Narodi sa mora

Narodi sa mora (nȝ ḫȝt.w n pȝ ym)
na egipatskim hijeroglifima

Narodi sa mora je izraz koji se koristi za konfederaciju pomorskih pljačkaša koji su plovili duž istočnih obala Mediterana, izazivali političku nestabilnost te pokušali da opljačkaju ili osvoje egipatsku teritoriju pred kraj 19. dinastije, a posebno u osmoj godini vladavine faraona Ramzesa III iz 20. dinastije. Egipatski faraon Merneptah ih izričito navodi kao „strane zemlje (ili „narode") (egipatski nȝ ḫȝt.w n pȝ ym) u svom Velikom zapisu Karnaka. Iako neki naučnici veruju da su „napali“ Kipar, Hetitsko kraljevstvo i Levant, ta je hipoteza predmet rasprave.

Političke prilike

narodi sa mora

Politički model Bliskog istoka oko 1200. godine p. n. e. može se prikazati na sledeći način: na Levantu, Kipru i u Mikenskoj Grčkoj osnovna politička jedinica bio je grad-država koji je kontrolisao priličan deo okoline. Na Levantu su ovi gradovi-države potpadali pod interesnu sferu Hetita ili Egipta. Kiprom su takođe dominirali Hetiti. Na istoku je dosta veliku moć imao Kasitski Vavilon mada je ona bila zasenjena meteorskim usponom Asirije (Srednjoasirsko carstvo). Na istoku su i Elamiti formirali svoje države.

Zapadni deo ovog političkog pejzaža doživeo je slom oko, ili odmah posle 1200. godine. Asirija, Vavilon i Elam na istoku, ostali su relativno stabilni sve do polovine jedanaestog veka p. n. e. Na zapadu, Hetitsko kraljevstvo gotovo potpuno nestaje oko 1200. godine. Na Levantu, pre svega Ugarit i Emar, uništeni su i napušteni. Na Kipru su oko 1200. godine p. n. e. takođe nastupila uništavanja praćena kulturnim promenama. Egipat se tokom 11. veka p. n. e. uvukao u najuže granice u svojoj istoriji izgubivši južne posede Levanta i Sinaja.

Pojava

Kolaps bronzanog doba, invazije, migracije, uništenja

Najistaknutije mesto među ponuđenim objašnjenjima za politički slom Anadolije i Levanta oko 1200. godine p. n. e. jeste ideja da su odgovorni „narodi sa mora“. Termin obuhvata nekoliko pokreta različitih naroda neposredno pre i posle 1200. godine p. n. e. Jedini izvor za pojavu „naroda sa mora“ jesu dva zabeležena egipatska pohoda. Prvi je vodio faraon Merneptah u petoj godini svoje vladavine protiv libijskog saveza koji se naselio u Delti. Među Libijcima su bili i najamnici koji su opisani kao ratnici „severnih zemalja“ tj. „narodi sa mora“. Moderni istraživači preuzeli su egipatski naziv. Prilikom prvog pohoda Egipćani su zarobili oko 2200 članova najamničke vojske „naroda sa mora“.

Oko 1176. godine p. n. e. egipatski faraon Ramzes III poveo je pohod protiv naroda koji su nadirali na jug Sirije kopnenim i pomorskim putem. Pohod faraona Ramzesa opširno je opisan u njegovom velikom zagrobnom hramu u Medinet Habuu. Bitka protiv „naroda sa mora“ vodila se i na kopnu i na moru, negde u blizini Delte. Na reljefima bitke u Ramzesovom hramu prikazana su teretna kola koja vuče bik. To navodi na činjenicu da su ovi narodi bili pretežno zemljoradnici koji su prinuđeni da se sele zbog loših uslova života.

