Muzej Bulgakova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Muzej Bulgakova
Muzej-teatr Bulgakovskij dom
Osnivanje15. maj 2004.
LokacijaMoskva
 Rusija
Kolekcijadokumenti i lične stvari Mihaila Bulgakova
DirektorNikolaj Golubov
Veb-sajthttps://dombulgakova.ru/

Muzej Bulgakova (rus. Музеј-театр Булгаковскиј дом) nalazi se u ulici Boljša Sadovaja br. 10 u Moskvi, u zgradi u kojoj je nekada živeo sovjetski pisac Mihail Bulgakov i u kojoj su smeštene neke od glavnih scena njegovog romana Majstor i Margarita. Muzej je osnovan kao privatna inicijativa 15. maja 2004.

U istoj zgradi, u stanu broj 50, na četvrtom spratu, nalazi se drugi muzej u znak sećanja na Bulgakova. Ovaj drugi muzej je vladina inicijativa i osnovan je 26. marta 2007.

Između dva muzeja postoji rivalstvo, koje uglavnom održava kasnije uspostavljeni zvanični muzej Bulgakova, koji se uvek predstavlja kao prvi i jedini memorijalni muzej Mihaila Bulgakova u Moskvi.[1]

Mnoge druge lokacije u Majstor i Margarita su susedne Bulgakov House, poput Patrijarhovih bara, Variety Theatre i kuće pisaca Gribojedova.

Muzej Bulgakova je otvorena svakog dana od 13:00 do 23:00, a petkom i subotom do 01:00. Ulaz je besplatan.

Zgrada[uredi | uredi izvor]

Zgrada je prvobitno bila namenjena za iznajmljivanje luksuznih stanova, a izgrađena je između 1902. i 1905. po nalogu ruskog milionera Ilje Pigita, vlasnika duvanske kompanije Ducat. Zgrada je podignuta u stilu secesije u vreme kada je Moskva potpuno procvetala i izgrađene su mnoge nove avenije, obložene drvećem. Ulica Boljša Sadovaja ili Big Garden bila je jedna od tih avenija i bila je deo Garden Ring oko centra Moskve. U junu 1917, neposredno pre Oktobarske revolucije, Ilja Pigit je zgradu prodao privatnoj kompaniji za prodaju nekretnina. Nakon revolucije, novi sovjetski režim tvrdio je da je kuća jedna od prvih zgrada komunalnih stanova u Moskvi.[2] Godine 1938. zgrada je izgubila veći deo svog prvobitnog izgleda uklanjanjem prednje ograde kako bi se proširila ulica.

U septembru 1921. sovjetski autor Mihail Bulgakov nastanio se u stanu broj 50 na četvrtom spratu sa prvom suprugom Tatjanom Nikolajevnom Lapom.[3] Bulgakov, koji je bio žestoki protivnik sovjetskog režima, opisao je svoju odbojnost prema komunalnim stanovima, a posebno prema stanu broj 50 na sledeći način:

Bulgakov je ovu zgradu koristio kao jednu od najvažnijih lokacija u Majstor i Margarita, u kojem ju je opisao kao Zli stan ili Ukleti stan.[5][6][7]

Na leto 1924. Bulgakov se preselio na peti sprat, u mnogo tiši stan broj 34, od kojih je takođe koristio neke karakteristike u svom opisu stana broj 50. Njegova supruga Tatjana Lapa kasnije je shvatila da je Bulgakov dogovorio taj potez kako bi bio siguran da neće ostati sama u neprijatnom okruženju, jer je nekoliko meseci kasnije sam napustio zgradu da bi se preselio kod Ljubov Evgenijeve Belozerske, koju je oženio u aprilu 1925.[8]

Jednom je u podrumu ove zgrade bio kafić, nazvan Pegasus' Stables, u kome je ruski pesnik Sergej Jesenjin upoznao svoju kasniju suprugu, američku plesačicu Izadoru Dankan.[9]

Istorija muzeja[uredi | uredi izvor]

Bulgakovljeve nećakinje Varvara i Jelena u muzeju.

Mnogo pre nego što je u Moskvi postojao muzej, već je bila svojevrsno hodočašće za ljubitelje pisca. Zid stepeništa koji je vodio do stana broj 50 bio je zatrpan grafitima, crtežima i citatima Majstor i Margarita.[10]

Između 1984—1986, kuća, stepenište i stan bili su predmet „bitke” između zvaničnih tela, staratelja zgrade i stvaralaca grafita. Grafiti su se redovno uklanjali, ali navijači su se iznova vraćali da postavljaju nove. Domar je nekoliko puta menjao sigurnosni kod ulaza, ali je uvek bio pokvaren. Na kraju su zvanične vlasti odustale. Na proleće 1988. gradska vlada je dala dozvolu za osnivanje zvaničnog muzeja, ali prošlo je neko vreme pre nego što se to stvarno dogodilo.

