Електрична кола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Електрично коло је мрежа која има затворен електрични круг, дозвољавајући повратну путању струји. Мрежа је спој две или више уређаја и не мора увек да буде коло.

Једноставно електрично коло направљено од напонског извора и отпорника.

Просто електрично коло са једним извором и једним пријемником[уреди]

Електрично-струјно коло представља затворен систем који има улогу да обезбеди стално протицање електричне струје и састоји се од

  • извора електричне енергије ( струјни извор )
  • пријемника-потрошача електричне енергије
  • спојних проводника који преносе електричну енергију од извора до пријемника

Извор електричне енергије има улогу да претвори неки други вид енергије (механичку, хемијску, светлосну,..) у електричну и представља активни елемент електричног кола. Пријемник-потрошач има улогу да електричну енергију претвори у други вид енергије који је човеку потребан ( светлосна, топлотна, механичка ...) и заједно са проводницима представља пасивне делове електричног кола.[1]

Просто електрично коло са више извора и више пријемника-потрошача[уреди]

Просто електрично коло са више извора и више пријемника-потрошача представља затворен проводни ланац разних електричних елемената, произвољан број реалних генератора и пријемника везаних на ред. Кроз све елементе кола протиче иста вредност електричне струје, а њена вредност рачуна се преко уопштеног Омовог закона.[2]

Сложено електрично коло[уреди]

Сложено електрично коло састављено је од више простих електричних кола. Уз основне делове (извора, пријемника и проводника) постоје још и чворови (тачка у којој се спаја више проводника),грана (један или више елемената кроз које тече иста струја) и контура-петља (затворена линија коју чине гране кола). Вредности електричне струје у сложеном електричном колу може се израчунати применом Кирхофови закона.[3]

Електричне мреже[уреди]

Електричне мреже представљају елементе повезивања између електричних компоненти као што су отпорник, кондензатор, извор напајања, прекидач итд.

Електричне мреже које се састоје само из извора напајања (напонског или струјног), линеарних електронских елемената (отпорник, кондензатор и индукт), линеарног преносног система, могу се анализирати помоћу алгебре и разних метода трансформације, да би се прорачунале једносмерне струје, наизменичне струје и одговарајући напони.

Мрежа која садржи активне (електронске компоненте) такође је позната као електрично коло. Такве мреже су углавном нелинеарне те је прорачун напона и струја у њеним деловима доста тежи задатак.

Методи пројектовања[уреди]

Да би пројектовали електрично коло, било аналогно или дигитално, инжењери морају бити способни да прорачунају вредности струја и напона у деловима кола. Линеарна кола се могу прорачунати употребом комплексног рачуна. Остала кола се софтверски прорачунавају.

Постоје специјализовани програми за прорачун кола као што су http://en.wikipedia.org/wiki/VHDL или http://en.wikipedia.org/wiki/HSPICE.

Електрични закони[уреди]

Постоји неколико електричних закона за решавање електричних кола :

  • Кирхофови закони за електрично коло:Сума свих струја које улазе у један чвор, мора бити једнака суми струја које излазе из чвора.
  • Кирхофови закони за електрично коло: Укупан збир свих електричних потенцијала по затвореној електричној контури мора бити једнак нули.
  • Омов закон: каже да, уколико се на отпорнику отпорности један ом појави пад напона од један волт, јачина струје је један ампер.
  • Нортонова теорема: У колима се напонски и струјни извори замењују идеалним струјним извором напајања и отпорником у паралели.
  • Тевененова теорема: У колима се напонски и струјни извори замењују идеалним напонским извором напајања и отпорником везаним на ред.

Други, доста тежи закони се користе за решавање електричних кола која у себи садрже не линеарне елементе.

Референце[уреди]

  1. ^ Пироћанац. Основе електротехнике 1. Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 50. ISBN 86-17-01693-0. 
  2. ^ Пироћанац. Основе електротехнике 1. Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 50. ISBN 86-17-01693-0. 
  3. ^ Пироћанац. Основе електротехнике 1. Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 50. ISBN 86-17-01693-0. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]