Masakr u Vataši
Masakr u Vataši počinili su bugarski vojnici 16. juna 1943. godine,[1] streljajući 12 omladinaca, članova SKOJ-a, iz sela Vataše. Streljanje je izvršeno kod sela Moklište, atar Čair, 12 kilometara daleko od Vataše. Masakr je naredio Ljuben Apostolov, zapovednik 53. veleškog pešadijskog puka Pete bugarske armije.[2][3]
Masakr[uredi | uredi izvor]
Od proleća 1943. godine borbena aktivnost partizanskih jedinica Treće operativne zone toliko je postala intenzivna da su u tu regiju bila upućena tri bugarska puka i policijski odredi. Oni su pod komandom pukovnika Apostolova od 7. do 16. juna 1943, izvršili ofanzivu koja nije zahvatila samo partizane nego i civilno stanovništvo. Ovi pogromi doživeli su kulminaciju 16. juna, kada je na rođendan prestolonaslednika Simeona II streljano 12 omladinaca. Dan pre, razglašeno je da niko ne mora da ide na posao, jer će povodom proslave rođendana biti organizovana parada u Kavadarcima. Ujutro 16. juna bugarski vojnici okružili su Vatašu.[traži se izvor]
Rano ujutro, u lokalnu kafanu je privedena nekolicina omladinaca i omladinki iz sela na ispitivanje. Svi su oni bili skojevci koji su potajno pomagali partizanima, ali ih je neko odao. U kafani su bili ispitivani i zlostavljani kako bi priznali pomaganje partizanima. Nakon ispitivanja su oslobođeni jedan dečak i devojka, dok su preostalih 12 omladinaca i 4 devojske ostali optuženi za pomaganje NOP-u. Nakon toga ih je vojska naterala da pešače do Moklišta.[traži se izvor] Rekli su im da ih vode na fotografisanje za dosije, nisu im rekli ništa o streljanju.[traži se izvor]
Najstariji u koloni, Vaso Hadžijordanov (28) slutio je da se sprema nešto loše, pa je kod atara zvanog Čair, počeo da beži. Izdano je naređenje da se puca i tako je 12 omladinaca ostalo da leži mrtvo. Ipak, nisu svi vojnici hteli da pucaju (većina pripadnika vojske bili su regrutovani mladi Makedonci,[2] a policija sastavljena od lokalnog kadra;[4][5] i sam Apostolov je bio poreklom iz Krive Palanke[3]). Četiri devojke (Mara Hadži Jordanova, Steva Ampova, Pavlina Kasapinova i Kata Iceva) takođe su počele da beže.[6] Međutim, policijski poručnik Operkov suprotstavio se poručniku Kostovu koji je hteo da puca na njih, a u sprečavanju ga je podržao kapetan Boris Žeglov.[7] Vojnici su vratili devojke natrag u selo, dok su zabranili da se tela ubijenih omladinaca vrate u selo. Zakopani su na mestu streljanja.[traži se izvor]
Suđenje krivcima[uredi | uredi izvor]
Dve godine nakon ovog događaja, Narodni sud NR Makedonije osudio je na smrt rukovodioce akcije: pukovnika Ljubena Apostolova, kapetana Borisa Žeglova, poručnika Kostova i podoficira Petka Oprekova. Njih je nova bugarska vlada Dimitrova predala jugoslovenskim vlastima da im se sudi kao fašistima. Apostolov je priznao krivicu za sve ostale zločine za koje je bio odgovoran tokom rata, ali za vataški masakr je odbio optužbu navodeći da je na spisku omladinaca stajalo da su oni bili partizani zarobljeni u šumi, a ne izvučeni iz sopstvenih domova.[8]
Spomen na ubijene[uredi | uredi izvor]
Posle rata, na mestu gde su omladinci streljani podignut je malen spomenik. Njihovi ostaci su uskoro bili ekshumirani i preneseni na drugo mesto. Treći put su 1963. godine konačno preseljeni na mesto gde se danas nalazi spomenik.[traži se izvor]
Spomen-kosturnica je svečano otkrivena 11. oktobra 1961. godine. Mesto streljanja uređeno je kao spomen-park površine 7 ha, a unutar njega je posađeno 12 javorova koji simbolizuju 12 streljanih omladinaca. Događaj je opevan u pesmi „Mi zaplakalo seloto Vataša“.[traži se izvor]
Spisak streljanih[9][uredi | uredi izvor]
|
|
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Makedonska enciklopedija, MANU, Skopje, (2009). str. 249.
- ^ a b „Voena Akademija "G. S. Rakovski" - Učestvo na Bugarija vo Vtorata svetska vojna (Bug.).”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2009. g. Pristupljeno 10. 10. 2013.
- ^ a b Makedonska enciklopedija, MANU, Skopje, (2009). str. 75.
- ^ Plamen Dimitrov, Bugarskata administracija vo Vardarska Makedonija. str. 190-191.
- ^ Vesna Janevska: „11 Oktomvri, site sme go prifatile vo Republika Makedonija. I jas, so zadovolstvo. Go slavime kako Den na vostanieto na makedonskiot narod protiv fašističkata okupacija. Kako den koga makedonskiot narod se prikluči na Antifašističkata koalicija. Ste se prašale li, počituvani pratenici, koj na kogo pukaše? Ќe ve potsetam. Pretpostavuvam deka poveќeto znaat. No, ќe ve potsetam deka eden prilepski komunist pukaše na eden Makedonec od Smilevo, koj, oblečen vo žandarmeriska uniforma stoeše na stražarsko mesto pred Učestokot vo Prilep. Počituvani pratenici, ako ova mu go kažete na bili koj sovremen evropski politikolog ili sociolog, ќe vi kaže deka toa beše bratoubistvena vojna.“ Stenografski beleški od Trinaesettoto prodolženie na Četirinaesettata sednica na Sobranieto na Republika Makedonija, održana na 17. januari 2007 godina
- ^ „Gi lažea deka ќe gi slikaat za polesno da gi ubijat. Darko Janevski.”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2015. g. Pristupljeno 10. 10. 2013.
- ^ Makedonski reportaži - Zaplakalo e selo Vataša.
- ^ Meѓu drugoto vo upatstvata, koj se izdadeni od komandantot na Pettata armija, general - major Vasil Bojdev i koi se isprateni na 6 oktomvri 1941 godina do bugarskiot voen kontingent vo Makedonija se veli: „Partizanite treba da bidat uništuvani so koristenje na site sredstva na raspolaganje... Vo borbata protiv niv da ne se primenuva Ženevskata konvencija. Taa ostanuva vo sila samo vo slučaj na faќanje na sojuznički padobranci. Partizanite da se likvidiraat na mesto, a zarobenici da ne se zemaat.“
- ^ "Makedonska enciklopedija". str. 273.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Svedoštva za ubistvoto na vataškite mladinci (jezik: engleski)