Манал ел Шериф

С Википедије, слободне енциклопедије
Манал ел Шериф
منال الشريف
Manāl al Šarīf
Manal al-Shraif.jpg
Име по рођењуManal Masoud Almonemi al-Sharif
Датум рођења(1979-04-25)25. април 1979.(42 год.)
Место рођењаМека
 Саудијска Арабија
ОбразовањеУниверзитет Краља Абделазиза
УниверзитетКомпјутерски стручњак[1]
ЗанимањеSaudi Aramco, борац за права жена
Деловањекршење забране вожње аутомобила[2][3]
ДецаАбдулах (2006), Данијел Хамза (2014)
Веб-сајтhttps://manal-alsharif.com/

Манал ел Шериф (арап. منال الشريف, Manāl al Šarīf, рођена 25. априла 1979) саудијска је активисткиња за права жена, која је 2011. помогла започињању кампање права жена на вожњу. Као део ове кампање, док је возила аутомобил, њу је снимала активисткиња за права жена која је раније снимала себе током вожње, Ваџиха ел Хувајдер.[4] Видео снимак је постављен на Јутјуб и Фејсбук.[2][3] Манал ел Шериф је била приведена и пуштена је на слободу 21. маја, а затим поново ухапшена следећег дана.[1][5] Дана 30. маја, пуштена је уз кауцију,[6] под условом да се врати на испитивање ако то буде затражено, да не вози и не разговара с новинарима.[7] Њујорк Тајмс и Асошијетед прес су направили паралелу између кампање жена возача и ширег обрасца арапског пролећа, као и дугим трајањем њеног притвора због страха саудијских власти од могућих протеста.[8][9]

Након своје кампање, Манал ел Шериф је остала активна критичарка власти Саудијске Арабије, твитујући о разним проблемима, попут заробљених радница из иностранства, неорганизовање избора за Шура савет, као и убиства Ламе ел Гамди. Њен рад су препознали Форен Полиси, Тајм и Форума за слободу у Ослу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Манал ел Шериф је дипломирала на Универзитету Краља Абдулазиза, и добила звање бачелор рачунарства.[10] До маја 2012. године радила је као саветник за информациону безбедност[1] за Саудијску националну нафтну компанију Арамко.[10] Она је такође писала за ал Хајат, саудијске дневне новине.[11] Њена прва књига, Daring to Drive: a Saudi Woman's Awakening, објављена је у јуну 2017. године.[12] Књига је преведена и на немачки, арапски, турски и дански језик. Манал живи у Аустралији, а удата је за Бразилца.

Кампање о женским правима[уреди | уреди извор]

Поред своје професионалне каријере, Манал ел Шериф већ дуги низ година води кампању за права жена у Саудијској Арабији.[1] Према Њујорк Тајмсу, она „је позната по указивању на недостатак права жена”.[8] Што се тиче женске кампање за слободну вожњу из 2011. године, Амнести Интернешнел је изјавила да „Манал ел Шериф прати дугу традицију активисткиња широм света које су искорачиле како би приказале и преиспитале дискриминаторне законе и политике”.[13]

Године 2011, група жена, заједно са Манал ел Шериф, покренула је кампању на Фејсбуку под називом „Научи ме да возим како бих се заштитила”[2] или Women2Drive,[3][1] која се бори за дозвољавање женама да возе. Кампања позива жене да почну да возе од 17. јуна 2011.[3] До 21. маја 2011. године, око 12.000 пратилаца странице на Фејсбуку изразило је своју подршку.[2] Ел Шериф описује акцију као деловање у оквиру женских права а „не протест”.[1] Ваџиха ел Хувајдер је била импресионирана кампањом и одлучила је да помогне.[4]

Крајем маја исте године, Манал ел Шериф је возила свој аутомобил у Хобару, док ју је снимала Ваџиха ел Хувајдер.[4] Видео снимак је објављен на Јутјубу и Фејсбуку, а на њему је ел Шериф рекла: „Ово је волонтерска кампања која помаже девојкама ове земље [да науче да возе]. Барем у случајевима ванредних ситуација, не дај боже, шта ако ако неко ко их вози добије срчани удар?” Њу је 21. маја притворила верска полиција и пуштена је након шест сати.[2][5] До 23. маја 2011. године, снимак је погледало око 600.000 људи.[5]

Цртеж који говори да женама треба дати право да возе аутомобиле у Саудијској Арабији.

