Manal el Šerif

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Manal el Šerif
Ime po rođenjuManal Masoud Almonemi al-Sharif
Datum rođenja(1979-04-25)25. april 1979. (45 god.)
Mesto rođenjaMeka, Saudijska Arabija
ObrazovanjeUniverzitet Kralja Abdelaziza
UniverzitetKompjuterski stručnjak[1]
ZanimanjeSaudi Aramco, borac za prava žena
Delovanjekršenje zabrane vožnje automobila[2][3]
DecaAbdulah (2006), Danijel Hamza (2014)
Veb-sajthttps://manal-alsharif.com/

Manal el Šerif (arap. منال الشريف, Manāl al Šarīf; rođena 25. aprila 1979) saudijska je aktivistkinja za prava žena, koja je 2011. pomogla započinjanju kampanje prava žena na vožnju. Kao deo ove kampanje, dok je vozila automobil, nju je snimala aktivistkinja za prava žena koja je ranije snimala sebe tokom vožnje, Vadžiha el Huvajder.[4] Video snimak je postavljen na Jutjub i Fejsbuk.[2][3] Manal el Šerif je bila privedena i puštena je na slobodu 21. maja, a zatim ponovo uhapšena sledećeg dana.[1][5] Dana 30. maja, puštena je uz kauciju,[6] pod uslovom da se vrati na ispitivanje ako to bude zatraženo, da ne vozi i ne razgovara s novinarima.[7] Njujork Tajms i Asošijeted pres su napravili paralelu između kampanje žena vozača i šireg obrasca arapskog proleća, kao i dugim trajanjem njenog pritvora zbog straha saudijskih vlasti od mogućih protesta.[8][9]

Nakon svoje kampanje, Manal el Šerif je ostala aktivna kritičarka vlasti Saudijske Arabije, tvitujući o raznim problemima, poput zarobljenih radnica iz inostranstva, neorganizovanje izbora za Šura savet, kao i ubistva Lame el Gamdi. Njen rad su prepoznali Foren Polisi, Tajm i Foruma za slobodu u Oslu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Manal el Šerif je diplomirala na Univerzitetu Kralja Abdulaziza, i dobila zvanje bačelor računarstva.[10] Do maja 2012. godine radila je kao savetnik za informacionu bezbednost[1] za Saudijsku nacionalnu naftnu kompaniju Aramko.[10] Ona je takođe pisala za al Hajat, saudijske dnevne novine.[11] Njena prva knjiga, Daring to Drive: a Saudi Woman's Awakening, objavljena je u junu 2017. godine.[12] Knjiga je prevedena i na nemački, arapski, turski i danski jezik. Manal živi u Australiji, a udata je za Brazilca.

Kampanje o ženskim pravima[uredi | uredi izvor]

Pored svoje profesionalne karijere, Manal el Šerif već dugi niz godina vodi kampanju za prava žena u Saudijskoj Arabiji.[1] Prema Njujork Tajmsu, ona „je poznata po ukazivanju na nedostatak prava žena”.[8] Što se tiče ženske kampanje za slobodnu vožnju iz 2011. godine, Amnesti Internešnel je izjavila da „Manal el Šerif prati dugu tradiciju aktivistkinja širom sveta koje su iskoračile kako bi prikazale i preispitale diskriminatorne zakone i politike”.[13]

Godine 2011, grupa žena, zajedno sa Manal el Šerif, pokrenula je kampanju na Fejsbuku pod nazivom „Nauči me da vozim kako bih se zaštitila”[2] ili Women2Drive,[3][1] koja se bori za dozvoljavanje ženama da voze. Kampanja poziva žene da počnu da voze od 17. juna 2011.[3] Do 21. maja 2011. godine, oko 12.000 pratilaca stranice na Fejsbuku izrazilo je svoju podršku.[2] El Šerif opisuje akciju kao delovanje u okviru ženskih prava a „ne protest”.[1] Vadžiha el Huvajder je bila impresionirana kampanjom i odlučila je da pomogne.[4]

Krajem maja iste godine, Manal el Šerif je vozila svoj automobil u Hobaru, dok ju je snimala Vadžiha el Huvajder.[4] Video snimak je objavljen na Jutjubu i Fejsbuku, a na njemu je el Šerif rekla: „Ovo je volonterska kampanja koja pomaže devojkama ove zemlje [da nauče da voze]. Barem u slučajevima vanrednih situacija, ne daj bože, šta ako ako neko ko ih vozi dobije srčani udar?” Nju je 21. maja pritvorila verska policija i puštena je nakon šest sati.[2][5] Do 23. maja 2011. godine, snimak je pogledalo oko 600.000 ljudi.[5]

Crtež koji govori da ženama treba dati pravo da voze automobile u Saudijskoj Arabiji.

