Martiros Sarjan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Martiros Sarjan
Martiros Sarjan, 1920
Lični podaci
Datum rođenja(1880-02-28)28. februar 1880.
Mesto rođenjaNahičevan na Donu, Rusko carstvo
Datum smrti5. maj 1972.(1972-05-05) (92 god.)
Mesto smrtiJerevan, Sovjetski Savez

Martiros Sarjan (jerm. Մարտիրոս Սարյան ; rus. Мартиро́с Сарья́н; 28. februar 1880 - 5. maj 1972) bio je jermenski slikar, osnivač moderne jermenske nacionalne škole slikarstva.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u jermenskoj porodici u gradu Nahičevan na Donu (sada deo grada Rostov na Donu, Rusija). Porodica je imala devetoro dece, živeli su na malom imanju pored grada. 1887. preselio se u grad sa bratom, a Nahičevan je tih godina bio jedan od centara jermenske kulture, čiju je istoriju i tradiciju Sarjan pažljivo proučavao od adolescencije. Govorio je i ruski, njegov drugi maternji jezik. 1895. godine, sa 15 godina, završio je nahičevansku školu, a od 1897. do 1904. studirao je na moskovskoj školi umetnosti, uključujući radionice Valentina Serova i Konstantina Korovina. Zanimljiva je činjenica da je 1906-1907. Sarjan napisao niz članaka o jermenskoj arhitekturi, a 1912. pokrenuo je pitanje očuvanja drevnih spomenika predstavnicima armenske inteligencije. [2]

Na njega su snažno uticali radovi Pola Gogena i Anrija Matisa. Svoje radove izlagao je na različitim izložbama. Imao je radove izložene na izložbi Plava ruža u Moskvi.

Prvi put je posetio Jermeniju, tada deo ruskog carstva, 1901. godine, u poseti Lori, Širaku, Ečmijadzin, Hagpat, Sanahin, Jerevan i Sevan. Izradio je svoje prve pejzaže koji prikazuju Jermeniju: Makravank, 1902; Aragats, 1902; Bivo. Sevan, 1903; Veče u bašti, 1903; U jermenskom selu, 1903, itd. koji su u moskovskoj štampi bili veoma hvaljeni.[3]

Od 1910. do 1913. godine mnogo je putovao u Tursku, Egipat i Iran. 1915. godine otišao je u Ečmijadzin (Vagaršapat) da pomogne izbeglicama koje su pobegle od jermenskog genocida u Osmanskom carstvu. 1916. godine otputovao je u Tiflis (sada Tbilisi) gde se oženio sa Lusik Agaian. Tamo je pomogao organizovanje Društva jermenskih umetnika.

Kuća u Rostovu na Donu, gde je Sarjan živeo od 1919 do 1921.

Posle napada boljševika 1917. godine sa porodicom odlazi da živi u Rusiji. 1921. preselili su se u Jermeniju.[4] Iako je veći deo njegovih dela prikazivao jermenski pejzaž, on je takođe dizajnirao i grb za Jermenski SSR i dizajnirao zavesu za prvo jermensko državno pozorište.

Slika Starog Jerevana, 1928. godine, Sarjan, na sovjetskoj marki 1980. godine

Od 1926. do 1928. živeo je i radio u Parizu, ali većina radova iz tog perioda uništena je u požaru na brodu na kom se vratio u Sovjetski Savez.[5] Od 1928. do smrti, Sarjan je živeo u sovjetskoj Jermeniji.[6]

U teškim godinama 1930-ih uglavnom se ponovo posvetio pejzažnom slikarstvu, kao i portretima. Takođe je izabran za zamenika u Vrhovnom sovjetu SSSR- a, a tri puta je nagrađivan Ordenom Lenjina i drugim priznanjima i medaljama. Bio je član Akademije umetnosti SSSR-a (1974) i Jermenske akademije nauka (1956).[7] Od 1946. tri puta je izabran za poslanika Vrhovnog saveta SSSR-a, a od 1959. do dana smrti bio je poslanik Vrhovnog saveta Jermenske SSR.[2]

Sarjan je umro u Jerevanu 5. maja 1972.[8] Njegov bivši dom u Jerevanu sada je muzej posvećen njegovom radu sa stotinama predmeta na izložbi. Sahranjen je u Jerevanu u Panteonu pored Komitasovog groba. [9]

Njegov sin Gazaros (Lazarus) Sarjan bio je kompozitor i prosvetni radnik. Njegova praunuka Mariam Petrosian takođe je slikar, kao i karikaturist i nagrađivani romanopisac.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Pored bunara. Vrući dan (1908)
    Pored bunara. Vrući dan (1908)
  • Egipatske maske (1911)
    Egipatske maske (1911)
  • Razglednica
    Razglednica
  • Pored mora. Sfinga (1908)
    Pored mora. Sfinga (1908)
  • Trčanje psa (1909)
    Trčanje psa (1909)
  • Autoportret (1907)
    Autoportret (1907)
  • Sarjanova zastava predložena za prvu jermensku republiku
    Sarjanova zastava predložena za prvu jermensku republiku

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Saryan, Ruzan. „Մարտիրոս Սարյանի ծննդյան 125-ամյակին նվիրված գիտաժոդով [Scientific Session on Martiros Saryan's 125th Birth Anniversary]”. Patma-Banasirakan Handes (na jeziku: jermenski). Yerevan: Armenian Academy of Sciences (3): 304—305. ISSN 0135-0536. Arhivirano iz originala 23. 08. 2020. g. Pristupljeno 28. 04. 2020. 
  2. ^ a b „"Pevač Armenije"”. centre.smr.ru. Arhivirano iz originala 29. 04. 2020. g. Pristupljeno 28. 4. 2020. 
  3. ^ „The singer of Armenia” (na jeziku: ruski). Russia Academy of Sciences. Arhivirano iz originala 07. 10. 2020. g. Pristupljeno 21. 2. 2010. 
  4. ^ „Biography, Saryan's Museum”. Saryan.am. Arhivirano iz originala 6. 9. 2012. g. Pristupljeno 11. 5. 2013. 
  5. ^ „Biography, Saryan's Museum”. Saryan.am. Arhivirano iz originala 20. 8. 2011. g. Pristupljeno 11. 5. 2013. 
  6. ^ Khachatrian, Shahen (1972). „Սարյանի արվեստը [Sarian's Art]”. Patma-Banasirakan Handes (na jeziku: jermenski) (2): 288—291. Arhivirano iz originala 02. 09. 2020. g. Pristupljeno 28. 04. 2020. 
  7. ^ „Saryan”. Agniart.ru. Pristupljeno 11. 5. 2013. 
  8. ^ „(in Russian) Biography in Krugosvet Encyclopedia”. Krugosvet.ru. Pristupljeno 11. 5. 2013. 
  9. ^ Saryan's memorial tombstone at Komitas Pantheon

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мартирос_Сарјан&oldid=26929703”