Македонци

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друго значење, погледајте чланак Македонци (вишезначна одредница).
Македонци
Укупна популација
око 2-2,2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
1.297.981[2]
5.512[3]
20.135[4][5]
83.978–200.000[6][4]
2.278[7]
1.654[8]
37.055 – 200.000[9][10]
4.138[11]
2.300 – 15.000[12]
62.295 – 85.000[4][13]
747 (попис 2001.)
10.000 – 30.000 (1999 est.)[14][15]
92.847[16]
22.755[17]
3,972[18]
61.304 – 63.000[4][19]
57.200–200.000[4][20]
Језик
македонски језик
Религија
доминира православна, али има муслимана и атеиста.
Сродне етничке групе
Јужни Словени
нарочито Срби и Бугари

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Републици Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, гдје их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске. Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Македонци су већином православне вероисповести, али има их муслимана (Македонци муслимански су познати под именом Торбеши), као и мањи број атеиста. Број Македонаца процењује се на око 2-2,2 милиона, од тога у Републици Македонији око 1.300.000. Македонски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Антички Македонци[уреди]

За више информација погледајте чланак Антички Македонци.
Географски распоред етничких група на Балкану (1897, Pallas Nagy Lexikona):
  Срби и Македонци
  Албанци и Срби
  Грци и Албанци
  Грци и Турци
  Бугари и Турци

Антички Македонци су били стари балкански народ, који је изворно говорио посебним индоевропским језиком који је био сличан грчком језику, и који је живео углавном на подручју данашње грчке покрајине Македоније, а касније су остварили и политичко јединство са Грцима. Изузев имена Античку Македонију и данашњу Републику Македонију (као и античке Македонце и данашње Македонце) ништа не повезује.

Историја[уреди]

Словени насељавају углавном подручје јужне географске Македоније у 6. и 7. веку. На простору Македоније затеклу су романизовани и хеленизовани староседеоци, потомци Дардана, Илира, Трачана, Пајонаца, античких Македонаца. Међу тим Словенима налазио се и један талас Срба, што је евидентно из имена града Сервије у грчкој Македонији и средњовековне колоније Гордосервон, настале од колонизованих Словена из Повардарја. Од 9. века па све до 1282. године Македонија пада спорадично под бугарску и византијску власт, да би до 1392. године била под влашћу Срба.

Према званичној доктрини (која је важила у бившој Југославини и која и данас важи у Републици Македонији као и делом на факултетима, посебно правним, у Србији, Хрватској, Словенији и у неким другим државама као и од неких угледних светских професора као нпр. проф. др Виктор Фридман из САД) Македонска држава успостављена је у време цара Самуила у 10. веку, али су је уништили Византијци 1018, мада у ниједној другој држави ово гледиште није доминантно.

СР Македонија је формирана 2. августа 1944. године на заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски који се налази у Србији, а независност је као Република Македонија прогласила 8. септембра 1991. године.

Етничко порекло[уреди]

Антрополошки, Македонци представљају прелазни облик од, већинског на локалном нивоу, медитеранског антрополошког типа ка динарском, од којих је последњи углавном концентрисан у западним, брдским крајевима Македоније.[тражи се извор од 09. 2009.]

Осим неких слојева македонских интелектуалаца окупљених око часописа „Лоза“, Македонци дуго времена нису имали јасно изграђену националну свест, имајући притом на уму да су преци данашњих Македонаца у етничком смислу вековима себе одређивали као припадници локалних племена, такође и као Бугари, Грци и Срби и били су сматрани као такви од стране суседа, путописаца и хроничара.[тражи се извор од 09. 2009.]. Мада крајем 19. века један од великобугарских агитатора и агената поп Петар Славејков је говорио да се између учитељима у Македонији развило схватање да је једно Бугарин и бугарски језик, а друго Македонац и македонски језик и да су он и његови сарадници за те изјаве чули и деценију раније од неких македонских учитеља, али да су на то гледали као на празне изјаве и нису их схватали озбиљно. Посебно их је увредила изјава да су Македонци потомци античких Македонаца и Словена (чак су и античке Македонце убрајали у Словене), а за Бугаре су говорили да су Татари и дошљаци. Занимљив је и интервју од стране познатог грчког новинара и уредника са вођом илинденског устанка и ВМОРО и председника „Крушевске Републике“ — Никола Карев који је рекао да је он као и његови сарадници — Македонац, и да само искоришћава Бугарску за помоћ у својој ослободилачкој борби као мрав који се хвата сламку када нико други не жели да помогне.

