Ноћ музеја

С Википедије, слободне енциклопедије
Ноћ музеја
Ноћ музеја у Народном музеју у Нишу 17. маја 2008. г.
ЖанрКултурни
Датум(и)субота око 18. маја
Основан1997.
Трајањеједан дан
Типмеђународни
Локацијаградови у Европи
Веб-сајт
Ноћ музеја у Музеју Војводине
Изложба посвећена радним акцијама у холу Народне библиотеке Србије у Ноћи музеја 2013.

Ноћ музеја је манифестација која се под различитим варијацијама основног назива, и у различитим терминима, понегде и више пута годишње, одржава у више земаља Европе.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва Ноћ музеја одржана је у Берлину 1997. године под називом Дуга ноћ музеја (нем. Lange Nacht der Museen) и врло брзо је постала популарна у многим државама. Овакве манифестације су се великом брзином прошириле по Европи, тако да су почеле да се масовно организују било као национална, било као регионална и/или локална програмска дешавања, у различитим терминима. Основна идеја Ноћи музеја је да се широј публици, а пре свега младима, омогући да музеје посете ван редовног музејског радног времена, у време које уобичајено посвећују забави. Да би се музејска делатност додатно популаризовала у тим вечерима се за публику, поред отварања врата сталних поставки и повремених тематских изложби, организују и разноврсни едукативни, културни и забавни аниматорски програми. Неретко се омогућује или потпуно бесплатан улаз, или се улазнице наплаћују по симболичној цени, с тим што важе за све музејске и галеријске институције у граду и његовом окружењу.

Европска ноћ музеја[уреди | уреди извор]

Пошто су овакве манифестације постале популарне у многим европским градовима, из Француске је 2004. године потекла идеја да се, поред бројних других, националних и локалних, организује и јединствена Европска ноћ музеја, увек у исто време - у суботу која је најближа 18. мају као Међународном дану музеја, с тим што њено организовање не негира и могућност и потребу организовање националних и локалних манифестација у другим терминима, а под другим, истим и/или сличним називима. Према подацима организатора у организацију Европске ноћи музеја се 2011. године укључило преко 2000 музеја из 42 земље. У Европској ноћи музеја 2011, у Србији, учествовало је 65 градова и општина са 315 музеја, галерија и других институција културе и више од 400 разноврсних догађаја. У оквиру Европске ноћи музеја српска манифестација је по броју места, локација и посетилаца на трећем месту, после Француске и Русије.[1] Међутим, поред Европске ноћи музеја у Србији се, за сада, не организују у континуитету друге сродне националне и/или локалне манифестације.

Ноћ музеја у Србији[уреди | уреди извор]

Прве Ноћи музеја су у Србији организоване током првих година овога века у појединим локалним музејима, и то спорадично и без већег медијског одјека, углавном у оквиру других градских манифестација. Тако је Народни музеј Ваљево Ноћ музеја организовао 2002, 2003, 2004. и 2005. године у склопу летње градске манифестације Тешњарске вечери, последње вечери њеног одржавања, а под називом Вече музеја.[2] У Београду је Ноћ музеја, као самостална манифестација, а уз велике додатне промотивне активности, први пут одржана 17. априла 2005. године.[1]

Прва Европска ноћ музеја у Србији, одржана је 19. маја 2007. године, и била је посебно значајна јер се проширила ван Београда. Уз подршку Министарства културе и информисања Србије и Француске реализована је у још девет градова, у 80 различитих простора и са посетом од 320.000 посетилаца.[1]

Због велике популарности и интересовања, број градова који учествују у Европској ноћи музеја се повећавао из године у годину. Врата својих музеја и галерија, поред Београда, сад већ уобичајено отварају у: Нови Сад, Шабац, Ваљево, Ниш, Панчево, Крагујевац, Краљево, Јагодина, Зрењанин, Сомбор, Кикинда, Пожаревац, Чачак, Суботица, Ужице, Сирогојно, Кладово, Врбас, Зајечар и Врање. У Ноћи музеја 2013. године учествовало је више од 150 институција у 68 градова и места широм Србије.[3]

Ноћ музеја у европским земљама[уреди | уреди извор]

Дуга ноћ музеја је назив познат у Аустрији, Немачкој, Енглеској (The Long Night of Museums / Die Lange Nacht der Museen), Бугарској и Норвешкој.

