Masakr u Štipu
Štipski masakr je masovno ubistvo srpskih vojnika od strane paravojnih formacija VMRO-a u selu Ljuboten, kod Štipa, 15. oktobra 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Bolesne i ranjene srpske vojnike, koji su se oporavljali u gradskoj bolnici u Štipu, zatvorili su bugarski vojnici VMRO pre nego što su odvedeni u okolinu Ljubotena i ubijeni. Procenjuje se da je u masakru pogubljeno 118–120 srpskih vojnika.
Masakr[uredi | uredi izvor]
Dve bugarske armije su 15. oktobra 1915. godine napale srpske jedinice, prodirući u dolinu Južne Morave kod Vranja do 22. oktobra 1915. godine. Bugarske snage su zauzele Kumanovo, Štip i Skoplje i sprečile povlačenje srpske vojske do grčke granice i Soluna. [1] Štip je osvojila 3. brigada bugarske armije 11. makedonska pešadijska divizija, koju su organizovali bivši pripadnici VMRO, [2] [3] kojima su komandovali Aleksandar Protogerov i grupa IMRO Todora Aleksandrova. [4] Štip i okolinu opljačkali su bugarski vojnici koji su odbili da se povinuju naređenjima o rekviziciji. [5] Protogerov je 26. oktobra naredio pogubljenje 118–120 ranjenih i bolesnih srpskih vojnika koji su se u to vreme oporavljali u gradskoj bolnici u Štipu. Elementi IMRO-a kojima je komandovao Ivan Barljo i 11. bugarska divizija su zatim prevezeni u predgrađe sela Ljuboten, gde su po kratkom postupku pogubljeni. Slični masakri srpskih ratnih zarobljenika i civila nastavljeni su do kraja rata. [6][4]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Pariska mirovna konferencija, 1919. godine, razdvojila je ratne zločine u 32 posebne klase, čineći osnovu za budući progon ratnih zločinaca identifikovanih u prethodnim nacionalnim i međusavezničkim komisijama. Međutim, pitanje je kasnije odbačeno i odgovornost za suđenja je pala na nacionalne sudove Centralnih sila. Posleratna Međusaveznička ratna komisija istražila je optužbe iznete protiv Bugarske, zaključivši da su bugarske okupacione vlasti u Srbiji i Grčkoj prekršile svaki pojedinačni član Haških konvencija iz 1899. i 1907. godine. Potvrđena je validnost štipskog masakra, ekshumirane su njegove žrtve i identifikovani počinioci. Kraljevina Srbija predstavila je spisak od 500 Bugara koje sumnjiči za ratne zločine, na osnovu nalaza komisije. U zvaničnom odgovoru Bugarske na upit je navedeno da su 3 osobe uhapšene, a 2 pogubljene zbog umešanosti u različita kršenja pravila ratovanja. Kasnije se pokazalo da je to netačno, niko od optuženih nikada nije osuđen za svoje zločine.[7]
Ekshumirani ostaci u Ljubotenu[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Falls 1933, str. 22–39.
- ^ Tetsuya Sahara. Macedonia and the Internal Macedonian Revolutionary Organization an article in the "1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War".
- ^ Boris Drangov, an article in the Historical Dictionary of North Macedonia by Dimitar Bechev (2019); Edition 2, Rowman & Littlefield, p. 96, ISBN 1538119625.
- ^ a b Pissari 2013, str. 373–374.
- ^ Reiss 1919, str. 102.
- ^ Report of the International Commission 1919, str. 57–62.
- ^ Pissari 2013, str. 363–364.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Albertini, Luigi (1953). Origins of the War of 1914. II. Oxford: Oxford University Press. OCLC 168712.
- Christopoulos, Georgios; Bastias, Ioannis (1977). Ιστορία του Ελληνικού Εθνους: Νεώτερος Ελληνισμός απο το 1881 ως 1913 [History of the Greek Nation: Modern Greece from 1881 until 1913] (na jeziku: grčki). XIV. Athens: Ekdotiki Athinon.
- Falls, C. (1996) [1933]. Military Operations Macedonia: From the Outbreak of War to the Spring of 1917. History of the Great War Based on Official Documents by Direction of the Historical Section of the Committee of Imperial Defence. I (Imperial War Museum and Battery Press izd.). London: HMSO. ISBN 0-89839-242-X.
- Fischer, Fritz (1967). Germany’s Aims in the First World War
. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-09798-6. - Pissari, Milovan (2013). „Bulgarian Crimes against Civilians in Occupied Serbia during the First World War” (PDF). Balcanica. Institute for Balkan Studies (44): 357—390. doi:10.2298/BALC1344357P
. Pristupljeno 8. 5. 2016. - Reiss, Rodolphe Archobald (1919). Kingdom of Serbia; Infringements of the Rules & Laws of War Committed by the Austro-Bulgaro-Germans. London: George Allen and Unwen. OCLC 557487215. Pristupljeno 13. 4. 2016.
- Report of the International Commission (1919). Album des crimes bulgares : annexes aux documents relatifs aux violations des conventions de la Haye et du droit international en général, commises de 1915-1918 par les bulgares en Serbie occupée. Paris: Yugoslavia. OCLC 17091124.
- Willmott, H. P. (2003). World War I. New York: Dorling Kindersley. ISBN 0-7894-9627-5. OCLC 52541937.
