Nadežda Pejović
| Nadežda Nada Pejović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. mart 1952. |
| Mesto rođenja | Pudarci, FNR Jugoslavija |
| Obrazovanje | Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu |
Nadežda Nada Pejović (Pudarci kod Grocke, 10. mart 1952) bila je redovni profesor astronomije Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sada u penziji.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Nadežda Nada Pejović rođena je u porodici Matorčević od oca Radomira i majke Zlate. Osnovnu školu završila je u rodnom mestu i susednim Umčarima. Školovanje je nastavila u Beogradu, gde je 1971. završila 13. beogradsku gimnaziju. Tokom školovanja dobila je diplome „Vuk Karadžić“ i „Mihailo Petrović Alas“. Diplomirala je 1976. astronomiju na Odseku za matematiku, mehaniku i astronomiju (MMA) Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Beogradu, gde je i magistrirala 1984. Usavršavanje je nastavila u Pragu gde je radila na doktorskoj disertaciji na Astronomskom institutu Čehoslovačke akademije nauka i na Opservatoriji Ondrejov kod Praga. Na MMA u Beogradu 1989. odbranila je doktorsku disertaciju „Globalna atmosferska cirkulacija i Zemljina rotacija” pod rukovodstvom profesora Jana Vondraka.[1] Karijera prof. Pejović na Beogradskom univerzitetu počela je 1977. godine kada je izabrana za asistenta-pripravnika na MMA PMF. Za asistenta izabrana je 1985. godine, a za docenta 1989. Godine 1995. MMA postaje Matematički fakultet (MF), na kojem je za vanrednog profesora izabrana 1996. a u zvanje redovnog profesora 2010. Otišla je u penziju oktobra 2017. godine. Živi u Beogradu, udata je za supruga Milovana i majka je dvoje dece, Aleksandra i Ane.
Nastavna delatnost[uredi | uredi izvor]
Tokom nastavne karijere na MF, profesorka Pejović predavala je desetak predmeta iz astronomije na redovnim i doktorskim studijama. Predavala je i na Fizičkom fakultetu u Beogradu i Odseku za geodeziju Građevinskog fakulteta u Sarajevu. Napisala je dva koautorska univerzitetska udžbenika i jedan prevela. Digitalizovala je starije, teško dostupne udžbenike iz astronomije i doprinela da ove knjige u digitalnoj formi, postavljene u Virtuelnoj biblioteci Matematičkog fakulteta, postanu sastavni deo literature za nastavu astronomije. Uvela je studijski smer Astroinformatika na Matematičkom fakultetu.
Naučno-istraživački rad[uredi | uredi izvor]
Radovi profesorke Pejović mogu se podeliti u četiri grupe: iz geodinamike i astrodinamike, astrometrije i astroinformatike, kosmologije i galaktičke astronomije i iz istorije astronomije. Objavila je preko 90 naučnih radova i ima 70 saopštenja na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Citirana je preko 300 puta i bila je rukovodilac jednog međunarodnog i dva domaća naučna projekta.
Prvu grupu čine radovi sa početka njenog naučno-istraživačkog rada i oni se odnose na matematičko-dinamički model Zemlje (Liuvilove jednačine), sa fokusom na teoriju kretanja Zemljinih polova i neravnomernosti Zemljine rotacije. U njima razmatra geodinamički model Zemlje koji čine tečno jezgro, viskozni omotač i dinamički okean.[2] U ovim istraživanjima pažnju je posvetila uticaju globalne atmosferske cirkulacije na Zemljinu rotaciju u kojima je izučavala uticaj okeana na promenu vazdušnog pritiska, kao i uticaj vetra na polarno kretanje. Pokazala je kako nelinearna reakcija okeana na polarno kretanje može uzrokovati zavisnost frekvencije Čendlerove nutacije od amplitude ukupnog kretanja Zemljinih polova. Većinu ovih radova objavila je sa Janom Vondrakom, uglednim češkim astronomom. Radove iz astrodinamike objavila je sa kolegom Stevom Šeganom.
U drugoj grupi su radovi iz astrometrije i astroinformatike koji se bave popravkama sopstvenih kretanja zvezda Hiparkos kataloga za epohu 1991.25, dobijenog na osnovu podataka sakupljenih posmatračkom misijom Hiparkos, satelita lansiranog 1989. Na obradi dobijenog materijala, Pejović je radila u okviru projekta Međunarodne astronomske unije (IAU). Rukovodila je izradom doktorske disertacije Gorana Damljanovića sa Astronomske opservatorije u Beogradu. Popravljena su sopstvena kretanja u deklinaciji za 2347 zvezda.