После настанка у Берлину Ноћ музеја се, као својеврстан Open Source догађај, врло брзо шири по европским градовима. Организује се у различитим периодима, од стране различитих организатора, и уз различите варијације основног назива: Ноћ музеја, Дуга ноћ музеја, Кратка ноћ музеја, Плава ноћ, Плава ноћ музеја, Ноћ музеја и галерија, Ноћ музеја, галерија и цркава, Музејска ноћна грозница, Ноћ музејског изненађења, Музејски ноктурно.[4] Тако се Ноћ музеја у Хрватској организује увек крајем јануара, и то у организацији Хрватског музејског друштва.[5] У Бриселу се овакве манифестације организују више пута годишње. Тако, током фебруара се организују под називом Музејска ноћна грозница (енгл. Museum night fever),[6] а крајем септембра и децембра као Музејски ноктурно (енгл. Brussels museums Nocturnes).[7] Иза обе манифестације, као водећи суорганизатор стоји Савет музеја Брисела.[8] Само неке од ових манифестација су:

У појединим државама, али пре свега у Немачкој и Бугарској, строго се води рачуна да се Ноћи музеја у различитим градовима организују у различитим терминима, како би се омогућила флуктуација публике и поспешио уједначен развој културног туризма.[21]

Ноћ музеја у Србији организује се у свим градовима истовремено, и увек у истом термину - половином маја. Прати одржавање Међународног дана музеја и Европске ноћи музеја.[1] Европска ноћ музеја настаје на иницијативу из Француске, да се поред бројних других, локалних, регионалних и националних ноћи музеја, постоји и једно вече у години када ће се ова манифестација истовремено организовати широм Европе.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Ноћ музеја”. Званичан веб сајт Ноћи музеја у Србији. Приступљено 23. 5. 2020. 
  2. ^ „Програми Народног музеја током Тешњарских вечери”. Museum. Приступљено 23. 5. 2020. 
  3. ^ Одржана јубиларна десета Ноћ музеја : Култура : ПОЛИТИКА
  4. ^ а б „Ноћ музеја у Београду”. ТОБ. Приступљено 23. 5. 2020. 
  5. ^ а б „Ноћ музеја у Хрватској”. Noć muzeja. Приступљено 23. 5. 2020. 
  6. ^ „Музејска ноћна грозница”. Museum Night Fever. Приступљено 23. 5. 2020. 
  7. ^ „Музејски ноктурно у Бриселу”. Brussels Museums Nocturnes. Архивирано из оригинала 13. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  8. ^ „Бриселски музеји”. Brussels Museums. Приступљено 23. 5. 2020. 
  9. ^ „Lange Nacht der Museen”. Lange-nacht-der-museen. Приступљено 23. 5. 2020. 
  10. ^ „La Nuit des Musées”. Nuit des musees. Приступљено 23. 5. 2020. 
  11. ^ „Museum-n8”. Museum-n8. Архивирано из оригинала 08. 09. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  12. ^ „Дуга ноћ музеја у Аустрији”. Dijaspora. Приступљено 23. 5. 2020. 
  13. ^ „Noc-muzeow”. Noc-muzeow. Архивирано из оригинала 18. 11. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  14. ^ „Muzeumok ejszakaja”. Muzeumok ejszakaja. Приступљено 23. 5. 2020. 
  15. ^ „Museums at night”. Museums at night. Архивирано из оригинала 13. 05. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  16. ^ „Ноћ музеја у Прагу”. Prazska muzejni noc. Архивирано из оригинала 16. 06. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  17. ^ „Ноћ музеја у Русији”. Museum night. Приступљено 23. 5. 2020. 
  18. ^ „Noaptea muzeelor”. Noaptea muzeelor. Приступљено 23. 5. 2020. 
  19. ^ „La Noche de los Museos”. La Noche de los Museos. Приступљено 23. 5. 2020. 
  20. ^ „Gabii sa Kabilin”. Gabii sa Kabilin. Приступљено 23. 5. 2020. 
  21. ^ „Термини одржавања Ноћи музеја”. Museums nacht. Архивирано из оригинала 12. 07. 2014. г. Приступљено 23. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноћ_музеја&oldid=26954775”