Историја математике

С Википедије, слободне енциклопедије
Доказ из |Еуклидових елемената (око 300. пне), који се нашироко сматра најутицајнијим уџбеником свих времена.[1]
Табела бројева

Подручје студија познато као историја математике првенствено је истраживање порекла открића у математици и, у мањој мери, истраживање математичких метода и нотација прошлости. Пре модерног доба и ширења знања широм света, писани примери нових математичких достигнућа изашли су на видело само на неколико локација. Од 3000. године пне, месопотамијске државе Сумер, Акад и Асирија, праћене древним Египтом и левантинском државом Ебла, почеле су да користе аритметику, алгебру и геометрију у сврхе опорезивања, привреде, трговине, као и у проницању патерна у природи, на подручју астрономије и да бележе време и формулишу календаре.

Тешко је са сигурношћу тврдити када је и шта је почетак математике. Највероватније је да је то бројање. Оно што са сигурношћу можемо тврдити, на основу археолошких ископавања, је да у Египту и Месопотамији имамо прве писане податке нечега што можемо подвести под математичке списе. У Египту (види староегипатска математика) су то листови папируса (Рајндов папирус) а у Месопотамији глинене плочице.[2][3]

Египћани и Стари Сумери су математику развијали за практичне потребе, највише за премеравање земље после изливања Нила, градњу канала, положај звезда, грађевинарство, итд. Треба напоменути да су Египћани знали за Питагорину теорему, али не у њеном облику c² = a² + b² већ као одређене једнакости.[4] Примера ради ако су имали правоугли троугао са катетама 3 и 4 знали су да је хипотенуза 5, овај троугао се и данас назива египатски троугао.

Потом развој математике преузимају Стари Грци, који математици дају нову димензију односно почиње развој апстрактне математике, тј. математике која нема директну практичну примену.[5] Они су први засновали аксиоматски приступ математици. Грци се највише баве геометријом, али и алгебром. За Грке је математика основа свега, па је тако на улазу у Академију стајао натпис: „Нека не улази онај који не зна геометрију“. Еуклидови „Елементи“ је књига која је представљала најбољи уџбеник из области геометрије све до краја 19. века и Хилберта. Геометрија је после Хеленистичког периода таворила све до Лобачевског.

Исто тако постојала је математика и у Кини[6][7] и Индији.[8][9] Бројеви којима данас пишемо су дошли до Европе из Индије захваљујући Арапима.[10] У средњем веку долази до престанка бављења математиком у хришћанском свету, па тако Јустинијан I забрањује рад Академији. Истовремено долази до процвата арапске математике. Почетком ренесансе и математика оживљава у Европи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boyer 1991, "Euclid of Alexandria" p. 119
  2. ^ J. Friberg, "Methods and traditions of Babylonian mathematics. Plimpton 322, Pythagorean triples, and the Babylonian triangle parameter equations", Historia Mathematica, 8, 1981, pp. 277–318.
  3. ^ Neugebauer, Otto (1969) [1957]. The Exact Sciences in Antiquity. Acta Historica Scientiarum Naturalium et Medicinalium. 9 (2 изд.). Dover Publications. стр. 1—191. ISBN 978-0-486-22332-2. PMID 14884919.  Chap. IV "Egyptian Mathematics and Astronomy", pp. 71–96.
  4. ^ Heath (1931). „A Manual of Greek Mathematics”. Nature. 128 (3235): 5. Bibcode:1931Natur.128..739T. S2CID 3994109. doi:10.1038/128739a0. 
  5. ^ Sir Thomas L. Heath, A Manual of Greek Mathematics, Dover, 1963, p. 1: "In the case of mathematics, it is the Greek contribution which it is most essential to know, for it was the Greeks who first made mathematics a science."
  6. ^ George Gheverghese Joseph, The Crest of the Peacock: Non-European Roots of Mathematics, Penguin Books, London, 1991, pp. 140–48
  7. ^ Georges Ifrah, Universalgeschichte der Zahlen, Campus, Frankfurt/New York, 1986, pp. 428–37
  8. ^ Robert Kaplan, "The Nothing That Is: A Natural History of Zero", Allen Lane/The Penguin Press, London, 1999
  9. ^ "The ingenious method of expressing every possible number using a set of ten symbols (each symbol having a place value and an absolute value) emerged in India. The idea seems so simple nowadays that its significance and profound importance is no longer appreciated. Its simplicity lies in the way it facilitated calculation and placed arithmetic foremost amongst useful inventions. the importance of this invention is more readily appreciated when one considers that it was beyond the two greatest men of Antiquity, Archimedes and Apollonius." – Pierre Simon Laplace http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Indian_numerals.html
  10. ^ A.P. Juschkewitsch, "Geschichte der Mathematik im Mittelalter", Teubner, Leipzig, 1964

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Образовни материјал[уреди | уреди извор]

Библиографије[уреди | уреди извор]

Организације[уреди | уреди извор]

Часописи[уреди | уреди извор]