske sociologe kao što su Franc Openhajmer i Gustav Racenhofer, kroz čije radove se nastavio razvoj koncepta socijalnog procesa.

Godine 1909. Gumplovič saznaje da boluje od raka. Ubrzo nakon toga, on i njegova supruga izvršili su samoubistvo popivši otrov.

Rad i uticaj

Gumplovič se, kako je i sam bio iz jevrejske porodice, već na početku svoje karijere zainteresovao za problem potisnutih etničkih grupa, bio je advokat nacionalnih manjina iz Habzburške monarhije. Zainteresovao se i za sociologiju konflikta, počevši od ideje grupe (tada nazivana rasom). On je video državu kao instituciju koja koristi raznim kontrolišućim elitama u različitim vremenima. U analizi je naginjao makrosociologiji, predviđajući da će ako manjine jedne države postanu socijalno integrisane započeti rat. U svom radu Der Rassenkampf (Borba rasa) predvideo je Prvi svetski rat.

Smatran je socijaldarvinistom.

Socijaldarvinizam

Mislio je da je osnova društva grupa, u koju se ljudi udružuju radi ostvarenja svojih interesa. Kroz večnu borbu među grupama nastaju prvo rase, a kasnije horde, klase, države i nacije. Ta teorija je socijalna evolucija kroz proces konflikta, po kojoj je Gumplovič poznat. Ipak, Gumplovič je priznao da se uporedo sa konfliktima odvijaju i procesi ujedinjenja čiji je krajnji cilj stvaranje jedne države i nacije.

Njegova politička ubeđenja i polemički karakter privukli su mnoge poljske i italijanske studente, te su njegove teorije bile uvažene u tim državama, a kako je svoje radove objavljivao na nemačkom jeziku, bio je bitna figura i u zemljama nemačkog govornog područja.

Gumplovičeva sociologija konflikta

Sociološki sistem Gumploviča zasnivao se na dogmi ili principu da je sociologija nauka o interakciji među grupama. Primenjujući ovaj princip na evoluciju društva i država, Gumplovič je smatrao da su prvi oblici života u grupama bile male, prirodne, etničke horde zasnovane na krvnom srodstvu. Ove grupe držane su na okupu jednokrvnošću i osnovnim ekonomskim interesima, i u njima je vladala relativna ravnopravnost socijalnog statusa. Solidarnost se, po Gumploviču, u hordama razvijala kroz proces singenizma, koji je stvarao ujedinjenost u socijalnoj grupi. Iz ovog prvobitnog oblika grupnog života razvila su se prva dva tipa organizovane kontrole - matrijarhat i patrijarhat.

Od pojave matrijarhata i patrijarhata, socijalna i politička evolucija bila je, prema Gumploviču, beskrajan proces spoljnih konflikata među grupama, u obliku ratova, i unutrašnjih konflikata interesa u okviru jedne grupe. Motiv u svim osvajanjima bila je želja za materijalnom dobiti koja se može steći kroz eksploataciju rada osvojenih grupa. Stoga su materijalni interesi diktirali dinamičku socijalnu evoluciju. U svom delu Osnovi sociologije (Outlines of sociology) Gumplovič je eksploataciju rada osvojenih ovako objasnio: Osvajanje i zadovoljenje potreba kroz rad osvojenih, suštinski isto ali razlikujući se oblikom, tema je ljudske istorije od praistorijskih vremena, pa do poslednjeg plana države Kongo. Ne može biti drugačije jer je čovekova potreba za materijalnim primarni motiv njegovog ponašanja.

Gumplovič dalje tvrdi da, kada proces osvajanja i pokoravanja postane dobro razvijen, princip spajanja zamenjuje dotadašnji princip singenizma u stvaranju ujedinjenosti u državi, koja je, kao najviši oblik socijalne grupe, kulminacija dugog procesa osvajanja i mnogih prilagođavanja pokorenih osvajaču. On je verovao da ne postoji beskrajni socijalni napredak, istorijski proces je dokaz napretka i pada država i on prati neizbežni ciklični tok rasta i pada.

U prvoj fazi osvajanja, postojale su dve socijalne klase - osvajačka i osvojena ili pokorena. Kasnije je nastala i buržoazija kao treća klasa. Nastanak ovih klasa stvorio je kompleksnu i beskrajnu borbu među njima za kontrolisanje politike države, kako bi mogle da unaprede svoje interese. Ovi interesi najbolje napreduju kroz učestvovanje u zakonodavstvu, a društvene klase uvidele su da su političke stranke najefektnije sredstvo kontrolisanja zakonodavnog procesa. Ova borba stvorila je dinamičko jezgro istorije.

Uporedo sa političkim i ekonomskim razvojem, odigravala su se i različiti procesi asimilacije, kao što su prihvatanje jezika, religije i običaja osvajača, što je vremenom dovodilo do kulturne ujedinjenosti. Kroz brakove je postignuta i etnička ujedinjenost. Tako stvoreno homogeno društvo je narodna država ili nacija, koja je konačni ishod socijalne i političke evolucije. Kroz istoriju, tendencija takve narodne države bila je da osvoji susednu naciju, i zatim opet počinje proces pokoravanja, spajanja i asimilacije.

Gumplovičevi radovi i dela

• Allgemeines Staatsrecht, 1877, Inzbruk, Austrija
• Rechtsstaat und Socialismus, 1881, Inzbruk, Austrija
• Verwaltungslehre mit besonderer Beriicksichtigung des osterreichischen Verwaltungsrechts, 1882, Inzbruk, Austrija
• Ausgewahlte Werke 1883-1905, Inzbruk, Austrija: Prvi deo Geschichte der Staatsthcorien, 1905, drugi deo Grundriss der Soziologie, 1885, treći deo Der Rassenkampf, 1883, četvrti deo Soziologische Essays, 1899, Soziologie und Politik, 1892
• The Outlines of Sociology, 1885
• System socyologii, 1887, Varšava
• Die soziologische Staatsidee, 1892, Inzbruk, Austrija
• Sozialphilosophie im Vmriss, 1910, Inzbruk, Austrija