Mandela efekat
Mandela efekat je fenomen gde veliki broj ljudi ima lažno sećanje vezano za neki događaj ili neku činjenicu.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Prvi put gde ljudi govore o ovom fenomenu se desio 2009. godine u Atlanti, Džordžiji za vreme Dragon Con-a. Autor i istražitelj paranormalnih dešavanja, Fiona Brum, je među prvima koja je pričala o ovom fenomenu. U zelenoj sobi, tj. „Green room”- u, na Dragon Con-u je sa menadžerom obezbeđenja, Senkom, razgovarala o različitim temama, gde joj je Senka šaljivo rekao kako ga jedna tema razgovora podseća na ljude koji tvrde da se sećaju smrti Nelsona Mandele pre nekoliko decenija. To je privuklo pažnju ne samo Fioni, koja je bila jedna od tih ljudi koji se toga sećaju, već i drugih ljudi u zelenoj sobi. Ne zna se ko je prvi upotrebio izraz „Mandela efekat”, samo da je bilo lakše nego stalno ponavljati „ljudi koji se sećaju da je Nelson Mandela umro pre dosta godina”.
Nakon ovih razgovora, Fiona je zajedno sa svojim lektorom započela veb-stranicu posvećenu Mandela efektu pod nazivom The Mandela effect: Archives of the original Mandela effect website. Do tada je Fiona verovala da je slučaj Mandele bio jedan mali izuzetak, ali deset godina nakon osnivanja ove veb-stranice i otkrivanja na desetine hiljada sličnih slučajeva, se uverila da je samo „zagrebala površinu”.[1]
Današnje shvatanje[uredi | uredi izvor]
Danas izraz „Mandela efekat” obično znači bilo koje sećanje, obično vezano za pop kulturu, koje se veliki broj ljudi seća ali ne mogu da nađu temelj na kome se bazira njihovo sećanje. Dok postoje mnoge teorije vezane za ovaj fenomen, ipak se i dalje zasigurno ne zna šta je ona tačno i šta je izaziva. Mandela efekat može bilo ko da doživi, bez obzira odakle su ili kako su odrastali. Sve što im je potrebno jeste to jedno sećanje, za šta su apsolutno sigurni da se desilo, iako se ne poklapa sa realnošću. Za razliku od drugih fenomena, Mandela efekat je iskustvo pojedinaca. Sve zavisi od konteksta u kom je nastalo sećanje i koliko je bilo podržano u tom trenutku. Ili ljudi iskuse Mandela efekat, ili smatraju da je besmislica. Bez obzira šta ljudi misle o Mandela efektu, ne menja činjenicu da je rasprostranjen u celom svetu. Samim tim, Mandela efekat je prošao test Okamove britve (tj. Okamove oštrice).[1]
Dve stvari koje čine Mandelin efekat jesu:
- Da je osoba prilično sigurna da je sećanje stvarno i
- Da se drugi ljudi isto sećaju te verzije priče ili činjenice kao i ta osoba.
Teorije o nastanku Mandelinog efekta[uredi | uredi izvor]
Pokušaj otkrivanja razloga za nastanak Mandelinog efekta su dovela do brojnih rasprava i velike raznolikosti teorija. Bez obzira na veliki broj istraživanja u polju psihologije i kvantnog univerzuma, nije se mogao naći ubedljiv razlog. Neke od brojnih teorija su:
Teorija alternativnih univerzuma[uredi | uredi izvor]
Neki ljudi veruju da dolazi do preklapanja različitih vremenskih linija, što dovodi do stvaranja alternativnih stvarnosti gde se otkrivaju činjenice o pamćenju koje se nisu dogodile u našoj stvarnosti.
Kvantna teorija[uredi | uredi izvor]
Verovatelji ove teorije smatraju da do ovog fenomena dolazi zbog raseljavanja ljudske svesti u alternativnim univerzumima. To raseljavanje izaziva konfuziju čije je poreklo disocijacija između onoga čega se seća i onoga što se zaista desilo.
