Takeši Kitano

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Takeši Kitano
Takeshi Kitano
Kitano na premijeri filma Duh u ljusci, marta 2017
Ime po rođenju北野 武
Druga imenaTakeshi Kitano, Beat Takeshi
Datum rođenja(1947-01-18)18. januar 1947.(72 god.)
Mesto rođenjaAdači, Tokio
 Japan
PrebivališteJapan
DržavljanstvoJapansko
UniverzitetUniverzitet Meidži
ZanimanjeKomičar, televizijska ličnost, filmski režiser, glumac, autor, scenarista, filmski urednik, pevač, slikar, nekadašnji kreator video igara
NagradeZlatni lav (1997)

Takeši Kitano (Adači, Tokio, 18. 1. 1947.) jedno je od najpoznatijih medijskih lica Japana. Uz režiju i glumu, vredan je novinski kolumnista, pisac, pesnik, slikar te učestvuje u nekoliko TV emisija na japanskoj televiziji. Slavu koja ga danas prati, kao i svoj nadimak Bit, stekao je ranih sedamdesetih u manzaj-komediji, kao polovina dua „Two Beats”, koji publiku šarmiraju svojim brzopoteznim prepucavanjem i satiričnim humorom.

U osamdesetima Kitano glumi u mnogim filmovima, od kojih je najpoznatiji „Srećan Božić gospodine Lavrense” („Merry Christmas Mr. Lawrence”) Nagiše Ošime. Njegovo portretisanje narednika Hare dozirajući brutalnost i patos postaće jedan od lajtmotiva njegovih kasnijih samorežirajućih radova.

Godine 1989. Kitano se okitio još jednom profesionalnom titulom - redateljskom. Trebalo je da glumi u policijskom trileru veterana gangsterskog filma Kinji Fukasakua, ali kad potonji odlazi sa filmskog projekta, producenti redateljsku palicu nude Kitanu. On prerađuje scenarij, a rezultat je poznat kao film „Nasilni policajac” („Violent Cop”), delirično nasilno remek delo koje mu donosi međunarodne pohvale. Tim filmom Kitano definiše svoj rediteljski stil karakterisan dugim kadrovima, minimalnim dijalogom i čvrstom kompozicijom. Uvodi i svojevrsnog, šakama sklonog antiheroja, osobu koja će se, uz varijacije, pojavljivati u kasnijim njegovim radovima. Ta, ne baš laka mešavina komedije i brutalnosti postće zaštitni znak njegovih kasnijih krimića: „Boiling Point”, „Sonatine” i „Vatromet” („Hana-bi”) (pobednički film Venecijanskog filmskog festivala 1997). Iako ponajpre poznat po svojim kriminalnim epskim pričama, Kitano je našao vremena i za laganu dramu o gluvonemom skupljaču smeća koji uči da surfira u filmu „Scene uz more” („Scene By The Sea”), za grotesknu komediju satiričnog pogleda na japansku kulturu u „Getting Any?” („Jesi li šta...?”) te za „Deca se vraćaju” („Kids Return”), priču o odrastanju dvoje školskih propalica.

Karijera i život su mu umalo završili 2. avgusta 1994. kad je stradao u saobraćajnoj nesreći. Gotovo šest nedelja se oporavljao se od ozleda glave, a sledilo je još nekoliko meseci fizičke terapije. Tokom oporavka Kitano igra malu ulogu u filmu Takaši Išija „Gonin”, u kojem njegov lik ima povez preko očiju, ostatak iz realnosti u kojoj zamalo nije pobegao smrti, lako su međunarodna prikazivanja njegovih pređanjih filmova postigla pozitivne kritičarske iskaze, naišla su na prosečan odaziv publike. Godine 2000. Kitano se našao vrlo blizu Holivudskog uspeha svojim prvim međunarodnim delom „Brother”. Godine 2001. pojavljuje se u kontroverznom japanskom hitu „Battle Royale”, filmu o srednjoškolcima koji su dovezeni na ostrvo kako bi ubili jedan drugoga. Godinu kasnije, prvi put u šest godina, Takeši Kitano ostao je iza kamere. Film „Dolls” bio je njegov deseti scenarističko-rediteljski rad. U svom poslednjem radu, „Zatoichi” Kitano potpisuje scenarij, režiju, a igra i naslovni lik. Film je klasičan samurajski ep o slepom ubici što se očajnički trudi da ostane veran i dostojan strogih samurajskih pravila. Uvreženo je pravilo da se kao Beat Takeši potpisuje pod svoje glumačke, a s Takeši Kitano na svoje redateljske radove.

Kitano je imao i svoj komični serijal, na svoj način sličan „Igrama bez granica”: „Takešijev dvorac” (Takeshi's Castle).

Filmografija[уреди]

Filmi[уреди]

Kao direktor[уреди]

Kao glumac[уреди]

Televizija[уреди]

  • Thousand Stars and One Night (1980–1981)
  • The Manzai (1980–1982)
  • Oretachi Hyōkin-zoku (1981–1989)
  • Waratte Pon! (1983)
  • Super Jockey (1983–1999)
  • Sports Taisho (1985–1990)
  • Owarai Ultra Quiz (1989–1996, 2007)
  • Genki TV (1985–1996)
  • Takeshi's Castle (1986–1989)
  • TV Tackle (1989–present)
  • Heisei Board of Education (1991–1997)
  • Daredemo Picasso (1997–present)
  • Kiseki Taiken! Anbiribabō (1997–present)
  • Koko ga Hen da yo Nihonjin (1998–2002)
  • Musashi (2003)
  • Fuji Television midnight broadcasting series (1991–present)
Kitano Fan Club
Kitano Fuji
Adachi-ku no Takeshi, Sekai no Kitano
Saitoh Singu-ten
Kitano Talent Meikan
Takeshi Kitano presents Comăneci University Mathematics[1]
  • Aka Medaka (2015)
  • Hagoku (2017)
  • Idaten (2019), Kokontei Shinshō V

Radio[уреди]

  • All Night Nippon by Beat Takeshi (1981–1990)
  • Beatnik Radio (1997–2000)
  • Beat Takeshi's literary night talk (NRN)
  • International men's friendship book show

Knjige[уреди]

Video igre[уреди]

Kao dezajner[уреди]

Kao glumac[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ „35th International Emmy Awards nominees”. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2011. Приступљено 02. 02. 2019. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]