Napadi u Norveškoj 22. jula 2011.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Napadi u Norveškoj 22. jula 2011.
Pogled na Oslo neposredno nakon eksplozije
MestoOslo, Norveška
Uteja, Norveška
Datum22. jul 2011.
Ubijeno77
PočinilacAnders Bering Brejvik

Napadi u Norveškoj 22. jula 2011. su dva povezana teroristička napada u kojima je poginulo najmanje 76 osoba.[1]

Prvi napad desio se oko 15.30 časova u centru glavnog grada Norveške Osla, nedaleko od kabineta norveškog premijera Jensa Stoltenberga, kada je u eksploziji bombe poginulo 8 osoba,[1] dok je 15 osoba povređeno.[2][3]

Drugi napad desio se na ostrvu Uteja, u omladinskom kampu vladajuće Radničke partije,[4] kada je naoružani napadač prerušen u policajca ubio najmanje 68 osoba.[1] Norveška policija uhapsila je jednog muškarca koji je osumnjičen i za eksploziju i za ubijanje na ostrvu Uteja.[4] Policija je saopštila da je osumnjičeni slao poruke na internet sajtove koji naginju hrišćanskom fundamentalizmu.[5] Prema navodima medija, radi se o Andersu Beringu Brejviku,[5] koji je navodno povezan sa desničarskim organizacijama.[4] Policija ispituje navode očevidaca da je napadač imao saučesnika.[6]

Nekoliko sati pre hapšenja osumnjičenog, odgovornost za napade je preuzela islamistička organizacija „Ansar al džihad al Alami“, ali su kasnije saopštili da nemaju nikakve veze sa napadom.[4]

Brojni svetske zemlje i lideri su osudili napade u Norveškoj nazvavši ih „kukavičkim“, istovremeno izrazivši saučešće porodicama žrtava.[7]

Premijer Norveške Jens Stoltenberg izjavio je da „nikada od Drugog svetskog rata Norveška nije bila pogođena zločinom ovakvih razmera“.[8]

Eksplozija u Oslu[uredi | uredi izvor]

Mapa područja u kome se desila eksplozija. Crvena zgrada: Zgrada vlade. Narandžasto područje: Lokacija uništenog automobila (nije mesto eksplozije). Plava zgrada: Zgrada Ministarstva nafte.
Deo zgrade u kojem se nalazi kancelarija premijera Jensa Stoltenberga, vidljiva su oštećenja na prozorima ali i unutrašnjosti zgrade.

Oko 15.30 časova u centru Osla, nedaleko od zgrade vlade[9] odjeknula je jaka eksplozija koja je načinila veliku materijalnu štetu na zgradi. Oštećena je i kancelarija premijera Jensa Stoltenberga. Usled jačine eksplozije oštećene su i zgrade udaljene pet blokova.[10] Mediji su javili da na ulicama oko zgrade vlade ima mnogo polomljenog stakla, i da povređene osobe leže u krvi.[11] Ukupno je poginulo sedam osoba, dok ih je 15 ranjeno.[11]

U eksploziji je uništena većina prozora na zgradi vlade, uključujući i okolne zgrade ministarstava, dok je u zgradi Ministarstva nafte buknuo požar.[12] Posle eksplozije, oblast oko zgrade vlade je potpuno zatvorena, dok je policija u potrazi za eksplozivnim napravama koristila pse tragače.[13] Neposredno posle eksplozije mediji su objavili da se radi o automobilu bombi, međutim ova informacija nije potvrđena,[13] iako postoje izveštaji da je neposredno pre eksplozije jedno vozilo velikom brzinom prošlo kroz tu oblast.[13]

Nakon eksplozije, u gradu su uvedene stroge mere bezbednosti, a centar grada je potpuno blokiran za automobile i pešake. Teško naoružani vojnici su raspoređeni oko najznačajnijih državnih institucija, dok su neke zgrade i tržni centri evakuisani zbog sumnje o postavljenim bombama.[14]

Pucnjava na ostrvu Uteja[uredi | uredi izvor]

Sat i po nakon eksplozije u Oslu, napadač, za koga se vjeruje da je Adners Bering Brejvik,[15] došao je feribotom na ostrvo Uteja,[16] koje se nalazi na oko 40 km zapadno od Osla.[14] Napadač je stigao iz pristaništa Sandvolen. Na ostrvu se tog dana nalazilo između 600 i 700 tinejdžera starih između 13 i 20 godina.[14] Radi se o tradicionalnom okupljanju podmlatka vladajuće Radničke partije. Napadač se predstavio kao pojačanje nakon Eksplozije u Oslu, a nosio je policijsku uniformu[17] i imao zaštitne čepove u ušima.[16] Napadač ih je gestikuliranjem i dozivanjem namamio da se okupe oko njega,[15] a zatim je počeo da puca, ubijajući žrtve jednu po jednu. Prvo je pucao na osobe koje su se nalazile na ostrvu, a zatim je počeo pucati i na one koji su pokušavali pobeći plivajući preko jezera.[18] Uplašeni tinejdžeri su se krili u zgradama, iza drveća i iza stena.[14] Neki su uspeli preživeti praveći se da su mrtvi.[14] Prema medijskim izvještajima, imao je dve puške,[16] a do dolaska specijalaca koji su ga uhapsili uspeo je da iskoristi svu municiju.[16] Brejvik je tokom pucnjave koristio „dum dum metke“ koji su napravljeni da se rasprsnu u organizmu i izazovu teške unutrašnje povrede.[19] Usmrtio je najmanje 68 osoba.[1] Većina žrtava su tinejdžeri koji su imali između 15 i 16 godina.[20] Pojedini svedoci su izjavili da je u napadu na ostrvu Uteja učestvovao još jedan muškarac, visok oko 180 centimetara, kratke crne kose,[14] koji za razliku od prvog napadača nije nosio policijsku uniformu.[6] Policija istražuje ove tvrdnje.[6]

