Milan Gavrilović

Dr Milan Gavrilović
Lični podaci
Datum rođenja	(1882-11-23)23. novembar 1882.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	1. januar 1976.(1976-01-01) (93 god.)
Mesto smrti	Betesda, SAD
Politička karijera
Politička stranka	Zemljoradnička stranka

Milan Gavrilović (Beograd, 23. novembar 1882 — Betesda, 1. januar 1976) bio je srpski advokat, diplomata i političar.

Jedan je od osnivača političke stranke Savez zemljoradnika, a od 1939. godine i njen vođa. Bio je direktor lista Politika 1924−1930. Prvi poslanik Kraljevine Jugoslavije u SSSR 1940−41. U emigranstkoj vladi u Londonu obavljao je dužnost ministra pravde, poljoprivrede, snabdevanja i ishrane.

Biografija

Rođen je u porodici Uroša i Agnjice Božić. Gavrilović je još kao student 1905. godine bio učesnik četničke akcije. Ranjen je kao četnik u bici kod Čelopeka kod Starog Nagoričana. Gavrilović je doktorirao u Parizu i bio je diplomata. Obavljao je i dužnost sekratara Nikole Pašića. Kao i Milan Rakić, koji je takođe bio diplomata, Gavrilović uzima odsustvo iz Ministarstva inostranih poslova da bi kao doborovljac-četnik učestovovao u Prvom balkanskom ratu.

Kao diplomata služio je u Londonu, Atini, Berlinu i Rimu. Od juna 1940. bio je poslanik Kraljevine Jugoslavije u Sovjetskom Savezu. Bio je član izvršnog odbora, potpredsednik i, posle smrti Jovana Jovanovića Pižona, šef Zemljoradničke stranke, od juna 1939.

Novinarstvom se bavio od studentskih dana. Kao desna ruka tadašnjeg direktora Politike dr Slobodana F. Ribnikara. 1924. prihvatio se posla u listu, u času kada je Ribnikara i njegovu dotadašnju uzdanicu Miomira Milenovića napustilo zdravlje. Premda zvanično nije imao određen položaj u redakciji niti zvanje, uživajući puno poverenje direktora, bio je ovlašćen da oblikuje politički profil dnevnika. Posle Ribnikareve smrti te godine i dolaska Vladislava S. Ribnikara na čelo lista, preuzeo je preduzeće kao svojevrsni direktor „u senci”, odlučujući ne samo o redakcijskom i uredničkom postroju, već „o svemu što je imalo novinarski smisao”. Svoje priloge, koje je poneki put diktirao neposredno u pero mlađim saradnicima da ih potom žurno odnesu na prelom, nije potpisivao, niti mu je ime bilo štampano u zaglavlju lista, što nije odmagalo njegovom ugledu u javnosti. „Njegovi napisi predstavljali su težišna orijentaciona polja uređivačke politike lista, a nejednom i neposredno uticali su na društveno-političku stvarnost zemlje” (S. G. Bogunović). Po ubeđenjima opozicionar nepatvorenog nacionalnog osećanja, vodio je list linijom državotvornih težnji, mimo partikularnih partijskih i efemernih političkih interesa pojedinaca i grupa. Posle uvođenja Šestojanuarske diktature, međutim, bio je prinuđen da napusti list.

Prihvatio se učešća u vladi od 27. marta 1941. godine koja je okupila predstavnike parlamentarnih političkih stranaka ukorenjenih u narodu. Milan Gavrilović je pre Aprilskog rata bio poslanik Kraljevine Jugoslavije u Sovjetskom Savezu. Status zvaničnog jugoslovenskog predstavnika u Moskvi prestao mu je 6. maja 1941, kada ga je sovjetska vlada proglasila običnim građaninom. Krajem jula 1941. imenovan je za otpravnika poslova jugoslovenske izbegličke vlade u Moskvi. Po dolasku u London (januara 1942) imenovan je za ministra pravde u vladi Slobodana Jovanovića.

Sa Slobodanom Jovanovićem sarađuje i u Jugoslovenskom narodnom odboru (1944), a na suđenju generalu Draži Mihailoviću osuđen je zajedno sa Slobodanom Jovanovićem. Posle rata je živeo i preminuo 1. januara 1976. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.

Njegova pisana zaostavština, nastala u periodu 1938—1976, dopremljena je u novembru 2013. iz Huverovog instituta Univerziteta Stanford u SAD u Arhiv Jugoslavije.

Porodica

Milan i Jelena Gavrilović, rođena V. Cincar-Janković (1895—1976) imali su sina Aleksu i kćerke Vukosavu, Kosaru, Vojislavu i Darinku.

• Inž. Aleksa Gavrilović, inž. elektrotehnike imao je dve kćerke.
• Kosara (1924) bila je udata za Rastka Marčetića. Imaju jednu kćerku.
• Vojislava je bila udata za Vladimira Adžemovića (1926—1970), pravnika, sina Branka Adžemovića (1888—1962), kraljevskog poslanika u Turskoj u Ankari (1937), Egiptu (1939) i Kejptaunu (1941), šefa generalne političke direkcije Ministarstva inostranih poslova, diplomate, i Aspazije Adžemović, rođ. Leko, kćerke prof. dr Marka Leka. Imaju dvoje dece.
• Vukosava je bila udata za Milana Kojena, pravnika.
• Darinka je bila udata za Mihaila Gavriševa. Ima potomstva.

Literatura

• Stanišić, Mihailo (1999). Ekspanzionizam Hrvata i rastrojstvo Srba. Službeni list SRJ. str. 369. ISBN 86-355-0429-1. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Radojević, Mira (2010). „Emigrantska vlada Kraljevine Jugoslavije o jugoslovensko-sovjetskim odnosima (pogledi Milana Gavrilovića)”. Oslobođenje Beograda 1944: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. str. 31—51. 
• Radojević, Mira (2012). „Milan Gavrilović o ideji balkanske zajednice 1941—1945” (PDF). Naša prošlost. 13: 175—187. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 07. 2018. g. Pristupljeno 27. 07. 2018. 
• Bogunović, Slobodan-Giša (2019). Ljudi Politike: leksikon saradnika (1904-1941) (na jeziku: srpski). "Politika" A.D. str. 93—98. ISBN 978-86-7607-148-7. Pristupljeno 2. 1. 2024. 

Spoljašnje veze

• Informacija o njegovom grobu