Video snimak Manaline vožnje na Jutjubu je postao nedostupan na svojoj izvornoj lokaciji, Fejsbuk stranica kampanje je izbrisana, a Tviter nalog koji je koristila el Šerif je „kopiran i izmenjen". Pratioci su ponovo objavili originalni video i Fejsbuk stranicu i sažetak pet Manalinih preporučenih pravila za kampanju 17. juna objavljeni su na blogu i od strane Njujork Tajmsa.[14][15]

Dana 22. maja, Manal el Šerif je ponovo uhapšena,[3][5] a novinari su ispitivali generalnog direktora saudijske Uprave za saobraćaj, general-majora Sulejmana al Adžlana u vezi sa saobraćajnim propisima vezanim za vožnju žena. Al Adžlan je izjavio da novinari treba da postave to pitanje članovima Konsultativne skupštine Saudijske Arabije.[16] RTBF je izjavio da je Manal el Šerif osuđena na petodnevnu zatvorsku kaznu.[1]

Njujork Tajms je opisao Manalinu kampanju kao „polet protestnih pokreta" koji je vlada Saudijske Arabije pokušala „brzo ugasiti".[8] Novinska agencija Asošijeted Pres je izjavila da su saudijske vlasti „žešće nego obično napale Manal el Šerif, uvidevši da njen slučaj postaje poziv za mlade koji žude za promenama" u jeku Arapskog proleća.[9] Obe novinske organizacije povezivale su dugo trajanje Manalinog pritvora sa strahom saudijskih vlasti od širenja protestnog pokreta u Saudijskoj Arabiji.[8][9] Amnesti Internešnel je proglasila Manal el Šerif zatvorenikom iz savesti i pozvala na njeno neposredno i bezuslovno puštanje na slobodu.[13]

Dan nakon hapšenja Manal el Šerif, još jedna žena je privedena zbog vožnje automobila. Vozila je sa još dve žene u kolima u el Rasu i bila je zatvorena od strane saobraćajne policije u prisustvu verske policije. Oslobođena je nakon što je potpisala izjavu da više neće voziti.[17] U reakciji na hapšenje Manal el Šerif, još nekoliko žena iz Saudijske Arabije objavilo je svoje video snimke tokom sledećih dana.[9] Dana 26. maja su vlasti izjavileda će Manal ostati u pritvoru do 5. juna 2011. godine, prema Validu Abu al Hajru.[9] Manal el Šerif je uslovno puštena na slobodu 30. maja. Njen advokat Adnan al Salih potvrdio je da je optužena za „podsticanje žena na vožnju" i „uzburkivanje javnog mnjenja".[7] Uslovi Manalinog oslobađanja uključivali su kauciju,[6] odazivanje pozivu na ispitivanje ako se to od nje zatraži, prestanak vožnje i nerazgovaranje s novinarima.[7] Kao mogući razlozi za Manalino rano puštanje, Nacional navodi pismo koje je Manal lično napisala kralju Abdulahu, onlajn peticija kralju, koju je potpisalo 4500 Saudijaca „priliv indignacije i čuđenja od strane Saudijaca i kritičara iz inostranstva da je gospođa el Šerif bila uhapšena zbog nečega što nije moralno niti krivično delo".[7]

Manal je podnela prigovor Generalnoj direkciji za saobraćaj u Rijadu 15. novembra 2011. zbog toga što su zvaničnici odbacili njen zahtev za izdavanje vozačke dozvole.[18][19] Samar Badavi je podnela sličnu tužbu 4. februara 2012. godine.[20][21][22]


Priznanja[uredi | uredi izvor]