Алтернативне теорије о пореклу[уреди]

Према неким теоријама антички Македонци и антички Грци представљају два засебна народа. Секундарни извори наводе цитат из књиге Origins, Ethnicity, and Institutions, In Before Alexander: Constructing Early Macedonia историчара по имену Јуџин Н. Борза (енг. Eugene N. Borza) где се наводи овакво виђење.[21][Напомена] Овакве теорије не покушавају да докажу како данашњи Македонци воде порекло од тог народа, јер се помињу и пре настанка СФРЈ.[Напомена 2]

Национална култура[уреди]

Македонце одликује богат фолклор, колоритне народне ношње, јак утицај оријента донет преко Отоманске Империје култура окренута Православљу са словенским паганским елементима и усмено предање, које сеже до најранијег доба словенског живота средњовековног Балкана. На северу Македоније постоји обичај крсне славе, док већина становништва слави имендане. Трибалитет је био изражен све до новијег доба (племена и регионалне поткултуре: Брсјаци, Мијаци, Кецкари, Поливани, Шопови, итд.).

Несугласице око имена[уреди]

За више информација погледајте чланак Македонско питање.

У Грчкој и Бугарској овај етноним се користи махом у регионалном значењу. Постоје мишљења у Бугарској и Србији, али и власти у Грчкој које негирају постојање словенског македонског етницитета и нације.

Док је у Грчкој званичан став да се појам Македонци искључиво односи на хеленски или хеленизовани народ регије Македонија, у Бугарској појам Македонац се разматра као знак регионалне припадности.

Са становишта међународног права треба имати у виду да непостоји дефинисана веза државног имена и (имена) народа. Државе немају екслузивна права над именима односно државним именом. По дефиницији, државно име је правни идентитет у међународно-правном општењу. Правни идентитет (државно име) је есенцијални елемент међународно-правног субјективитета односно правне личности. Узимајући ово у обзир, чини се да и Македонска и Грчка страна неоправдано инсистирају на повезивању народног и културног идентитета са правном категоријом државног имена. Сам проблем спора око државног имена настаје у мултилатералном смислу тек у Уједињеним нацијама 1993. г. односно при учлањењу Републике Македоније у Уједињене нације (УН). При пријему у ову оргнизацију, под утицајем Грчке, држава је примљена под деноминацијом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ). Према тумачењу македонског и српског научника проф. Игор Јанева при пријему Македоније у УН, су поред општих услова за пријем, постављена још два допунска посебна услова: 1. да се у УН-у мора користити привремена деноминација Бивша Југословенска Република Македонија; 2. да држава по уласку у чланство УН мора да преговара са другом државом (Грчком) о свом државном имену. Јанев у свом раду који је објавио у American Journal of International Law, 1999, vol.93 no.1. указује на незакониитост постављања и гласања за допунске услове пријема у УН према Савтетодавном мишљењу Међународног суда правде (МСП) из 1948. г., као и сходно Резолуцији Генералне скупшине 197/III из 1948. (којом се прихвата тумачење Повеље УН дато у овом Саветодавном мишљењу). Узимајући у обзир да су услови члана 4. Повеље (у вези са пријемом у УН) егзостивни и свршеног карактера (однсно потребни и довољни) према Саветодавном мишљењу, Јанев је доказао прекорачење овлашчења УН при пијему овог кандидата (Македоније) у Уједињене нације. Потом је Јанев сугерисао и иницирање од Македонске владе Саветодавног мишњеља за МСП са постављањем питања о законитости ових неегзостивиних посебних услова при пријему Македоније у УН. (Акција би била покренута од стране Генералне скупштине УН, на бази преседана из 1948, када је тражено слично мишљење при пријему више држава у УН, и када се суд прогласио за надлежан). По добијању Саветодавног мишљења од МСП и по прихватању истог од Генералне скупштине УН, овај политички орган би потом успоставио право Македоније да користи своје уставно име у УН (и тиме би проблем био окончан).

