Naval el Sadavi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Naval el Sadavi
نوال السعداوي
Nawāl as-Sa‘dāwy
Lični podaci
Datum rođenja(1931-10-27)27. oktobar 1931.
Mesto rođenjaKafr Tahla, Egipat
Datum smrti21. mart 2021.(2021-03-21) (89 god.)
Mesto smrtiKairo, Egipat
NacionalnostEgipćanka
ReligijaIslam
ObrazovanjeMedicinski fakultet
UniverzitetKairski univerzitet
Zanimanjespisateljica, doktor, psihijatar, aktivistkinja
Porodica
SupružnikŠerif Hatata (razveli se)
Decasin i ćerka
Književni rad
Jezik stvaranjaarapski

Naval el Sadavi (arap. Nawal аl-Saadawi نوال السعداوي; Kafr Tahla, 27. oktobar 1931 — Kairo, 21. mart 2021) bila je egipatska spisateljica, feministkinja, aktivistkinja, lekar i psihijatar. Ona je napisala mnogo knjiga na temu žena u islamu, posebno obraćajući pažnju na praksu ženskog obrezivanja u njenoj okolini. Ona je često nazivana "Simon de Bovoar arapskog sveta".[1]

Bila je osnivač i predsednica Udruženja arapske ženske solidarnosti[2] i suosnivač arapskog Udruženja za ljudska prava.[3] Ona je nosilac počasnih diploma na tri kontinenta. Tokom 2004. godine, osvojila je nagradu Sever-Jug koju joj je dodelio Savet Evrope. U 2005. godini, osvojila je međunarodnu nagradu Inana u Belgiji[traži se izvor] a 2012. godine Međunarodni mirovni Biro joj je dodelio nagradu za mir Šon MekBrajd.[4]

Naval el Sadavi je bila na poziciji Autorke za Vrhovni savet za umetnost i društvene nauke u Kairu, Generalne direktorke Odeljenja za zdravstveno obrazovanje pri Ministarstvu zdravlja u Kairu, Generalnog sekretara lekarskog društva u Kairu, i lekara pri Univerzitetskoj bolnici i Ministarstvu zdravlja. Ona je osnivač Udruženja zdravstvenog obrazovanja i Udruženja egipatskih spisateljica; Bila je glavna urednica medicinskog časopisa u Kairu i urednik Magazina medicinskog udruženja.[5][6]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Sadavi je rođena 27. oktobra 1931. godine u malom selu Kafr Tahla, kao drugo najstarije od devetoro dece.[6] Njena porodica je bila istovremeno tradicionalistička i modernistička: Naval je „obrezana” sa šest godina i njen klitoris je u potpunosti odstranjen,[7] ali su roditelji insistirali da se sva deca iz porodice školuju.[6] Njen otac je bio državni službenik u Ministarstvu prosvete, koji je vodio kampanju protiv britanske okupacije Egipta i Sudana tokom egipatske revolucije 1919. godine. Kao rezultat toga, on je proteran u mali grad u delti Nila i Vlada ga je kaznila zabranom unapređenja u periodu od 10 godina. On je bio relativno modernih shvatanja i naučio je ćerku samopoštovanju i da govori ono što misli. On ju je takođe ohrabrivao da uči arapski jezik. Oba njena roditelja su umrla u mladosti,[6] ostavljajući Naval da samostalno podiže veliku porodicu.[8]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Sadavi je diplomirala medicinu 1955. na Kairskom univerzitetu. Te godine se udala za Ahmeda Helmija kojeg je upoznala u medicinskoj školi. Brak je okončan dve godine kasnije.[9][7] Kroz svoju medicinsku praksu, ona je istraživala fizičke i psihičke probleme žena i povezala ih sa represivnim kulturnim običajima, patrijarhalnim okolnostima, klasnim razlikama i imperijalističkim ugnjetavanjem.[10]

Dok je radila kao lekar u svom rodnom mestu Kafr Tahla, ona je posmatrala teškoće i nejednakosti sa kojima se suočavaju žene na selu. Nakon pokušaja da zaštiti jednu od svojih pacijentkinja od porodičnog nasilja, Sadavi je pozvana nazad u Kairo. Ona je na kraju postala upravnica Ministarstva zdravlja i upoznala svog trećeg muža, Šerifa Hatatu, kolegu iz Ministarstva zdravlja. Hetata, takođe lekar i pisac, bio je politički zatvorenik 13 godina. Venčali su se 1964. i imaju sina i ćerku.[8] Sadavi se razvela od Hetate nakon zajedničkog života od 43 godine.[11]

