Medalje koje je osvojila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Kao samostalna ili deo državnih zajednica republika Srbija, odnosno, sportisti koji u ekipnim i pojedinačnim sportovima, predstavljaju ovu zemlju osvojili su na Letnjim olimpijskim igrama (do 2006.godine) 95 medalja - 28 zlatnih; 34 srebrne i 33 bronzane. Takođe i na desetine medalja u ekipnim i pojedinačnim sportovima na Evropskim i Svetskim prvenstvima.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je prestala da postoji 1992. godine, da bi dve preostale zemlje, Srbija i Crna Gora, nastavile da egzistiraju pod imenom Savezne Republike Jugoslavije sve do 2002. godine, kada se ime države menja u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, a zatim i Srbija i Crna Gora postaju samostalne. SR Jugoslavija je nastavila kontinuitet rezultata bivše SFR Jugoslavije sve do embarga i sankcija koje su uvedene 1992. godine.

Od 2006. godine u pitanje se dovelo kome pripadaju medalje koje su osvajane pod imenom SFR Jugoslavije kako na Olimpijskim igrama tako i na ostalim kontinentalnim takmičenjima.

Srbija je jedina od svih bivših republika nasleđivala pozicije na rang listama, takođe je bivala i kvalifikovana za određene turnire (Evropsko prvenstvo u fudbalu 1992. godine, Svetsko prvenstvo u košarci 2006....) dok su ostale novoformirane države morale da krenu "od nule". Međunarodni olimpijski komitet, takođe, bez dileme Srbiju vodi kao naslednicu kontinuiteta rezultata i medalja svih prethodnih republika.

Olimpijske igre

Kao samostalna zemlja Srbija je debitovala na Olimpijskim igrama još 1912. godine. Novoformirani Olimpijski komitet Kraljevine Jugoslavije osnovan je na "temeljima" upravo Olimpijskog komiteta, tadašnje, Kraljevine Srbije. Posle obnove nezavisnosti 2006. godine, nezavisna Srbija je debitovala na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.godine.

Olimpijski komitet Srbije je osnovan 23. februara 1910. godine pod imenom Srpski olimpijski klub na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir Đukić. Godine 1911. je promenio ime u Centralni olimpijski klub pa je 17. jula 1912. dobio ime Olimpijski komitet Srbije. Na kongresu u Stokholmu, koji je trajao od 4. do 17. jula 1912, primljen je u Međunarodni olimpijski komitet, a i Svetomir Đukić je postao član MOK. Prvi put na igrama sportisti iz Srbije pojavili su se na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu . Prvi olimpijci su bili sprinter Dušan Milošević) i maratonac Dragutin Tomašević.

Olimpijski komitet Srbije je pravni naslednik JOKa i OKSCG, što su potvrdili, Međunarodni olimpijski komitet, Svetska asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta, Evropski olimpijski komiteti, Međunarodni komitet Mediteranskih igara i Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Balkana. OKS-u je tako priznat legitimitet od 1912. i nije morao da se ponovo učlanjuje u Međunarodni olimpijski komitet.,

Srbija je, tako, osvojila ukupno 110 medalja na Letnjim olimpijskim igrama.

Fudbalske reprezentacije. Zvaničan stav UEFA i FIFA

Fudbaleri Jugoslavije sa peharom namenjenim trećeplasiranoj reprezentaciji na Svetskom šampionatu 1930. godine.

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije formirana je 1919. godine, ali FIFA ovaj datum vezuje za osnivanje FS Srbije. Takođe, FIFA računa i da je Srbija učestvovala na dvanaest Svetskih prvenstava i da je dva puta bila četvrtoplasirana na ovim šampionatima.

UEFA, kao krovna Evropska fudbalska organizacija, baš kao i FIFA tretira reprezentaciju Srbije naslednicom svih prethodnih republika, a to posebno potvržuje u članku posvećenoj mladoj fudbalskoj reprezentaciji Srbije (igrači do 17 godina).

Sa Evropskih šampionata fudbaleri Srbije / Jugoslavije, osvojili su dve srebrne medalje: 1960. i 1968. godine.

Vidi još

• Jugoslavija na olimpijskim igrama
• Spisak osvajača olimpijskih medalja za Jugoslaviju, SCG i Srbiju