Početkom 21. veka, čitav blok je obnovljen, a početkom 2004. osnovan je muzej. Na godišnjicu Mihaila Bulgakova, 15. maja 2004. osnovan je muzej. Budući da stan broj 50 u to vreme nije bio dostupan, muzej se nalazio u prizemlju zgrade.[11]

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Muzej Bulgakova[uredi | uredi izvor]

Muzej ima bogatu kolekciju dokumenata, fotografija i ličnih stvari Mihaila Bulgakova, koje su trajno izložene u različitim oblastima.[12] Postoje i audio-vizuelne animacije. Pored stalne postavke, organizuju se i mnoge druge aktivnosti.

Izložbe
Muzej redovno organizuje izložbe dela poznatih ruskih i stranih umetnika, sa posebnim fokusom na ilustratore dela Mihaila Bulgakova.[13]
Festivali
Muzej je poznat po festivalima, a posebno po godišnjoj proslavi rođendana Mihaila Bulgakova.[14]
Izleti
Muzej organizuje redovne šetnje mestima koja Mihail Bulgakov opisuje u svojim delima, uključujući i obližnje Patrijarhove bare. Posebno su poznate animirane noćne šetnje, gde učesnici upoznaju žive likove iz dela Bulgakova.[15][16]
Biblioteka
Muzej Bulgakova ima obimnu biblioteku, ne samo sa njegovim delima i o njemu, već i o političkom, socijalnom, ekonomskom i kulturnom kontekstu u kojem je pisac živeo.[17] Posetioci mogu da kupe ova dela.
Naučni rad
Muzej Bulgakova redovno organizuje sastanke za informisanje i diskusiju o njegovim delima i životu, a takođe podržava naučnike i studente koji ih proučavaju.[18]

Elena Martinjuk je realizovala veliki fotografski projekat Majstor i Margarita koji je trajao tri godine, organizovano je 70 snimanja i napravljeno je više od 1000 fotografija. One su napravljene na mestima opisanim u romanu, poput krova kuće Paškovih i kuće Bulgakova. Na proleće 2013. objavljeno je posebno izdanje romana sa fotografijama projekta.[19]

Noć muzeja, koja se u Moskvi organizuje jednom godišnje, muzej Bulgakova svrstava u jedno od glavnih atrakcija ljudi. Svake godine se ostvaruje ono što je Bulgakov opisao u Majstor i Margarita.[20]

Muzej Bulgakova je takođe popularno mesto za druženje poznatih ličnosti u Moskvi koje su često izražavale ljubav prema Bulgakovu i Majstor i Margarita, poput filmskog reditelja Jurija Kare i glumca Danijela Radklifa.

Kafić 302-bis[uredi | uredi izvor]

Kafić 302-bis se nalazi u muzeju gde se posetiocima nudi mogućnost pića i atmosfera 30-ih.[21]

Theatre Boo...![uredi | uredi izvor]

Theatre Boo...! započeo je kao grupa mladih glumaca koji su zaživeli likove iz romana Bulgakova, sa kojima su učesnici ekskurzija mogli da se susretnu na svojim putovanjima kroz Moskvu. Takođe izvode predstave uglavnom improvizacionog pozorišta.[22]

Pozorište Bulgakov[uredi | uredi izvor]

Pozorište Bulgakov je malo gledalište sa 126 mesta. Nekoliko puta godišnje organizuje predstave Bulgakova ili pozorišne adaptacije njegovih romana. Često viđeni gost je pozorišna družina slavnog ruskog reditelja Sergeja Aldonina.[23]

Konkurencija[uredi | uredi izvor]

Kako je operacija Bulgakov postala uspešnija, privlačila je i konkurenciju.

