Mermerna palata
.jpg)
Mermerna palata (rus. Mramornij dvorec) je jedna od prvih neoklasičnih palata u Sankt Peterburgu, Rusija. Nalazi se između Marsovog polja i Dvorskog keja.
Dizajn i vlasnici pre 1917.
[uredi | uredi izvor]Palata je podignuta kao poklon carice Katarine Velike za grofa Grigorija Orlova, njenog miljenika i najmoćnijeg ruskog plemića 1760-ih. Izgradnja je počela 1768. godine po nacrtu Antonija Rinaldija koji je prethodno pomogao u ukrašavanju velike palate u Kazerti blizu Napulja.[1] Izgradnja je trajala je 17 godina.[2]
Kombinacija raskošne ornamentike kombinvoana sa strogom monumentalnošću klasicizma, kakvu je praktikovao Rinaldi, može se pripisati njegovom ranijem radu pod Luiđijem Vanvitelijem u Italiji.
Palata je dobila ime po svojoj raskošnoj dekoraciji u širokom spektru polihromnih mermera.[2]
Finski granit grubog zrna upotrebljen je u prizemlju i postavljen je u suptilnom kontrastu sa uglačanim ružičastim karelijskim mermerom pilastara i belim uralskim mermerom kapitela i festona. Korišćen je i plavičasto sivi uralski mermera te talinski dolomit za ukrasne urne. Ukupno 32 različite nijanse mermera korišćene su za ukrašavanje palate.[1]
Plan zdanja je trapezoidnog oblika. Svaka od njegove četiri fasade, iako striktno simetrična, ima drugačiji dizajn. Jedna od fasada krije uvučeno dvorište, gde je između 1937. i 1992. godine bio izložen Lenjinov oklopni automobil tokom Oktobarske revolucije. Danas dvorom dominira konjička statua imperatora Aleksandra III, najpoznatije delo vajara Paola Trubeckog.
Fedot Šubin, Mihail Kozlovski, Stefano Toreli i drugi ruski i strani majstori ukrašavali su unutrašnjost palate šarenim mermerima, štukoom i statuama. Nakon smrti prvobitnog vlasnika carica Ruske imperije je kupila palatu za svoje naslednike. U periodu 1797-1798 – objekat je dat u zakup Stanislavu II Avgustu, poslednjem poljskom kralju. Nakon toga, palata je pripadala velikom knezu Konstantinu Pavloviču i njegovim naslednicima iz ogranka dinastije Romanovih.
Godine 1843. veliki knez Konstantin Nikolajevič je odlučio da preuredi zdanje, preimenovao je palatu u Konstantinova palata i angažovao je Aleksandra Brulova za arhitektu.[1] Susedna crkva i druge pomoćne zgrade su potpuno obnovljene, dok je unutrašnjost palate renovirana, u skladu sa eklektičnim ukusima novog vlasnika. Samo glavno stepenište i mermerna sala su preostali nakon rekonstrukcije.
Upotreba u sovjetskom periodu i danas
[uredi | uredi izvor]Tokom sovjetske ere, u palati su se sukcesivno nalazili Ministarstvo rada (od. 1917. do 1919) potom Akademija materijalne kulture (1919–36 ) i glavni mesni ogranak moskovske Centrale (tj. Nacionalnog) Lenjinovog muzeja (1937– 1991).
Trenutno, u palati su smeštene stalne postavke Ruskog državnog muzeja[1], posebno „Strani umetnici u Rusiji (18. i 19. vek)“ i „Muzej Petra Ludviga u Ruskom muzeju“, na kojima se nalaze platna Endija Vorhola i druga dela pop umetnosti.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g „The Marble Palace in St. Petersburg, Russia”.
- ^ a b „Mramornый dvorec” [The Marble Palace] (na jeziku: ruski). Culture.ru. Pristupljeno 2020-01-29.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Mermerna palata na Vikimedijinoj ostavi
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
