Масакр у Штипу
Штипски масакр је масовно убиство српских војника од стране паравојних формација ВМРО-а у селу Љуботен, код Штипа, 15. октобра 1915. године, током Првог светског рата. Болесне и рањене српске војнике, који су се опорављали у градској болници у Штипу, затворили су бугарски војници ВМРО пре него што су одведени у околину Љуботена и убијени. Процењује се да је у масакру погубљено 118–120 српских војника.
Масакр[уреди | уреди извор]
Две бугарске армије су 15. октобра 1915. године напале српске јединице, продирући у долину Јужне Мораве код Врања до 22. октобра 1915. године. Бугарске снаге су заузеле Куманово, Штип и Скопље и спречиле повлачење српске војске до грчке границе и Солуна. [1] Штип је освојила 3. бригада бугарске армије 11. македонска пешадијска дивизија, коју су организовали бивши припадници ВМРО, [2] [3] којима су командовали Александар Протогеров и група ИМРО Тодора Александрова. [4] Штип и околину опљачкали су бугарски војници који су одбили да се повинују наређењима о реквизицији. [5] Протогеров је 26. октобра наредио погубљење 118–120 рањених и болесних српских војника који су се у то време опорављали у градској болници у Штипу. Елементи ИМРО-а којима је командовао Иван Барљо и 11. бугарска дивизија су затим превезени у предграђе села Љуботен, где су по кратком поступку погубљени. Слични масакри српских ратних заробљеника и цивила настављени су до краја рата. [6][4]
Последице[уреди | уреди извор]
Париска мировна конференција, 1919. године, раздвојила је ратне злочине у 32 посебне класе, чинећи основу за будући прогон ратних злочинаца идентификованих у претходним националним и међусавезничким комисијама. Међутим, питање је касније одбачено и одговорност за суђења је пала на националне судове Централних сила. Послератна Међусавезничка ратна комисија истражила је оптужбе изнете против Бугарске, закључивши да су бугарске окупационе власти у Србији и Грчкој прекршиле сваки појединачни члан Хашких конвенција из 1899. и 1907. године. Потврђена је валидност штипског масакра, ексхумиране су његове жртве и идентификовани починиоци. Краљевина Србија представила је списак од 500 Бугара које сумњичи за ратне злочине, на основу налаза комисије. У званичном одговору Бугарске на упит је наведено да су 3 особе ухапшене, а 2 погубљене због умешаности у различита кршења правила ратовања. Касније се показало да је то нетачно, нико од оптужених никада није осуђен за своје злочине.[7]
Ексхумирани остаци у Љуботену[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Falls 1933, стр. 22–39.
- ^ Tetsuya Sahara. Macedonia and the Internal Macedonian Revolutionary Organization an article in the "1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War".
- ^ Boris Drangov, an article in the Historical Dictionary of North Macedonia by Dimitar Bechev (2019); Edition 2, Rowman & Littlefield, p. 96, ISBN 1538119625.
- ^ а б Pissari 2013, стр. 373–374.
- ^ Reiss 1919, стр. 102.
- ^ Report of the International Commission 1919, стр. 57–62.
- ^ Pissari 2013, стр. 363–364.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Albertini, Luigi (1953). Origins of the War of 1914. II. Oxford: Oxford University Press. OCLC 168712.
- Christopoulos, Georgios; Bastias, Ioannis (1977). Ιστορία του Ελληνικού Εθνους: Νεώτερος Ελληνισμός απο το 1881 ως 1913 [History of the Greek Nation: Modern Greece from 1881 until 1913] (на језику: грчки). XIV. Athens: Ekdotiki Athinon.
- Falls, C. (1996) [1933]. Military Operations Macedonia: From the Outbreak of War to the Spring of 1917. History of the Great War Based on Official Documents by Direction of the Historical Section of the Committee of Imperial Defence. I (Imperial War Museum and Battery Press изд.). London: HMSO. ISBN 0-89839-242-X.
- Fischer, Fritz (1967). Germany’s Aims in the First World War
. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-09798-6. - Pissari, Milovan (2013). „Bulgarian Crimes against Civilians in Occupied Serbia during the First World War” (PDF). Balcanica. Institute for Balkan Studies (44): 357—390. doi:10.2298/BALC1344357P
. Приступљено 8. 5. 2016. - Reiss, Rodolphe Archobald (1919). Kingdom of Serbia; Infringements of the Rules & Laws of War Committed by the Austro-Bulgaro-Germans. London: George Allen and Unwen. OCLC 557487215. Приступљено 13. 4. 2016.
- Report of the International Commission (1919). Album des crimes bulgares : annexes aux documents relatifs aux violations des conventions de la Haye et du droit international en général, commises de 1915-1918 par les bulgares en Serbie occupée. Paris: Yugoslavia. OCLC 17091124.
- Willmott, H. P. (2003). World War I. New York: Dorling Kindersley. ISBN 0-7894-9627-5. OCLC 52541937.