Godine 1972. je objavila knjigu „Žena i seks” (arap. المراة والجنس), u kojima skreće pažnju čitaocu na razne nezakonite radnje počinjene nad ženskim telima, uključujući i obrezivanje. Knjiga je postala pokretačka snaga drugog talasa feminizma. Kao posledica knjige i njenih političkih aktivnosti, Sadavi je otpuštena sa svog položaja u Ministarstvu zdravlja.[10] Slični pritisci su je koštali kasnijeg položaja glavnog urednika zdravstvenog časopisa, i mesta pomoćnika generalnog sekretara u Egipatskoj Lekarskoj komori. Od 1973. do 1976. radila je na istraživanju žene i neuroze na Medicinskom fakultetu Univerziteta Ain Šams. Od 1979. do 1980. bila je savetnik Ujedinjenih nacija za ženski program u Africi (ECA) i Bliskom istoku (ECWA).

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

  • 2007 Počasni doktorat, Vrije Universiteit u Briselu, Belgija
  • 2007 Počasni doktorat, Université libre u Briselu, Belgija
  • 2010 Počasni doktorat, Narodni autonomni univerzitet u Meksiku, Meksiko
  • 2011 Nagrada Stig Dagerman[12][13]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Stil pisanja Naval el Sadavi je na zavidnom nivou, a neka njena dela objavljena su i na internetu.[14] Njena dela uključuju:

  • Memoirs of a Woman Doctor (1960, 1980; na engleski prevela Ketrin Kobam, 1989)
  • Searching (1968; na engleski prevela Širli Eber, 1991)
  • The Death of the Only Man in the World (1974; na engleski preveo njen bivši suprug, Šerif Hetata, 1985) Na englskom jeziku objavljeno pod imenom God Dies by the Nile
  • Woman at Point Zero - „Žena na nultoj tački” (1975; na engleski preveo Šerif Hetata, 1983; na srpski prevela Maja Trifunović-Kaluđerović)
  • The Hidden Face of Eve: Women in the Arab World (1977; na engleski preveo Šerif Hetata, 1980)
  • The Circling Song (1978; na engleski prevela Merlin But, 1989)
  • Death of an Ex-Minister (1980; na engleski prevela Širli Eber, 1987)
  • She Has No Place in Paradise (1979; na engleski prevela Širli Eber)
  • Two Women in One (1983; na engleski preveo Osman Nusajri i Džana Gog, 1985)
  • The Fall of the Imam - „Imamov pad” (1987; na engleski preveo Šerif Hetata, 1988)
  • Memoirs from the Women's Prison (1984; na engleski prevela Merlin But, 1994)
  • The Innocence of the Devil (1994; na engleski preveo Šerif Hetata, 1994)
  • North/South: The Nawal El Saadawi Reader (1997)
  • Love in the Kingdom of Oil, na engleski preveli Basil Hatim i Malkolm Vilijam (Saqi Books, 2000)
  • The Novel (2004; na engleski preveli Omnija Amin i Rik London, 2009)
  • A Daughter of Isis
  • Dissidenza e scrittura (2008)
  • L'amore ai tempi del petrolio, na italijanski prevela Marika Mako, uvod priredila Luiza Morgantini, Editrice il Sirente, Fagnano Alto. 2009. ISBN 978-88-87847-16-1.

Istorija publikacija[uredi | uredi izvor]

Sledi kompletan spisak njenih dela.[15] Sva dela su originalno napisana na arapskom. Mnoga od njih su prevedena na engleski, francuski, nemački, španski, portugalski, švedski, norveški, danski, italijanski, holandski, finski, indonežanski, japanski, persijski, turski, urdu, srpski i preko 30 drugih jezika....

Romani (na arapskom jeziku)[uredi | uredi izvor]

  • „Memoari jedne doktorke” (Kairo, 1958)
  • „Odsutan” (Kairo, 1969)
  • „Dve žene u jednoj” (Kairo, 1971)
  • „Žena na nultoj tački” (Bejrut, 1973)
  • „Smrt jedinog muškarca na Zemlji” (Bejrut, 1975)
  • „Dečja razbrajalica” (Bejrut, 1976)
  • „Pad imama” (Kairo, 1987)
  • „Ganat i đavo” (Bejrut, 1991)
  • „Ljubav u kraljevstvu nafte” (Kairo, 1993)
  • „Roman” (Dar El Hilal izdavač Kairo 2004)
  • „Zejna, roman” (Dar Al Saqi Bejrut, 2009)

Zbirke kratkih priča (na arapskom jeziku)[uredi | uredi izvor]

