Хашки трибунал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију
ICTY logo.svg
Лого МКТЈ-а
Front view of the ICTY.jpg
Седиште Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу
Скраћеница МКТЈ (енг. ICTY)
Оснивање 25. мај 1993.
Укидање 31. децембар 2017.
Тип Међународни ad hoc кривични суд (основан резолуцијом 827 Савета безбедности УН)
Седиште Хаг
 Холандија
Председник Кармел Агиус (последњи)
(од 17. новембра 2015. до 31. децембра 2017.)
Веб-сајт www.icty.org

Хашки трибунал (енгл. Hague Tribunal) је међународни ad hoc суд са седиштем у Хагу. Формално, он је тело Организације уједињених нација основано Резолуцијом 827 Савета безбедности ОУН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991.

Пуни назив му је Међународни трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991 (енгл. International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991), а скраћено Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ) (енгл. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, ICTY).

Хашки трибунал је 31. децембра 2017, после 24 године рада, званично престао да постоји.[1] Њега је наследио Механизам за кривичне судове, који ће преузети целокупну документацију Хашког трибунала и окончати недовршене поступке.[2]

Делокруг[уреди]

Хашки трибунал може подизати оптужнице и судити за геноцид, злочине против човечности, повреде Женевских конвенција из 1949, и повреде закона и обичаја ратовања. Суд може судити једино појединцима, не и организацијама или владама, и може изрећи највише доживотни затвор. Низ земаља су потписале договоре са ОУН за спровођење затворских казни. Главне организационе јединице суда су судска већа (тренутно председавајући Фаусто Покар), Тужилаштво (тренутно главни тужилац Серж Брамерц) и Секретаријат.

Хашки суд је установио контроверзну праксу у којој се неке од оптужница подижу јавно, док су неке „запечаћене“ у нади да ће тако олакшати процес хапшења и привођења оптужених. Суд за привођење оптуженика у потпуности зависи од држава у којима се они налазе, на шта су ове обавезне као чланице УН. Хапшење и испоручивање оптужених у државама у региону показало се као изузетно тешко и осетљиво политичко питање, уз еклатантне примере неспособности или опструкције како локалних влада, тако и присутних међународних снага, тако да је и поред великог притиска међународне заједнице велики број њих и даље недоступан суду.

У контрверзности везане за овај суд спада и чињеница да су неке земље донеле националне законе по којима њихови грађани у случају надлежности тог суда (сукоби на територији бивше Југославије) не одговарају пред њим, него пред националним судовима тих земаља. Једна од њих је и САД.[3]

Пресуде[уреди]

Од укупног броја свих пресуда које је донео Међународни кривични суд за бившу Југославију, највећи број је изречен Србима.[4]

„Када сте видели да вас у Хрватској не желе, зашто се нисте покупили и отишли у Србију? Уместо тога, направили сте неприлике и себи и Хрватима.”

— судија Хашког трибунала Џастис Молото Баконе, сведоку одбране, на суђењу Милану Мартићу.

[5]

Оптужнице[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]