Milorad Pavlović (geolog)
| Milorad Pavlović | |
|---|---|
 Milorad Pavlović | |
| Lični podaci | |
| Nadimak | Peća |
| Datum rođenja | 8. oktobar 1931. |
| Mesto rođenja | Azanja, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 12. januar 2018. (86 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Naučni rad | |
| Polje | Paleontologija neogenih sisara Uporedna morfologoja fosilnih kičmenjaka |
| Institucija | Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Nagrade | „Milan Milićević, inženjer geologije“, 1965. Orden rada sa zlatnim vencem Predsedništva SFRJ, 1981. |
Milorad Pavlović Peća (Azanja, 8. oktobar 1931 — Beograd, 12. januar 2018) bio je srpski geolog - paleontolog, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Milorad Pavlović je rođen 1931. godine u Azanji, od oca Božidara i majke Živke Mijatović. Osnovnu školu učio je u Azanji a višu gimnaziju završio u Smederevskoj Palanci 1950. godine. Diplomirao je 1955. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu na Grupi za geologiju i paleontologiju. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Miocenski sisari Topličke kotline[1]” iz uže naučne oblasti paleozoologije odbranio je 1965. na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.
Radni vek započeo je 1957. kao honorarni saradnik u Geološkom institutu „Jovan Žujović” u Beogradu. Od 1958. radio je kao asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu. U zvanje docenta izabran je 1966. na Rudarsko-geološkom fakultetu, za vanrednog profesora za predmet Paleontologija (Vertebrata) 1972, a za redovnog profesora 1979. godine, takođe na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Bio je šef Katedre za paleontologiju, rukovodilac Smera za regionalnu geologiju i paleontologiju, prodekan i dekan (1983—1985) Rudarsko-geološkog fakulteta, predsednik Saveta fakulteta, glavni i odgovorni urednik časopisa Geološki anali Balkanskog poluostrva (1994—1997). Na Univerzitetu je rukovodio Stručnim većem za rudarska i geološka nastavnička zvanja. Bio je sekretar Srpskog geološkog društva, predsednik skupštine Rudarsko-geološko-metalurškog fakulteta Beograd-Bor i višegodišnji rukovodilac OOUR Grupa za regionalnu geologiju i paleontologiju. Boravio je na studijskim boravcima u Beču, Minhenu, Moskvi, Sofiji, Berkliju i Atini. Sarađivao je sa kolegama iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i dugi niz godina aktivno učestvovao u radu Odbora za paleofloru i paleofaunu Srpske akademije nauka i umetnosti.
Tokom nastavničke karijere izvodio je redovnu dodiplomsku i poslediplomsku nastavu, radio sa diplomcima, poslediplomcima i doktorantima. Rukovodio je izradom diplomskih radova, bio je mentor pri izradi magistarskih teza i doktorskih disertacija. Napisao je udžbenik Paleozoologija[2] (sa koautorom), prvi stalni univerzitetski udžbenik za ovaj predmet u stogodišnjem razvoju paleontološke nauke i nastave na Univerzitetu u Beogradu.[3]
Objavio je preko osamdeset stručnih i naučnih radova[4][5]. Referisao je na kongresima, simpozijumima, na Srpskom geološkom društvu. Učestvovao je u realizaciji većeg broja krupnih naučnoistraživačkih projekata, iz kojih su proistekle i značajne višetomne geološke edicije, kao što su: „Geologija Srbije”, „Geološka terminologija i nomenklatura”[6], „Geologija šire okoline Beograda[7]”, „Paleogeografska karta Srbije”, „Rekonstrukcija životnih sredina”, „Osnovna geološka proučavanja Srbije” i druge.[3][4][5]
Naučnoistraživački rad je iz oblasti paleontologije neogenih sisara i stratigrafije neogenih naslaga, uglavnom slatkovodnih.[8] U paleontologiji mamalija otkrio je jednu potpuno novu faunu (Prebreška fauna[1]) i odredio joj mesto u sukcesiji neogenih sisarskih fauna.
U 1965. godini, za uspehe u naučnoistraživačkom radu, dobio je nagradu „Milan Milićević, inženjer geologije“. U 1981. godini, za sveukupnu aktivnost, odlikovan je, od strane Predsedništva SFR Jugoslavije, ordenom rada sa zlatnim vencem.[5]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Павловић, Милорад (1969). Миоценски сисари Топличке корлине (палеонтолошко-стратиграфска студија). Београд: Геолошки Анали Балканског полуострва, Рударско-геолошки факултет и Институт за регионалну геологију и палеонтологију.
- ^ Митровић Јованка; Павловић Милорад (1980). Палеозоологија. Београд: Рударско-геолошки факултет - ООУР Група за регионалну геологију и палеонтологију.
- ^ a b Јелић, Живорад (2002). Џакалар 3 – Азања – Приче и документи. Смедеревска Паланка: Центар за културу, Смед. Паланка. str. 136—137. ISBN 86-81933-07-8.
- ^ a b Група аутора (1980). 100 година геолошке школе и науке и 35 година рударске школе и науке на високошколским установама у Бограду. Београд: Рударско-геолошки факултет у Београду. str. 110, 353—355.
- ^ a b v Група аутора (2016). Споменица 1991. - 2015. година
135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду. Београд: Универзитет у Београду
Рударско-геолошки факултет. str. 274, 471. ISBN 978-86-7352-294-4. - ^ Група аутора (1975). Геолошка терминологија и номенклатура. главни и одговрни уредник Петковић Коста. Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета.
- ^ Група аутора (1987). М. Анђелковић, ur. Геологија шире околине Београда. Београд: Завод за регионалну геологију и палеоонтологију Рударско-геолошког факултета.
- ^ Група аутора (1977). Геологији Србије (II/3). Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.