Časopis Foreign Policy je imenovao Manal el Šerif jednom od Top 100 globalnih mislilaca tokom 2011. godine,[23] i ona se nalazi na Forbsovoj listi žena koje su (nakratko) zablistale iste godine.[24] The Daily Beast ju je imenovao jednom od neustrašivih žena 2012. godine,[25] a časopis Tajm ju je proglasio za jednu od 100 najuticajnijih ljudi 2012. godine.[26] Manal je takođe bila jedna od tri osobe kojima je dodenjena prva godišnja nagrada Vaclava Havela za kreativni prkos na Forumu za slobodu u Oslu.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e „Histoire du monde : le droit de conduire” (na jeziku: French). RTBF. 23. 5. 2011. Arhivirano iz originala 23. 05. 2011. g. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  2. ^ a b v g d Al-Shihri, Abdullah (21. 5. 2011). „Manal al-Sherif, Saudi Woman, Detained For Defying Driving Ban”. Huffington Post/AP. Arhivirano iz originala 23. 05. 2011. g. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  3. ^ a b v g d Saudi woman claims she was detained for driving on CNN.com, 22 May 2011
  4. ^ a b v al-Huwaider, Wajeha (23. 5. 2011). „The Saudi woman who took to the driver's seat”. France 24. Arhivirano iz originala 26. 05. 2011. g. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  5. ^ a b v g Stewart, Catrina (23. 5. 2011). „Saudi woman arrested after defying driving ban”. London: The Independent. Arhivirano iz originala 23. 05. 2011. g. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  6. ^ a b „Detained Saudi woman driver to be freed on bail”. France 24/AFP. 31. 5. 2011. Arhivirano iz originala 31. 5. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  7. ^ a b v g Murphy, Caryle (31. 5. 2011). „Saudi woman driver released from jail after nine days”. The National. Arhivirano iz originala 31. 05. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2011. 
  8. ^ a b v g MacFarquhar, Neil (23. 5. 2011). „Saudis Arrest Woman Leading Right-to-Drive Campaign”. The New York Times. Arhivirano iz originala 27. 05. 2011. g. Pristupljeno 24. 5. 2011. 
  9. ^ a b v g d Michael, Maggie (26. 5. 2011). „Saudi authorities extend detention of woman who defied ban on female drivers”. Winnipeg Free Press/AP. Arhivirano iz originala 26. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 5. 2011. 
  10. ^ a b „Manal Al-Sharif - Computer Security Consultant II”. LinkedIn. 2011. Arhivirano iz originala 26. 05. 2011. g. Pristupljeno 26. 5. 2011. 
  11. ^ „الحياة - Details[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2017. g. Pristupljeno 09. 11. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  12. ^ Daring to Drive | Book by Manal al-Sharif | Official Publisher Page | Simon & Schuster
  13. ^ a b „Saudi Arabia urged to release woman arrested following driving campaign”. Amnesty International. 24. 5. 2011. Arhivirano iz originala 27. 05. 2011. g. Pristupljeno 25. 5. 2011. 
  14. ^ Mackey, Robert (24. 5. 2011). „Saudi Woman's Driving Video Preserved Online”. The New York Times. Arhivirano iz originala 27. 05. 2011. g. Pristupljeno 24. 5. 2011. 
  15. ^ al-Nafjan, Eman Fahad (21. 5. 2011). „Manal Al Sherif”. Arhivirano iz originala 25. 05. 2011. g. Pristupljeno 24. 5. 2011. 
  16. ^ „Lawmakers hold key to women’s driving: Al-Ajlan”. Arab News. 23. 5. 2011. Arhivirano iz originala 23. 5. 2011. g. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  17. ^ „Saudi woman caught driving in Qassim”. Arab News. 24. 5. 2011. Arhivirano iz originala 25. 5. 2011. g. Pristupljeno 24. 5. 2011. 
  18. ^ Abu-Nasr, Donna (4. 2. 2012). „Saudi Woman Sues Traffic Agency for Refusing Driver's License”. Bloomberg L.P. Arhivirano iz originala 08. 02. 2012. g. Pristupljeno 6. 2. 2012. 
  19. ^ „Saudi women defy driving ban”. CNN. 17. 6. 2011. Arhivirano iz originala 10. 02. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  20. ^ „Saudi women launch legal fight against driving ban”. London: Daily Telegraph/AFP. 6. 2. 2012. Arhivirano iz originala 06. 02. 2012. g. Pristupljeno 13. 1. 2012. 
  21. ^ „Saudi women file lawsuit against govt.”. Press TV. 5. 2. 2012. Arhivirano iz originala 08. 02. 2012. g. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  22. ^ al-Nafjan, Eman (7. 2. 2012). „It's back on!”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2012. g. Pristupljeno 7. 2. 2012. 
  23. ^ „The FP Top 100 Global Thinkers”. Foreign Policy. 28. 11. 2011. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  24. ^ „Fifteen Minutes of Power: Women Who (Briefly) Rocked 2011”. Forbes. 25. 8. 2011. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  25. ^ „Women in the World: 150 Women Fearless Women (Photos)”. The Daily Beast. 8. 3. 2012. Arhivirano iz originala 06. 05. 2012. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  26. ^ „Manal al-Sharif - 2012 TIME 100: The Most Influential People in the World”. Time. 18. 4. 2012. Arhivirano iz originala 14. 08. 2013. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  27. ^ Weinstein, Jamie (14. 5. 2012). „Saudi woman driver: I was pressured out of my job for my activism”. The Daily Caller. Pristupljeno 16. 5. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манал_ел_Шериф&oldid=27645279”