Пударци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Пударци
Pudarci.jpg
Пударци
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Гроцка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1353
Географске карактеристике
Координате 44°36′22″ СГШ; 20°43′13″ ИГД / 44.606° СГШ; 20.720166° ИГД / 44.606; 20.720166Координате: 44°36′22″ СГШ; 20°43′13″ ИГД / 44.606° СГШ; 20.720166° ИГД / 44.606; 20.720166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пударци на мапи Србије
Пударци
Пударци
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Пударци је насеље у Општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1353 становника.

Историја[уреди]

Насељено место Пударци се налази јужно од вароши Гроцке. Северозападно од места је место које се зове Старо Село, где се и данас види по који споменик без натписа. Нема података а ни предање ништа не зна да каже о постанку овога села. У арачким списковима из првих десетина 19. века помињу се Пударци као село које је имало 1818. године 22 куће, а по попису из 1922. године село је имало 204 куће са 1126 становника.

Село су основали преци данашњих Ђорђевића и настанили су се у долини Потока, где је село било све до 1815. године. Тек после ослобођења почели су се из долине исељавати по странама и насељавати на данашња места. Старе су породице: Маринковићи, Маторчевићи и Пантелићи. Остале су породице досељене и то: Велићковићи (Ранковићи) из Куча, одакле је дошао њихов чукундеда: Лазаревићи, Мартиновићи и Недељковићи су старином из Корита; Стефановићи (Радојћићи, Глишићи, Илићи) старином су од Лесковца: Павловићи (Јеремићи) су из Куча; Пејићи (Ђурићи) су из „Ерске“ и Илићи из Босне. Село није имало цркву Служили се манастиром Раиновцем. Село Пударци имају своју школу од 1893. године. (подаци крајем 1921). [1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Пударци живи 1117 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 413 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.507
1953. 1.602
1961. 1.642
1971. 1.497
1981. 1.552
1991. 1.643 1.536
2002. 1.410 1.504
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.398 99,14 %
Црногорци
  
2 0,14 %
Хрвати
  
2 0,14 %
Румуни
  
1 0,07 %
Мађари
  
1 0,07 %
Македонци
  
1 0,07 %
непознато
  
3 0,21 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Пударица, Бр.408.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]