Лутке (film iz 2002)
| Lutke | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Tvorac | Takeši Kitano |
| Glavne uloge | Miho Kano Hidetoši Nišidžima Tacuja Mihaši Čeiko Macubara Kjoko Fukada Cutomu Takešige |
| Muzika | Džo Hisaiši |
| Direktor fotografije | Kacumi Janagišima |
| Montaža | Takeši Kitano |
| Studio | Office Kitano |
| Trajanje | 114 minuta |
| Zemlja | Japan |
| Jezik | japanski |
| Zarada | dolara5,405,725[1] |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Lutke (ドールズ Dōruzu) je japanski film iz 2002. godine koji je napisao, montirao i režirao japanski reditelj Takeši Kitano. Visoko stilizovani umetnički film, Lutke, spada u Kitanove nekriminalističke filmove, kao i film iz 1991. Scena na moru. Za razliku od većine drugih filmova, on ne glumi u njemu. Film je pohvaljen za svoju kinematografiju (Kacumi Janagišima) i kostimografiju (Jodži Jamamoto).
Priča[uredi | uredi izvor]
Film sadrži tri glavne grupe likova, svaku u svojoj zasebnoj priči:
- Mladić (Macumoto, koga igra Hidetoši Nišidžima), koji odbacuje veridbu sa njegovom nevestom (Savako, koju igra Miho Kano), da bi se oženio ćerkom svog predsednika kompanije. Njegova bivša verenica posle pokušaja samoubistva završava u poluvegetativnom stanju, nakon čega je on izvodi iz bolnice i oni zajedno beže.
- Još jedan mladić (Nukui, koga igra Cutomu Takešige) opsednut pop zvezdom Harunom (koju igra Kjoko Fukada); on oslepljuje samog sebe, posle Haruninog udesa u saobraćajnoj nesreći.
- Stariji jakuza (Hiro, koga igra Tacuja Mihaši), koji pokušava da se sastane sa devojkom iz mladosti (Rioko, koju igra Čeiko Macubara).
Ove priče se povremeno preklapaju u filmu, ali su uglavnom odvojene. Film je najviše usredsređen na prvu priču. Uvod u nju je predstava Bunraku pozorišta ("Glasnik pakla", Čikamacu Monzemona), i završava se scenom iz nje. Ona aludira na teme koje se naknadno pojavljuju u filmu. Pošto se i ostatak filma može smatrati kao Bunraku u filmskom obliku (što je i sam Kitano rekao), film je prilično simboličan. U nekim slučajevima nije jasno da li određene scene treba shvatati bukvalno. Takođe, radnja se ne odvija strogim hronološkim redosledom, ali je promena godišnjih doba primetna i ističe se povezanost ljubavi sa prolaskom vremena (Macumoto i Savako su u većem delu filma povezani crvenim kanapom).
Uloge[uredi | uredi izvor]
- Miho Kano - Savako
- Hidetoši Nišidžima - Macumoto
- Tacuja Mihaši - Hiro, stari jakuza
- Čeiko Macubara - Rioko, žena u parku
- Kjoko Fukada - Haruna Jamaguči, pop zvezda
- Cutomu Takešige - Nukui, Harunin obožavalac
- Kaioko Kišimoto - Harunina tetka
- Kanji Cuda - Mladi Hiro
- Juko Daik - Mlada Rioko
- Ren Osugi - Harunin menadžer
Tematika filma[uredi | uredi izvor]
Film i sve njegove vinjete se bave temom smrti. Kitanova namera je bila da pokaže smrt ni kao dobru, ni lošu, već kao relativnu pojavu. U jednom od intervjua Kitano je rekao: "Razlog zašto savremeni Japanci i zapadnjaci mrze i samu pomisao na smrt toliko je stran za mene. Zaista nema potrebe mrzeti smrt," dodavši "Doživljaj ovog filma se može značajno razlikovati u zavisnosti od ugla posmatranja."[2]
Muzika iz filma[uredi | uredi izvor]
| Lutke | |
|---|---|
 | |
| Džo Hisaiši | |
| Žanr | filmska muzika |
| Izdavač | Universal Music Japan, Milan Records |
Sve kompozicije su od Džo Hisaiši.
- "Sakura" − 4:40
- "Čisto Belo" − 2:48
- "Ludi" − 4:55
- "Oseti" − 4:58
- "Lutke" − 4:09
Prijem kod publike[uredi | uredi izvor]
Film ima pozitivne ocene kod sajtova koji se bave filmskom kritikom. Truli paradajz ocenjuje film sa 74%, sa 39 recenzija, dok ga Metakritika ocenjuje sa 71 od 100, sa 16 recenzija.[3][4]
Adaptacije[uredi | uredi izvor]
Pozorišnu adaptaciju filma je režirao Keri Kraknel 2009. godine, za Haš Produkciju i Narodno pozorište Škotske.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dolls (2004). Box Office Mojo (2004-12-19). Pristupljeno 12. maja 2014.
- ^ „Dolls - An Interview with Takeshi Kitano”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2013. g. Pristupljeno 26. 01. 2013.
- ^ „Dolls”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ „Dolls”. Metacritic. Arhivirano iz originala 14. 05. 2010. g. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ „Dolls”. National Theatre of Scotland. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 13. 11. 2015.