  • „Spoznah ljubav” (Kairo, 1957)
  • „Trenutak istine” (Kairo, 1959)
  • „Malo nežnosti” (Kairo, 1960)
  • „Nit i zid” (Kairo, 1972)
  • „Izvor života” (Kairo, 1976)
  • „Bila je slabija” (Kairo, 1977)
  • „Smrt bivšeg ministra” (Kairo, 1978)
  • Adab Am Kellet Abad (Kairo, 2000)

Drama (na arapskom jeziku)[uredi | uredi izvor]

  • Dvanaest žena u ćeliji (Kairo, 1984)
  • „Izida” (Kairo, 1985)
  • „Bog daje ostavku na sastanku” God Resigns in the Summit Meeting (1996), uz još četiri drame, u okviru Zbirke radova (45 knjige na arapskom jeziku) objavio Madbuli u Kairu, 2007

Memoari (na arapskom jeziku)[uredi | uredi izvor]

  • „Memoari iz ženskog zatvora” (Kairo, 1983)
  • „Moja putovanja oko sveta” (Kairo, 1986)
  • „Memoari deteta po imenu Suad” (Kairo, 1990)
  • „Moj život, Prvi deo, Autobiografija” (Kairo, 1996)
  • „Moj život, Drugi deo, Autobiografija” (Kairo, 1998)
  • „Moj život, Treći deo, Autobiografija” (Kairo, 2001)

Dokumentarna dela (na arapskom jeziku)[uredi | uredi izvor]

  • „Žene i seks” (Kairo, 1969)
  • „Žena je osnova” (Kairo, 1971)
  • „Muškarci i seks” (Kairo, 1973)
  • „Nago lice arapske žene” (Kairo, 1974)
  • „Žene i neuroze” (Kairo, 1975)
  • „O ženama” (Kairo, 1986)
  • „Nova bitka za oslobođenje Arapkinja” (Kairo, 1992)
  • „Zbirka eseja” (Kairo, 1998)
  • „Zbirka eseja” (Kairo, 2001)
  • „Rušenje barijera” (Kairo, 2004)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nawal El Saadawi | Egyptian physician, psychiatrist, author and feminist”. Encyclopedia Britannica. 7. 3. 2016.  Tekst „access-” ignorisan (pomoć)
  2. ^ Hitchcock, Peter, Nawal el Saadawi, Sherif Hetata. “Living the Struggle.” Transition 61 (1993): 170-179.
  3. ^ El Saadawi, Nawal (2000). „Presentation by Nawal el Saadawi: President's Forum, M/MLA Annual Convention, November 4, 1999”. The Journal of the Midwest Modern Language Association. 33/34: 34—39. JSTOR 1315340. doi:10.2307/1315340. 
  4. ^ „International Peace Bureau”. www.ipb.org. Arhivirano iz originala 25. 9. 2015. g. Pristupljeno 25. 9. 2015. 
  5. ^ „Nawal El Saadawi”. nawalsaadawi.net. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  6. ^ a b v g „Nawal El Saadawi”. faculty.webster.edu. Pristupljeno 25. 9. 2015. 
  7. ^ a b Khaleeli, Homa (15. 4. 2010). „Nawal El Saadawi: Egypt's radical feminist”. The Guardian. Pristupljeno 25. 9. 2015. 
  8. ^ a b „Exile and Resistance”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 2. 9. 2016. 
  9. ^ Koseli, Yusuf (2013). „A PSYCHOANALYTIC APPROACH TO THE NOVEL OF NAWAL EL SAADAWI TITLED MÜZEKKİRAT TABİBE” (PDF). The Journal of International Social Research. 6 (28). Pristupljeno 16. 11. 2014. 
  10. ^ a b „Feminism in a nationalist century”. Arhivirano iz originala 19. 4. 2010. g. Pristupljeno 2. 9. 2016. 
  11. ^ Cooke, Rachel (11. 10. 2015). „Nawal El Saadawi: 'Do you feel you are liberated? I feel I am not'”. The Observer. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  12. ^ „Motvillig El Saadawi får Dagermanpriset”. SvD (na jeziku: Swedish). 9. 1. 2012. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  13. ^ „Lydnad är ett dödligt gift”. Kultur (na jeziku: Swedish). 15. 5. 2012. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  14. ^ Works available online at Saadawi's website Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2006)
  15. ^ „Nawal El Saadawi”. myafrica.allafrica.com. 30. 6. 2008. Arhivirano iz originala 21. 02. 2014. g. Pristupljeno 12. 2. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak Naval el Sadavi.
Naval el Sadavi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Навал_ел_Садави&oldid=27362390”