Metodika nastave matematike

Metodika nastave matematike je nauka o metodama i vidovima nastave matematike u na svim nivoima obrazovanja. Drugim rečima, metodika nastave matematike je nauka o tome kako predavati matematiku učenicima svih uzrasta od predškolskog do univerzitetskog nivoa s ciljem da se postigne najbolji uspeh.

Veliki ruski matematičar N. I. Lobačevski je pridavao ogromnu ulogu metodi nastave matematike, pa je pisao: „Najvažnije u matematici, to je način predavanja“ (njegov članak „Predavanje profesorima matematike u gimnazijama“, Sabrana dela Lobačevskog)

Centralno mesto u metodici nastave matematike je izučavanje najtežih i principijelno važnih tema i odeljaka kursa matematike u srednjoj školi, na primer:

1. funkcija - Meranski program;
2. geometrijska transformacija - Erlagenski program;
3. jednačina i nejednakost;
4. identička transformacija (algebra, trigonometrija, matematička analiza);
5. ideja razvoja pojma broja;
6. pojam granične vrednosti, iz kojeg slede pojmovi:
   • izvod,
   • integral,
   • merenje geometrijskih veličina: dužina, površina, zapremina;
7. razvijanje sposobnosti prostornog predstavljanja i apstraktnog razmišljanja kod učenika;
8. pitanja politehničke spremnosti (kultura računanja, navike grafičkog predstavljanja kod učenika, pitanja primenjene matematike itd.);

1. razvijanje logičkog mišljenja kod učenika.

Sa metodikom nastave matematike su usko povezane pedagogija, istorija matematike, matematička logika i sama matematika.

Ocenjivanje

Ocenjivanje je sredstvo koje služi za procenjivanje znanja učenika i za uređivanje i prikazivanje njegovog uspeha u učenju nastave matematike.

Odlike dobrog ocenjivanja u nastavi matematike su:

• objektivnost
• blagovremenost
• jasnoća
• učestalost
• jasnost
• raznovrsnost

Ocenjivanje ima više funkcija:

• ostvaruje voju funkciju u odnosu na neposredne subjekte nastavnog rada i ima psihofizički efekat na učenika,nastavnike,roditelje učenika i na širu društvenu sredinu;
• učenik preko ocene dobija povratnu informaciju o postignutim rezultatima u učenju;
• za učenika,ocena je sredstvo motivacije na učenje;
• dobra ocena učenika podstiče na još bolji rad,a slabija ocena ukazuje učeniku da treba nešto da promeni u svom radu i učenju.

Znanja,veštine,sposobnosti i vrednosni stavovi koji učenik treba osvojiti nakon realizovane nastave jednog predmeta ili na kraju školovanja opisane su kroz obrazovne ciljeve i ishode učenja.

Dobro organizovan predmet mora imati jasnu vezu između ishoda učenja i kriterijuma ocenjivanja.Za prolaznu ocenu potrebno je ispuniti očekivane ishode učenja (društveno prihvatljivi nivo),a za najvišu ocenu potrebno je ispuniti željene ishode učenja.

Ishodi učenja na nivou predmeta Najčešće polazište za definisanje obrazovnih ciljeva,ishoda učenja i zadataka zasniva se na Blumovoj taksonomiji prema kojoj se nivoi postignuća dele u tri područja:

• kognitivno(činjenično znanje)
• psihomotoričko(veštine)
• afektivno(stavovi i uverenja).

Vidi još

• Dedukcija
• Sinteza
• Analiza
• Analogija
• Teorema