Језик[уреди]

За више информација погледајте чланак Македонски језик.

Македонски језик спада у групу јужнословенских језика, а најсличнији је бугарском и српском. Вук Стефановић Караџић наводи како су му двојица Македонаца говорила о свом језику, који је као нека мјешавина српског и бугарског, али опет ближи српском него правоме бугарскоме.

За време Краљевине СХС - Југославије језик македонских Словена је сматран јужним српским дијалектом. Бугари међутим сматрају њихов језик дијалектом или другом варијантом бугарског.

Без обзира на ове тврдње, савремена лингвистичка наука либералног типа стоји на становишту да је македонски посебан језик, који има највише сличности са бугарским и српским, али се у извесним особинама и разликује од оба језика, тако да испуњава услове да буде сматран посебним језиком. Постоје и лингвистичке школе које га сматрају бугарским дијалектом, док је појава српског присвајања македонског језика ређа, мада се у овом случају потенцира сличност неких северних дијалеката са српским језиком. Према једној од теорија се развио из језика који се говорио у средњовековној Србији.

Познати Македонци[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Насевски, Бошко; Angelova, Dora. Gerovska, Dragica (1995). Македонски Иселенички Алманах '95. Skopje: Матица на Иселениците на Македонија. pp. 52 & 53. 
  2. 2002 census.
  3. „Census 2011 Data: Resident population by ethnic and cultural affiliation”. The Institute of Statistics of Republic of Albania. Приступљено 3. 8. 2013.. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Population Estimate from the MFA.
  5. [1] – Tabelle 13: Ausländer nach Staatsangehörigkeit (ausgewählte Staaten), Altersgruppen und Geschlecht — p. 74.
  6. 2006 Census.
  7. 2005 census.
  8. 1.Bulgarian census data.
  9. „My Info Agent”. Приступљено 18. 3. 2015.. 
  10. 2006 census.
  11. Попис становништва 2011.
  12. 2003 census,Population Estimate from the MFA.
  13. 2006 figures.
  14. „Πίνακας 7: Αλλοδαποί κατά υπηκοότητα, φύλο και επίπεδο εκπαίδευσης – Σύνολο Ελλάδας και Νομοί”. Greek National Statistics Agency. Приступљено 20. 4. 2011.. 
  15. „Greece – Report about Compliance with the Principles of the Framework Convention for the Protection of National Minorities (along guidelines for state reports according to Article 25.1 of the Convention)”. Greek Helsinki Monitor (GHM) & Minority Rights Group – Greece (MRG-G). 18. 9. 1999.. Приступљено 12. 1. 2009.. 
  16. Foreign Citizens in Italy, 2009.
  17. „Попис у Србији 2011.”. Приступљено 18. 3. 2015.. 
  18. 2002 census.
  19. 2005 Figures.
  20. 2009 Community Survey.
  21. The Ancient Macedonians different from the Ancient Greeks!, сајт macedoniantruth.org

Литература[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Сајт као извор овог текста наводи књигу BORZA, EUGENE N. Origins, Ethnicity, and Institutions, In Before Alexander: Constructing Early Macedonia Claremont, CA, Regina Books, 1999. (ISBN 0941690960). На сајту Amazon.com може се пронаћи истоимена књига, али се ISBN разликује у једној цифри (ISBN 0-941690-97-0).
  2. ^ Почетна страна сајта www.macedoniantruth.org наводи више извора којима се заговара оваква тврдња.
  • Nasevski, Boško; Angelova, Dora. Gerovska, Dragica (1995). Македонски Иселенички Алманах '95. Skopje: Матица на Иселениците на Македонија. pp. 52 & 53. 

Спољашње везе[уреди]