Magnetna rezistencija
Magnetni otpor je pojava o sprečavanju kretanja i deformacija. On opisuje zašto se metal ne može delimično ili potpuno magnetizovati, zašto se metal ne može delimično ili potpuno demagnetizovati, zašto nije moguća saturacija i zašto je moguća neprobojnost spoljašnjeg magnetnog polja. Otpor može biti unutrašnji ili spoljašnji. Unutrašnji otpor sprečava kretanje čestica zbog nepropustljivosti materijala. Spoljašnji otpor sprečava deformaciju loma, savijanja, istezanja i neprobojnost. Dve vrste otpora jesu rezistencija i reluktancija.
Rezistencija[uredi | uredi izvor]
Magnetna rezistencija jeste otpor pri prolaženju magnetnog fluksa ili magnetnog polja kroz metal. Vrste rezistencije su tunelska rezistencija i kolosalna rezistencija.
Mera rezistencije (otpora) jeste rezistansa (otpornost).
Reluktancija[uredi | uredi izvor]
| Magnetna reluktancija | |
|---|---|
Uobičajeni simboli | , |
| SI jedinica | H−1 |
| SI dimenzija | M−1 L−2 T2 I2 |
Derivacije iz drugih kvantiteta | , , |
Magnetna reluktancija jeste otpor zbog kojeg magnetno polje ne prolazi kroz metal. Reluktancija zavisi od nepropustljivosti metala.
Reluktansa je mera otpora materijala uspostavljanju magnetnog polja.
Vrednost reluktanse je direktno proporcionalna dužini (l) puta silnica magnetskog polja i inverzno proporcionalna permeabilnosti (μ) i površini poprečnog presjeka materijala A. To iskazuje sljedeća jednačina:
Reluktansa u magnetskim kolima se može smatrati analognom otporu u električnim kolima. Jedinica za reluktansu se može izvesti koristeći l u metrima, A u kvadratnim metrima, i μ kako je prikazano:
- = =
At/Wb je amper-zavoj/veber.
Simbol je slovo a jedinica reluktanse je Amper-zavoj/Veber (Az/Wb).
Primer
Treba naći reluktansu materijala koji ima dužinu 0.05 m, poprečni presjek 0.01 m², i permeabilnost od 3500 μWb/(Az•m):
= = 1400 Az/Wb
Drugim rečima, potrebno je 1400 zavoja da se ostvari magnetski tok od 1 vebera pri ovim uslovima i struji od 1 A kroz namotaj.
Istorija
Izraz reluktansa je skovao Oliver Hevisajd 1888. godine.[1] Pojam „magnetna rezistencija” prvi je put spomenuo Džejms Džul 1840. godine.[2] Ideja za magnetni fluks, slično Omovom zakonu za zatvorena električna kola, pripisana je Henriju Roulandu u radu iz 1873. godine.[3] Rouland je takođe odgovoran za formiranje termina magnetomotivna sila 1880,[4][5] koji je, verovatno nezavisno, skovao i Bozanket nešto kasnije, 1883. godine.[6]
Rezistencija je obično predstavljena kurzivnim velikim slovom .
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Heaviside O. (1892) Electrical Papers, Vol 2 – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166
- ^ Joule J. (1884) Scientific Papers, vol 1, p.36
- ^ Rowland, Henry A. (1873). „XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel”. Philosophical Magazine. Series 4. 46 (304): 140—159. doi:10.1080/14786447308640912.
- ^ Rowland, Henry A. (1880). „On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light”. American Journal of Mathematics. 3 (1): 89—96. JSTOR 2369444. doi:10.2307/2369444.
- ^ Rowland, Henry A. (1880). „On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light [Continued]”. American Journal of Mathematics. 3 (2): 97—113. JSTOR 2369465. doi:10.2307/2369465.
- ^ Bosanquet, R.H.M. (1883). „XXVIII.On magnetomotive force”. Philosophical Magazine. Series 5. 15 (93): 205—217. doi:10.1080/14786448308628457.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall. (7th изд.). pp. 386. ISBN 978-0-13-098576-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- O magnetskom polju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2011)