Видео снимак Маналине вожње на Јутјубу је постао недоступан на својој изворној локацији, Фејсбук страница кампање је избрисана, а Твитер налог који је користила ел Шериф је „копиран и измењен". Пратиоци су поново објавили оригинални видео и Фејсбук страницу и сажетак пет Маналиних препоручених правила за кампању 17. јуна објављени су на блогу и од стране Њујорк Тајмса.[14][15]

Дана 22. маја, Манал ел Шериф је поново ухапшена,[3][5] а новинари су испитивали генералног директора саудијске Управе за саобраћај, генерал-мајора Сулејмана ал Аџлана у вези са саобраћајним прописима везаним за вожњу жена. Ал Аџлан је изјавио да новинари треба да поставе то питање члановима Консултативне скупштине Саудијске Арабије.[16] РТБФ је изјавио да је Манал ел Шериф осуђена на петодневну затворску казну.[1]

Њујорк Тајмс је описао Маналину кампању као „полет протестних покрета" који је влада Саудијске Арабије покушала „брзо угасити".[8] Новинска агенција Асошијетед Прес је изјавила да су саудијске власти „жешће него обично напале Манал ел Шериф, увидевши да њен случај постаје позив за младе који жуде за променама" у јеку Арапског пролећа.[9] Обе новинске организације повезивале су дуго трајање Маналиног притвора са страхом саудијских власти од ширења протестног покрета у Саудијској Арабији.[8][9] Амнести Интернешнел је прогласила Манал ел Шериф затвореником из савести и позвала на њено непосредно и безусловно пуштање на слободу.[13]

Дан након хапшења Манал ел Шериф, још једна жена је приведена због вожње аутомобила. Возила је са још две жене у колима у ел Расу и била је затворена од стране саобраћајне полиције у присуству верске полиције. Ослобођена је након што је потписала изјаву да више неће возити.[17] У реакцији на хапшење Манал ел Шериф, још неколико жена из Саудијске Арабије објавило је своје видео снимке током следећих дана.[9] Дана 26. маја су власти изјавиледа ће Манал остати у притвору до 5. јуна 2011. године, према Валиду Абу ал Хајру.[9] Манал ел Шериф је условно пуштена на слободу 30. маја. Њен адвокат Аднан ал Салих потврдио је да је оптужена за „подстицање жена на вожњу" и „узбуркивање јавног мњења".[7] Услови Маналиног ослобађања укључивали су кауцију,[6] одазивање позиву на испитивање ако се то од ње затражи, престанак вожње и неразговарање с новинарима.[7] Као могући разлози за Маналино рано пуштање, Национал наводи писмо које је Манал лично написала краљу Абдулаху, онлајн петиција краљу, коју је потписало 4500 Саудијаца „прилив индигнације и чуђења од стране Саудијаца и критичара из иностранства да је госпођа ел Шериф била ухапшена због нечега што није морално нити кривично дело".[7]

Манал је поднела приговор Генералној дирекцији за саобраћај у Ријаду 15. новембра 2011. због тога што су званичници одбацили њен захтев за издавање возачке дозволе.[18][19] Самар Бадави је поднела сличну тужбу 4. фебруара 2012. године.[20][21][22]


Признања[уреди | уреди извор]