Broj nestalih nije objavljen. Spasilačke ekipe uz pomoć čamaca i podvodnih kamera pretražuju vode oko ostrva u potrazi za nestalima koji su pokušali da pobegnu od napadača plivajući preko jezera. [21]

Reakcija policije[uredi | uredi izvor]

Policija je na ostrvo stigla tek sat i po nakon početka pucnjave. Brejvika su uhapsili dva minuta kasnije, kada im se predao bez pružanja otpora.[22]

U početku je ljudima sa Utoje koji su zvali hitne službe govoreno da sačekaju osim ako ne zovu u vezi eksplozije u Oslu.[23]

Ostrvo je od obale udaljeno svega nekoliko stotina metara, međutim specijalne jedinice u Oslu nisu imale na raspolaganju helikopter, kojim bi se mogli doći direktno na ostrvo. Jedini raspoloživi helikopter je bio vojni helikopter koji se nalazio oko 50 do 60 kilometara južno od Osla.[24]

Specijalne jedinice su stigle na pristanište oko 18.09 časova, ali su morali čekati nekoliko minuta na čamac koji ih je prevezao na ostrvo. Stigli su na ostrvo oko 18.25, a dva minuta kasnije su uhapsili Brejvika.[25]

Napadač[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Anders Bering Brejvik

Policija je uhapsila jednog napadača odmah po dolasku policijskih snaga na ostrvo Uteja. Identitet napadača nije odmah saopšten, ali su mediji objavili da se radi o Andersu Beringu Brejviku koji ima 32 godine. [26] On je navodno viđen i u blizini mesta eksplozije u Oslu, te se sumnjiči i za taj napad.[26] Roger Andersen, policijski zvaničnik, izjavio je da osumnjičeni sarađuje sa policijom. Šef nacionalne policije, Svajnung Sponhajm, rekao je da postoje indicije da osumnjičeni ima desničarske i antimuslimanske stavove.[26] Postoje i izveštaji da je osumnjičeni član opozicione Partije progresa.[26]

Policija je potvrdila da je čovjek koji je uhapšen Anders Bering Brejvik.[22] Brejvik je priznao odgovornost za oba napada, tvrdeći da je delovao sam. On je neposredno pre napada objavio dokument na više od 1.500 strana pod naslovom 2083: Evropska deklaracija nezavisnosti (engl. 2083 — A European Declaration of Independence), u kojem izlaže ekstremno desne stavove.[22] U dokumentu stoji da se aktivno pripremao za napade od 2009. godine.[22] Dokument sadrži veliki broj uvredljivih antiislamskih i antimarksističkih poruka.[22] On u dokumentu obećava da će „evropski građanski rat“ dovesti do uništenja „kulturnih marksista“, multikulturalnosti i proterivanja muslimana.[22] Ovaj rat će se po njemu završiti 2083. godine.[22]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Reakcije u Norveškoj[uredi | uredi izvor]

Cveće i sveće ispred katedrale u Oslu

Ubrzo posle eksplozije i masakra na ostrvu Uteja, norveški premijer Jens Stoltenberg izjavio je da se radi o najvećem zločinu u Norveškoj od Drugog svetskog rata.[8] Građani su se okupili na trgovima kako bi odali počast žrtvama paleći sveće i polažući cveće između ostalog i na obali sa koje se vidi ostrvo Uteja.[19] Premijer Stoltenberg je izjavio da će biti objavljene fotografije ubijenih i da će „tek tada biti jasno kakvo je ovo zlo“.[19] U delu javnosti je izraženo nezadovoljstvo zbog maksimalne kazne od 21 godine zatvora koju propisuje norveško krivično zakonodavstvo, te je apelovano na zaoštravanje maksimalnih kazni.[19] Misa žrtvama terorističkog napada održana je u katedrali u Oslu. Misi su, između ostalih, prisustvovali i premijer Stoltenberg, norveški kralj Harold i kraljica Sonja.[19]

Godine 2013. norveška novinarka i spisateljica Osne Sejerštad objavila je knjigu o ovom događaju, pod nazivom Jedna od nas. Priča o Andersu Brejviku i masakru u Norveškoj.[27][28]

