Musketari

Holandski musketar iz 1608. godine.

Musketari (engl. Musketeers) su bili dominantna vrsta lake pešadije (bez oklopa) naoružane vatrenim oružjem u zapadnoj i srednjoj Evropi u periodu od 15. do kraja 17. veka. Pešadija 16. i 17. bila je naoružana kopljima i puškama (engl. pike and musket). Po engleskom vojnom priručniku iz 1625. visoki vojnici naoružavani su kopljima, a snažni i plećati musketama (zbog težine oružja), pri čemu je odnos kopljanika i musketara bio 1:2.

Oprema

Po preporukama engleskog kraljevskog Saveta (engl. Privy Council) iz 1638. (engl. Instructions for Musters) obavezna oprema musketara sastojala se od muskete fitiljače (cevi od 4 stope, kalibra 12 zrna u 1 funtu olova) sa račvastim osloncem za cev, redenika sa fišecima baruta, mača sa pojasom i kanijama i šlema tipa morion. Sve muskete u jedinici morale su biti istog kalibra. Dodatna oprema uključivala je kalup za zrna, fišekliju (torbu za zrna) i šipku za čišćenje cevi. Osim ove opreme, musketari su nosili sopstvena civilna odela. Provera opreme na smotrama često je pokazivala nedostatke: tako od 12 musketara okružne milicije iz Ladlova, na smotri 1640. petorica nisu imali šlemove, a dvojica redenike. 1639. troškovi potpune opreme za jednog musketara iznosili su 2 funte, 8 šilinga i 6 penija (tj. 582 penija, ili 42 dnevnice školovanog majstora).

Musketari i kopljanici na holandskoj slici iz 17. veka.