Часопис Foreign Policy је именовао Манал ел Шериф једном од Топ 100 глобалних мислилаца током 2011. године,[23] и она се налази на Форбсовој листи жена које су (накратко) заблистале исте године.[24] The Daily Beast ју је именовао једном од неустрашивих жена 2012. године,[25] а часопис Тајм ју је прогласио за једну од 100 најутицајнијих људи 2012. године.[26] Манал је такође била једна од три особе којима је додењена прва годишња награда Вацлава Хавела за креативни пркос на Форуму за слободу у Ослу.[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Histoire du monde : le droit de conduire” (на језику: French). RTBF. 23. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2011. Приступљено 23. 5. 2011. 
  2. ^ а б в г д Al-Shihri, Abdullah (21. 5. 2011). „Manal al-Sherif, Saudi Woman, Detained For Defying Driving Ban”. Huffington Post/AP. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2011. Приступљено 23. 5. 2011. 
  3. ^ а б в г д Saudi woman claims she was detained for driving on CNN.com, 22 May 2011
  4. ^ а б в al-Huwaider, Wajeha (23. 5. 2011). „The Saudi woman who took to the driver's seat”. France 24. Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2011. Приступљено 23. 5. 2011. 
  5. ^ а б в г Stewart, Catrina (23. 5. 2011). „Saudi woman arrested after defying driving ban”. London: The Independent. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2011. Приступљено 23. 5. 2011. 
  6. ^ а б „Detained Saudi woman driver to be freed on bail”. France 24/AFP. 31. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2011. Приступљено 31. 5. 2011. 
  7. ^ а б в г Murphy, Caryle (31. 5. 2011). „Saudi woman driver released from jail after nine days”. The National. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2011. Приступљено 31. 5. 2011. 
  8. ^ а б в г MacFarquhar, Neil (23. 5. 2011). „Saudis Arrest Woman Leading Right-to-Drive Campaign”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  9. ^ а б в г д Michael, Maggie (26. 5. 2011). „Saudi authorities extend detention of woman who defied ban on female drivers”. Winnipeg Free Press/AP. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2011. Приступљено 26. 5. 2011. 
  10. ^ а б „Manal Al-Sharif - Computer Security Consultant II”. LinkedIn. 2011. Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2011. Приступљено 26. 5. 2011. 
  11. ^ „الحياة - Details[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2017. Приступљено 09. 11. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  12. ^ Daring to Drive | Book by Manal al-Sharif | Official Publisher Page | Simon & Schuster
  13. ^ а б „Saudi Arabia urged to release woman arrested following driving campaign”. Amnesty International. 24. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2011. Приступљено 25. 5. 2011. 
  14. ^ Mackey, Robert (24. 5. 2011). „Saudi Woman's Driving Video Preserved Online”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  15. ^ al-Nafjan, Eman Fahad (21. 5. 2011). „Manal Al Sherif”. Архивирано из оригинала на датум 25. 05. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  16. ^ „Lawmakers hold key to women’s driving: Al-Ajlan”. Arab News. 23. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2011. Приступљено 23. 5. 2011. 
  17. ^ „Saudi woman caught driving in Qassim”. Arab News. 24. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  18. ^ Abu-Nasr, Donna (4. 2. 2012). „Saudi Woman Sues Traffic Agency for Refusing Driver's License”. Bloomberg L.P. Архивирано из оригинала на датум 08. 02. 2012. Приступљено 6. 2. 2012. 
  19. ^ „Saudi women defy driving ban”. CNN. 17. 6. 2011. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2012. Приступљено 9. 11. 2017. 
  20. ^ „Saudi women launch legal fight against driving ban”. London: Daily Telegraph/AFP. 6. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2012. Приступљено 13. 1. 2012. 
  21. ^ „Saudi women file lawsuit against govt.”. Press TV. 5. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 08. 02. 2012. Приступљено 11. 2. 2012. 
  22. ^ al-Nafjan, Eman (7. 2. 2012). „It's back on!”. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2012. Приступљено 7. 2. 2012. 
  23. ^ „The FP Top 100 Global Thinkers”. Foreign Policy. 28. 11. 2011. Приступљено 6. 5. 2012. 
  24. ^ „Fifteen Minutes of Power: Women Who (Briefly) Rocked 2011”. Forbes. 25. 8. 2011. Приступљено 6. 5. 2012. 
  25. ^ „Women in the World: 150 Women Fearless Women (Photos)”. The Daily Beast. 8. 3. 2012. Архивирано из оригинала на датум 06. 05. 2012. Приступљено 6. 5. 2012. 
  26. ^ „Manal al-Sharif - 2012 TIME 100: The Most Influential People in the World”. Time. 18. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2013. Приступљено 6. 5. 2012. 
  27. ^ Weinstein, Jamie (14. 5. 2012). „Saudi woman driver: I was pressured out of my job for my activism”. The Daily Caller. Приступљено 16. 5. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]