Treću grupu čine koautorski radovi iz kosmologije koji se bave modelom Kosmosa, pre svega standardnim, tzv. ΛCDM modelom Kosmosa. U radovima istražuju se rešenja Fridmanovih jednačina koja predstavljaju uopšteni stepeni zakon, a odgovaraju eri dominacije barijonske i tamne materije u sveukupnoj evoluciji Kosmosa. U njima se koristi teorija pravilno promenljivih funkcija koju je zasnovao srpski matematičar Jovan Karamata. Radove iz kosmologije objavila je sa kolegom Žarkom Mijajlovićem a sa kolegom Slobodanom Ninkovićem iz galaktičke astronomije.
U četvrtoj grupi su radovi iz istorije astronomije u kojima se profesorka Pejović bavi delima srpskih autora pisanih u prošlosti. Digitalizovala je i promovisala dela iz astronomije srpskih velikana, Milutina Milankovića, Ruđera Boškovića, Zaharija Stefanovića Orfelina i drugih.
Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Profesorka Pejović držala je predavanja u Istraživačkoj stanici Petnica, na Kolarčevom narodnom univerzitetu i govorila na radiju i televiziji. Za predsednika Nacionalnog astronomskog olimpijskog komiteta došla je 2005. i tada je organizovala prvo učešće juniora na Olimpijadi u Pekingu. Početkom 2000-ih grupa profesora Matematičkog fakulteta započela je inicijativu za izgradnju nove astronomske stanice na planinini Vidojevica kod Prokuplja.[3] Tim povodom dobila je, kao jedan od pokretača, zahvalnicu od grada Prokuplja. Bila je šef Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta. Član je mnogih nacionalnih i međunarodnih astronomskih organizacija.
Nadežda Pejović je prva žena koja je diplomirala astronomiju i postala profesor astronomije Matematičkog fakulteta Beogradskog univerziteta. Za ovaj podatak se saznalo iz izlaganja Žene na Katedri za astronomiju prof. Olge Atanacković na skupu Žene u astronomiji održanom 8. marta 2019. na Matematičkom fakultetu.[4]
Izabrani radovi[uredi | uredi izvor]
- Atmospheric excitation of polar motion - Comparison of the polar motion spectrum with spectra of effective atmospheric angular momentum functions, Astron. Instit. Czech., Bulletin, 39 (1988).
- Polar motion: observations and atmospheric excitation , Veroff. Zentralinst. Phys., Erde, 1988.
- Earth's model with variable Chandler's frequency, Astron. Instit. Czech., Bulletin, 41(1990).
- On asymptotic solutions of Friedmann equations, Appl. Math. Computation, 219(2012).
- Early Astronomical heritage in Virtual Library of Faculty of Mathmatics in Belgrade, NCD Review 19(2011).
- Twenty four manuscripts in the Virtual Library of the Faculty of mathematics in Belgrade, NCD Review 25(2014).
- Scientific papers of Milutin Milanković in his digital legacy, NCD Review 26(2015).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pejović, Nadežda. „Globalna atmosferska cirkulacija i zemljina rotacija”. Pristupljeno 4. 1. 2024.
- ^ Barnes, R. T. H.; Hide, R.; White, A. A.; Wilson, C. A. (1983). „Atmospheric Angular Momentum Fluctuations, Length-of-Day Changes and Polar Motion”. Proceedings of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences. 387 (1792): 31—73. ISSN 0080-4630.
- ^ Žarko, Mijajlović,. „ASTRONOMSKA STANICA NA VIDOJEVICI”. elibrary.matf.bg.ac.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-04.
- ^ Atanacković, Olga (8. 3. 2019). „Prve profesorke astronomije i astrofizike na Beogradskom univerzitetu” (PDF). Pristupljeno 4. 1. 2024.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Dela Nadežde Pejović u Virtuelnoj biblioteci Matematičkog fakulteta
- Nadežda Pejović, biografija na sajtu Matematičkog fakulteta (dobijena je dozvola za korišćenje materijala)
- Slobodan, Ninković,. „Biography of professor Nadežda Pejović”. elibrary.matf.bg.ac.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-04.