Reakcije u svetu[uredi | uredi izvor]

Veliki broj država i međunarodnih zvaničnika osudili su napade u Norveškoj i izrazili saučešće porodicama žrtava. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacije Ban Ki-Mun osudio je napade i izrazio saučešće.[29] Saučešće narodu Norveške izrazio je i Predsednik SAD Barak Obama.[29] Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, osudio je „monstruozne zločine za koje ne može biti opravdanja“.[30] Napade je osudio i Herman van Rompej, predsednik Saveta Evropske unije, izrazivši solidarnost sa norveškim premijerom Jensom Stoltenbergom.[30] Napade su osudili i generalni sekretar NATO saveza Anders Fog Rasmunsen, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Francuske Nikola Sarkozi, predsednik Srbije Boris Tadić,[30] austrijski kancelar Verner Fejman, i drugi.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „U Norveškoj sedamdeset šest žrtava”. RTS. 25. 7. 2011. Pristupljeno 26. 7. 2011. 
  2. ^ „Krvavi dan kakav Norveška ne pamti, u dva napada 91 žrtva”. Blic. 23. 7. 2011. Arhivirano iz originala 25. 07. 2011. g. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  3. ^ „Udar na Norvešku”. RTS. 22. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  4. ^ a b v g „Pakao na norveškom ostrvu”. RTS. 23. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  5. ^ a b „U dva napada u Norveškoj poginula 91 osoba”. Politika. 22. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  6. ^ a b v „Bilans masakra u Norveškoj najmanje 92 osobe”. RTV. 22. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  7. ^ „Svet osuđuje napade u Norveškoj”. RTS. 23.jul 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ a b „Norveška: Ubijeno 92, napadač imao saučesnika?”. Večernje novosti. 23. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  9. ^ „SEDMORO POGINULIH U EKSPLOZIJI ISPRED NORVEŠKE VLADE”. RTRS. 22. 7. 2011. Pristupljeno 24. 7. 2011. 
  10. ^ „Eksplozija u Oslu, uhićen napadač”. HRT. 23.jul 2011. Pristupljeno 23.jula 2011.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)[mrtva veza]
  11. ^ a b „Oslo: Raste broj žrtava eksplozije”. B92. 22. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  12. ^ „Oslo: Eksplozije kod vlade”. Večernje novosti. 22. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  13. ^ a b v „Eksplozija u Oslu, haos i povređeni”. RTV Pink. 22. 7. 2011. Arhivirano iz originala 11. 01. 2012. g. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  14. ^ a b v g d đ „Masakr na ostrvu Utoja”. Politika. 24. 7. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  15. ^ a b „Monstrum iz Osla - hrišćanski fundamentalista”. Mondo. 23. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  16. ^ a b v g „Utoja: Sat i po borbe za život”. B92. 23. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  17. ^ „NORVEŠKA- U DVA NAPADA POGINULA 91 OSOBA”. RTRS. 23. 7. 2011. Pristupljeno 24. 7. 2011. 
  18. ^ „Nine, perhaps 10, killed in Norway shooting”. Reuters. 22. 7. 2011. Arhivirano iz originala 23. 07. 2011. g. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  19. ^ a b v g d „Norveška u suzama”. RTS. 24. 7. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  20. ^ „Blasts and Gun Attack in Norway; 7 Dead”. The New York Times. 22. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  21. ^ „Broj ubijenih na ostrvu Utoja porastao na 85”. Nezavisne. 23. 7. 2011. Pristupljeno 24. 7. 2011. 
  22. ^ a b v g d đ e „Osumnjičeni Norvežanin: Biću upamćen kao najveći monstrum”. RTV. 24. 7. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  23. ^ „Norway’s island survivors recall 2-hour terror as they cower silently from ‘policeman’ killer”. Washington Post. 23. jul 2011. Pristupljeno 24. 7. 2011. [mrtva veza]
  24. ^ „The wrong helicopter and a sinking boat: Why it took police so long to reach Norwegian island massacre”. UK: Mail Online. 24. 7. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  25. ^ „NRK: Terroraksjonene 22.07.2011”. Arhivirano iz originala 20. 08. 2011. g. Pristupljeno 25. 07. 2011. 
  26. ^ a b v g „Brejvik: Desničar ili terorista?”. B92. 23. 7. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2011. 
  27. ^ „Jedna od nas”. Zvanični sajt. Laguna. Pristupljeno 14. 10. 2023. 
  28. ^ „Unutar uma Andersa Brejvika: Zlikovac sa srpskim klubom obožavalaca”. Blic. 26. 05. 2015. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  29. ^ a b „Svet osuđuje napade u Norveškoj”. RTS. 23. 7. 2011. Pristupljeno 24. 7. 2011. 
  30. ^ a b v „SVIJET ŠOKIRAN DOGAĐAJIMA U NORVEŠKOJ”. RTRS. 23. 7. 2011. Pristupljeno 24. 7. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напади_у_Норвешкој_22._јула_2011.&oldid=26947243”