  • Jedan od najvećih protivnika muzeja Bulgakova je samoprozvani „čuvar ruskog kulturnog nasleđa” Aleksandar Morozov, koji delo Bulgakova smatra satanskim. Ušao je u spremište Bulgakova i studio njegovog dečijeg pozorišta i uništio sav njegov sadržaj 22. decembra 2006.[24] Šteta od vandalizma iznosila je približno 100.000 dolara. Muzej Bulgakova je bio prisiljen da se zatvori, ali je ponovo otvoren 1. januara 2007.
  • Poznatoj književnici, kritičarki i istoričarki Marijeti Čudakovoj odeljenje za kulturu Moskve je odobrilo da stan broj 50 pretvori u zvanični muzej.[25] Muzej Bulgakova je otvoren 15. maja 2007. Za prvog direktora postavljena je Ina Mišina, sestra Čudakove. Međutim, zvanični muzej je teško mogao da razvije istu dinamiku kao njegove komšije i postao je „plen unutrašnjih borbi”. Dan pre pete godišnjice muzeja 14. maja 2012. Odeljenje za kulturu saopštilo je da je Mišina otpuštena i da će biti organizovan konkurs za novi menadžerski tim. Upravljanje je povereno italijanskom arhitekti Gabrijelu Filipinu 9. oktobra 2012. Nakon imenovanja je objavio da ima ambiciozne planove za muzej i njegovu neposrednu blizinu i da je spreman da sarađuje sa svima koji žele da poštuju zaostavštinu Bulgakova, uključujući muzej i Marijetu Čudakovu.[26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Elina Galtseva. „About the museum”. Museum M.A. Bulgakov. 
  2. ^ Elina Galtseva. „Architecture of the house”. Museum M.A. Bulgakov. 
  3. ^ Ellendea Proffer (1984). „Bulgakov. Life and Work.”. Ardis Publishers, Ann Arbor. str. 53. ISBN 0-88233-198-1. 
  4. ^ Julie Curtis (1991). „Manuscripts Don't Burn. Mikhail Bulgakov, a Life in Letters and Diaries”. The Overlook Press, Woodstock, New York. str. 34. ISBN 0-87951-462-0. 
  5. ^ Mikhail Bulgakov (1996). „The Master and Margarita”. Vintage Books, New York. ISBN 0-67976-08-06. 
  6. ^ Mikhail Bulgakov (1997). „The Master and Margarita”. Penguin Classics, New York. ISBN 0-14118-01-45. 
  7. ^ Mikhail Bulgakov (1967). „The Master and Margarita”. Everyman's Library, New York. ISBN 0-67941-04-65. 
  8. ^ Julie Curtis. „Op. cit.”. str. 31. 
  9. ^ Jan Vanhellemont. „Bolshaya Sadovaya 302-bis”. The Master and Margarita website. 
  10. ^ John Bushnell (jesen 1998). „A Popular Reading of Bulgakov: Explication des Graffiti”. Slavic Review, Vol. 47, No. 3. str. 502—511. 
  11. ^ N.N. „O nas”. The Bulgakov House Moscow. 
  12. ^ Ibid. „Muzeйnaя kollekciя”. 
  13. ^ Ibid. „Vыstavki”. 
  14. ^ Ibid. „Festivalь”. 
  15. ^ Ibid. „Эkskursii”. 
  16. ^ Ibid. „Tramvaй 302-BIS”. 
  17. ^ Ibid. „Bulgakovskaя biblioteka”. 
  18. ^ Ibid. „Naučno-metodičeskiй otdel”. 
  19. ^ Jan Vanhellemont. „Elena Martynjoek”. The Master and Margarita website. 
  20. ^ Mikhail Bulgakov (1997). „The Master and Margarita”. Penguin Books, New York. str. 256. ISBN 0-14118-828-6. 
  21. ^ N.N. „Bufet "302-BIS"”. The Bulgakov House Moscow. 
  22. ^ Ibid. „Teatr "Bu…"”. 
  23. ^ Ibid. „Teatr im. M.A. Bulgakova”. 
  24. ^ Jan Vanhellemont. „Aleksander Aleksandrovich Morozov”. The Master and Margarita website. 
  25. ^ Y.M. Luzhkov, Mayor of Moscow (26. 3. 2007). „Rasporяženie Pravitelьstva Moskvы № 514-RP ot 26 marta 2007 goda”. 
  26. ^ Sophia Kishkovsky (14. 1. 2013). „Writer’s shrine to get epic treatment”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bulgakov, Michail, The Master and Margarita, Translated by Michael Glenny, Everyman's Library, New York. 1967. ISBN 0-67941-04-65.
  • Bulgakov, Michail, The Master and Margarita, Translated by Diana Burgin, Vintage Books, New York. 1996. ISBN 0-67976-08-06.
  • Bulgakov, Michail, The Master and Margarita, Translated by Richard Pevear and Larissa Volokhonsky, Penguin Classics, New York. 1997. ISBN 0-14118-01-45.
  • Bushnell, John, A Popular Reading of Bulgakov: Explication des Graffiti, Slavic Review, Vol. 47, No. 3. (Autumn, 1988), pp. 502–511
  • Curtis, Julie, Manuscripts Don't Burn. Mikhail Bulgakov, a Life in Letters and Diaries, The Overlook Press, Woodstock, New York. 1991. ISBN 0-87951-462-0.
  • Proffer, Ellendea, Bulgakov. Life and Work, Ardis Publishers, Ann Arbor. 1984. ISBN 0-88233-198-1.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_Булгакова&oldid=27217994”