Моритати и легенде
| Moritati i legende | |
|---|---|
 Korice izdanja knjige Moritati i legende na srpskom jeziku, 2017. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Morytáty a legendy |
| Autor | Bohumil Hrabal |
| Zemlja |  Čehoslovačka |
| Jezik | Češki |
| Žanr / vrsta dela | priče |
| Izdavanje | |
| Datum | 1968. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Aleksandar Ilić |
| Datum izdavanja | 2017. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-521-2806-8 |
Moritati i legende (češ. Morytáty a legendy) je knjiga priča češkog književnika Bohumila Hrabala (češ. Bohumil Hrabal) objavljena 1968. godine u izdanju "Československý spisovatela". [1] Srpsko izdanje knjige objavila je "Laguna" iz Beograda 2017. godine, u prevodu Aleksandra Ilića.[2]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Bohumil Hrabal (28. mart 1914, Brno, Češka — 3. februar 1997, Prag), je jedan od najpoznatijih čeških autora. Diplomirao je pravo na Karlovom univerzitetu ali se nikada nije bavio pravom. Radio je kao prodavac, u pozorištu kao radnik na kulisama i statista, kao agent osiguranja, trgovački putnik, na poslovima u fabrici i kao kancelarijiski radnik.[3] Od 1963. godine počinje da živi od pisanja, ali je 1968. godine osudio sovjetsku okupaciju Čekoslovačke i to mu donosi zabranu objavljivanja do 1975. godine. Najsrećnije godine Hrabalovog stvaralašta je u periodu od 1963. do 1969. godine.[4]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Moritati i legende je zbirka od dvanaest priča koje su prvi put prevedene na srpski jezik. Priče su inspirisane „krvavim“ poemama i legendama koje su se nekad pripovedale na vašarima pred masom. Hrabal je slušao anegdote u pivnicama i berbernici gde su se rešavala „svetska pitanja“, koristio nadrealističke rasprave i pisma koja su mu slali čitaoci da bi hvalili ili vređali njegova dela, pretvarao glas naroda u groteske i balade u kojima je veličao običnog čoveka. Priče u knjizi donose crni humor, paradoks egzistencije, apsurd, tragično i komično. Jedna od pripovetki koja se ističe jeste Legenda o Kainu, iz koje će nastati novela Strogo kontrolisani vozovi, kasnije pretočena u istoimeni film Jiržija Mencela koji je nagrađen Oskarom. [2]
Ne samo u porodici i bližoj i daljoj rodbini, već svaki čovek sam stvara legendu. Na ovaj način, svaka osoba može ispričati čitav niz legendi kako bi upotpunila i iznutra zaokružila i učvrstila određenu priču koja nadilazi njegovo postojanje i vodi ka transcendenciji sokom mašte i ljubavne laži. Svadbe i pogrebni prijemi su prikladno mesto za usmeno predanje porodičnih predanja. Ali glavno mesto gde se prave i unutrašnje zaokružuju i konsoliduju legende su kafane sa stalnim gostima koji tokom nekoliko godina i decenija mogu pričati legende o ljudima prisutnim i odsutnim, ili čak o nepostojećim ljudima, u smislu eskalacije. i preispitivanje, kao što se dešava u ferbleu i mariasu, kada onaj koji priča uvek mora biti nadmašen od onoga koji će ispričati. Tako se, ispijajući pivo, mogu saznati nečuvene legende ne samo po sadržaju, već i po formi i njenom rastu, posebno kada kao učesnici imamo priliku da budemo svedoci prvih tragova stvarnosti, na koju kolektivna imaginacija onda radi sve dok se ne stvori legenda kojoj se ništa ne može dodati, ništa oduzeti, formacija koja je zaokružena i iznutra integrisana kao artefakt, kao anegdota, kao portret. Može se pretpostaviti da na svetu postoji bar onoliko legendi koliko i ljudi.[5]
Umesto uvoda u svoju knjigu, Bohumil Hrabal napisao je ove rečenice
Knjiga je opremljena informativnim i opsežnim pogovorom Smešne i jezive priče Bohumila Hrabala koji daje uvid u ono što je autora formiralo, odnosno pokazuje njegove književno-estetske korene.[6]Pogovor je podeljen u nekoliko odeljaka: Život i delo, Tri priloga tumačenju Hrabalove proze: Antonjin Mještan..., Jožef Škrovecki...Vaclav Černi..., Moritati i legende.[7]
U tekstu na početku knjige pod naslovom Moritat koji su napisali čitaoci je pismo čitaoca upućeno Hrabalu.[7]
Na pitanje šta su to moritati a šta legende, Hrabal daje odgovor na kraju knjige u priči Post scriptum, citirajući tekst iz Priručnog rečnika češkog jezika. Značenje legendi je većini poznato, a moritat predstavlja priču u isto vreme smešnu i jezivu, zabavnu i preteću.[7][8]
Priče[uredi | uredi izvor]
Priče koje su zastupljene u knjizi Moritati i legende:[7]
- Legenda o Egonu Bondiju i Vladimireku
- Moritat o svinjskoj daći
- Legenda o Lamercovim iglama
- Majski moritat ili bila je tiha majska noć
- Legenda o lepoj Julinki
- Legenda o Kainu
- Moritat o kraljici noći
- Legenda odsvirana na strunama napetim između kolevke i groba
- Moritat o putnicima oko sveta
- Moritat o ubistvu Anješke Hruzove
- Moritat o javnom pogubljenju
- Post scriptum
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Morytáty a legendy”. goodreads.com. Pristupljeno 15. 11. 2022.
- ^ a b „Moritati i legende / Bohumil Hrabal”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 15. 11. 2022.
- ^ „Bohumil Hrabal”. britannica.com. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ „Bohumil Hrabal”. laguna.rs. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ „Morytáty a legendy”. databazeknih.cz. Pristupljeno 15. 11. 2022.
- ^ Arsenić, Vladimir. „Bohumil Hrabal: „Moritati i legende“ – Štivo za sladokusce”. laguna.rs. Pristupljeno 15. 11. 2022.
- ^ a b v g Hrabal, Bohumil (2017). Moritati i legende. Beograd: Laguna. str. 9—16, 187—206, zadnja kor. ISBN 978-86-521-2806-8.
- ^ „U spomen običnog čoveka”. danas.rs. Pristupljeno 15. 11. 2022.
