Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove
| Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove | |
|---|---|
.jpg) Sedište Mehanizma u Tanzaniji | |
.svg) Logo MKSR-a | |
| Skraćenica | MKTJ (eng. ICTY) |
| Datum osnivanja | 22. decembar 2010. |
| Tip | Međunarodni ad hoc krivični sud (osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN) |
| Sedište | Aruša  TanzanijaHag  Kraljevina Holandija |
| Predsednik | Karmel Agius |
| Veb-sajt | www |
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (engl. International Residual Mechanism for Criminal Tribunals, fr. Mécanisme international appelé à exercer les fonctions résiduelles des Tribunaux pénaux, kinj. Urwego Mpuzamahanga Rwashyiriweho Gukora Imirimo y'Insigarira y'Inkiko Mpanabyaha), poznat i kao MKSR ili samo Mehanizam je međunarodni krivični sud uspostavljen Rezolucijom 1966 od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kao ad hoc tribunal 2010. godine, kao naslednik funkcije Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).[1]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Tokom 90-ih godina, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je osnovao dva krivična suda za gonjenje pojedinaca odgovornih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Prvi je bio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), osnovan 1993. godine. Drugi je Međunarodni krivični sud za Ruandu (MKSR), osnovan 1994. godine. Oba suda su osnovana kao privremeni ad hoc tribunali i trebalo je da njihov rad bude okončan nakon završetka mandata za istragu i procesuiranje. U većini pokrenutih postupaka, ovi sudovi su zaključili predmete donošenjem presude. Ipak, preostalo je vođenje nekoliko već započetih predmeta u određenim fazama postupka, a postoji potreba za mehanizmom odlučivanja o prevremenom puštanju na slobodu, obezbeđivanju zaštite svedoka, arhive i poverljivih dokumenata. Da bi se postiglo efikasno nadgledanje preostalih zadataka MKSJ i MKSR, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 22. decembra 2010. godine doneo Rezoluciju 1966, kojom je stvoren Mehanizam.
Mandat
[uredi | uredi izvor]U Rezoluciji 1966, Savet bezbednosti je odlučio da: „Mehanizam nastavlja jurisdikciju, prava i obaveze i suštinske funkcije MKSJ-a i MKSR-a“. Savet bezbednosti je dalje predvideo da će Mehanizam biti: „mala, privremena i efikasna struktura, čije će se funkcije i veličina vremenom smanjivati, sa malim brojem osoblja srazmerno smanjenim funkcijama“. Mehanizam će nastaviti da funkcioniše dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije, međutim biće podvrgnut dvogodišnjoj reviziji koja počinje 2016. godine.
Mehanizam se sastoji od dve grane. Jedna grana pokriva funkcije nasleđene od MKSR-a i nalazi se u Aruši, Tanzanija. Počeo je da funkcioniše 1. jula 2012. godine. Druga grana nalazi se u Hagu, Holandija, a počeo je sa radom 1. jula 2013. godine.
Optuženi u bekstvu
[uredi | uredi izvor]Mehanizam vodi praćenje, hapšenje i krivično gonjenje šest preostalih optuženih koje MKSR još uvek traži i to je njegov primatni zadatak. S druge strane, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je hapšenjem i isporučivanjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića 2011. godine, dovršio ono što je prvobitno bilo predviđeno u funkciji Mehanizma - suđenje preostalim optuženima.
MKSJ je 1. decembra 2015. godine revidirao i proglasio javnim poverljivi nalog umesto optužnice, koji je izdat 30. oktobra 2012. godine, protiv Petra Jojića, Vjerice Radete i Jova Ostojića, članova pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom. Ostojić je umro 29. juna 2017. godine, tako da je 17. avgusta 2017. godine izdata optužnica po osnovu nepoštovanja suda samo protiv Jojića i Radete, u kojoj ih tereti za vršenje pritiska na svedoke tužilaštva u Šešeljevom predmetu. Iako je prvobitno bilo odlučeno da se postupak prosledi i vodi pred domaćim pravosudnim organima u Beogradu, Mehanizam je od toga odustao i zahteva da Vlada Republike Srbije isporuči Jojića i Radeta. Oboje su izjavili spremnost da učestvuju u postupku ukoliko im se bude sudilo u Srbiji.[2] Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 17. aprila 2021. godine izjavio da Srbija neće isporučiti Jojića i Radetu, uz obrazloženje da za to ne postoji pravni osnov unutar domaćeg zakonodavstva, kao i da se Srbija međunarodnim sporazumima obavezala da će isporučiti optužene za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda.[3] Izjavio je i spremnost da takav stav lično obrazloži na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je o ovom pitanju inicirana od strane jednog sudije Mehanizma.[4]
Organizacija
[uredi | uredi izvor]Mehanizam ima zajedničke čelnike nadležne za oba tribunala: predsednika, tužioca i sekretara. Svi su imenovani na četvorogodišnji mandat, koji se može obnoviti.
Predsednik
[uredi | uredi izvor]Predsednika Mehanizma imenuje generalni sekretar Ujedinjenih nacija, po obavljenim konsultacijama sa predsedavajućim Saveta bezbednosti i sudijama Mehanizma.[5]
| Ime i prezime | Država | Početak mandata | Kraj mandata |
|---|---|---|---|
| Teodor Meron |  SAD
|
1. mart 2012. | 18. januar 2019. |
| Karmel Agius |  Malta
|
19. januar 2019. |
Tužilac
[uredi | uredi izvor]Tužioca imenuje Savet bezbednosti na predlog generalnog sekretara UN.[5]
Postupci u toku
[uredi | uredi izvor]| Ime i prezime optuženog | Faza postupka |
|---|---|
| Franko Simatović i Jovica Stanišić | Pretresni postupak |
| Ratko Mladić | Žalbeni postupak |
| Petar Jojić i Vjerica Radeta | Nepoštovanje suda |
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove”.
- ^ „Radeta: Petar Jojić i ja smo spremni da nam se sudi u Srbiji”. N1. 22. april 2021.
- ^ „Vučić: Nećemo izručiti Radetu i Jojića sudu u Hagu”. N1. 17. april 2021.
- ^ „Vučić: Hag će dobiti odgovor kakav zaslužuje”. Radio televizija Srbije. 17. april 2021.
- ^ a b „Čelnici”. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