Teorija manipulacije[uredi | uredi izvor]
Ljudi koji veruju u ovu teoriju smatraju da taj efekat dolazi od mentalnih manipulacija i vladinih eksperimenata.
Psihološka teorija[uredi | uredi izvor]
Ova teorija veruje da je efekat prouzrokovan greškom u memoriji koja dovodi do kvara i izobličenja. Tako iskvarena sećanja mogu uzimati fragmente iz drugih sećanja o različitim činjenicama i spojiti ih.
Teorija spoljašnjih uticaja[uredi | uredi izvor]
Ljudi koji veruju u ovu teoriju smatraju da su sećanja nastala pod uticajem hipnoze ili nekih drugih sugestivnih procesa. Smatra da neki ljudi stvaraju uspomene ili ih modifikuju. Ovaj način manipulisanja sećanja je dokazala psiholog Elizabet Loftus.[2]
Primeri Mandelinog efekta[uredi | uredi izvor]
Smrt Nelsona Mandele[uredi | uredi izvor]
Jedan od najpoznatijih slučajeva Mandelinog efekta po kome je ovaj fenomen i dobio ime. Naime, veliki broj ljudi je verovao da je Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro u zatvoru 1980. godine. Mnogi su tvrdili da su čak gledali uživo prenos njegove sahrane i slušali govor Mandelove udovice. Čak je i jedna knjiga o južnoafričkoj istoriji zabeležila tu godinu kao godinu smrti Nelsona Mandele. Mandela je svo to vreme bio živ, i 1990. godine je pušten iz zatvora, gde nakon četiri godine od oslobađanja postaje prvi demokratski predsednik Južnoafričke Republike. Nelson umire tek 2013. godine u svom domu.
Dart Vejder[uredi | uredi izvor]
Mnogi ljudi i dan danas veruju da se jedan od najpoznatijih zlikovaca u filmskoj istoriji obratio svom sinu sa „Luk, ja sam tvoj otac”. Međutim, to nije slučaj. Dart Vejder se Luku obraća sa „Ne, ja sam tvoj otac”.
Mi smo šampioni[uredi | uredi izvor]
Pesma „Mi smo šampioni” je jedna od najpoznatijih hitova grupe Kvin. Kada bi pitali ljude koje su poslednje reči pesme, velika većina bi odgovorila sa „No time for losers, ’cause we are the champions… of the world„. Ali ona se završava samo sa „’cause we are the champions…”.
Gospodin Monopol[uredi | uredi izvor]
Kada bi nekog pitali da opiše izgled čoveka iz monopola, veliki broj ljudi bi odgovorio sa „omanji čikica sa cilindrom i monoklom”. Međutim, ni u jednoj verziji igre gospodin Monopol nije nosio monokl.[3]
Zoran Đinđić i NATO bombardovanje 1999.[uredi | uredi izvor]
Jedan od najpoznatijih primera Mandela efekta u Srbiji je čuveni intervju za inostrane medije tadašnjeg opozicionog lidera Zorana Đinđića iz 1999. godine. U spornom intervjuu Đinđić navodno poziva na nastavak NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ipak, iako mnogi tvrde da se sećaju tog intervjua, takva izjava ne postoji.[4][5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „What is the Mandela effect”. The Mandela effect. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 1. 4. 2019.
- ^ „Da li znate čudesan "efekat Mandele"?”. Psychology: instructor.com. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 1. 4. 2019.
- ^ „Mandela efekat – trik uma ili paralelni univerzumi?”. iSerbia. Pristupljeno 1. 4. 2019.
- ^ Lalić, Veljko (2021-08-10). „„Naravno, u prilogu BBC-ja ni jednom rečju to ne pominje“: Šta je Đinđić zaista rekao o NATO bombardovanju – Iz poklon knjige koja se dobija uz Nedeljnik (još samo sutra)”. Nedeljnik.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-17.
- ^ Ivas, Marko (2017-03-14). „Đinđića su godinama optuživali da je podržao bombardovanje Srbije, a evo šta je on zaista rekao”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-17.