Narodi

Neki od „naroda sa mora“ već su bili poznati Egipćanim. Narod Luka verovatno se može poistovetiti sa stanovnicima hetitske zemlje Luka koja se nalazila u blizini Likije. Neki od njih činili su deo hetitske armije u bici kod Kadeša. Najamnike naroda Šerden Egipćani su koristili još u 14. veku p. n. e. U pohodu Ramzesa verovatno su učestvovali na obe strane. Narod Denjen verovatno bi trebalo poistovetiti sa istoimenom zemljom severno od Ugarita koja je postojala tokom 14. veka p. n. e. Denjeni, kao i narod Pelešet i Tjeker potiču iz Kilikije. Već u dvanaestom veku su Egipćanima bili na raspolaganju kao najamnici. Narodi Tereš i Šekeleš ostaju nepoznati jer se pominju samo u pohodima Ramzesa. Narod Ekveš pominje se u Merneptahovom ratu protiv Libijaca. Postojala su tumačenja da su oni zapravo bili Ahajci, ali je kasnije dokazano da ta teorija nije osnovana.

Kolaps bronzanog doba

Glavni članak: Kolaps bronzanog doba

Ruševine Ugarita

Opisi Ramzesa III potvrđuju da su „narodi sa mora“ bili najamnici u službi egipatske i hetitske vojske. Još jedan dokaz za to jesu i arheološki dokazi o naseljavanju naroda Pelešeta u oblastima Palestine gde su Egipćani imali tvrđave sa garnizonima. Raspadom egipatske države, garnizoni su se održali iako su bili prepušteni sami sebi. Reorganizovali su se kao nezavisni gradovi. Tako je od Pelešeta nastao narod Filistejci koji se u Starom zavetu pominje kao glavni protivnik Saulovog i Davidovog carstva.

Raspad Hetitskog kraljevstva obično se povezuje sa „narodima sa mora“. Međutim, pravih dokaza za to nema. Ova teorija zasnovana je na naznaci Ramzesa III da se od „severnjaka“ nije mogla odbraniti nijedna zemlja. Među tim zemljama pominje se i država Hata. Međutim, čini se vrlo mogućim da je Ramzes namerno naglasio uništenje Hetitskog kraljevstva kako bi uvećao svoje dostignuće. Treba primetiti da se i nakon 1200. godine p. n. e. održala kraljevska loza u Karhemišu što se direktno suprotstavlja Ramzesovim tvrdnjama.

Razaranje veličanstvenog grada Ugarita bilo je opšte prihvaćeno kao delo „naroda sa mora“. Priča je rekonstruisana na osnovu nekoliko pisama iz palate u Ugaritu (zapisanih na glinenim pločama) u kojima se tvrdi da su Hetiti oslabili veličanstvenu državu i ostavili je kao plen pobesnelim hordama morskih naroda.

Hetitska država i Ugarit su dve države za čiji se pad mislilo da se bez sumnje može pripisati „narodima sa mora“, iako je to teško učiniti sa sigurnošću. Slom drugih centara još je teže povezati sa „narodima sa mora“ jer su dokazi zasnovani na mnogo diskutovanim i ponekad protivrečim nalazima keramike. Ni u jednom slučaju nije moguće napraviti bilo kakvu čvršću vezu između „naroda sa mora“ i slomom moćnog centra. Zbog toga je „narode s mora“ pravilnije posmatrati kao jedan od znakova ošteg kolapsa, a ne kao njihov uzrok.

Vidi još

• Kolaps bronzanog doba

Literatura

• Beckerath, Jürgen von (1997). Chronologie des Pharaonischen Ägypten. Mainz.  Mainz.
• Beckman, Gary, "Hittite Chronology", Akkadica, 119/120 (2000).
• Breasted, J.H. (1906). Ancient Records of Egypt: historical documents from the earliest times to the persian conquest. Chicago: The University of Chicago Press.  Volume II on the 19th Dynasty is available for download from Google Books.
• Bryce, Trevor (1998). The Kingdom of the Hittites. Oxford University Press. ISBN 978-0199240104. 
• Chadwick, John (1976). The Mycenaean World. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21077-5. 
• Dothan, Trude & Moshe (1992). People of the Sea: The search for the Philistines. New York: Scribner. 
• Dothan, Trude K. (1982). The Philistines and Their Material Culture. Jerusalem: Israel Exploration Society. 
• Drews, Robert (1995). The End of the Bronze Age: Changes in Warfare and the Catastrophe of ca. 1200 B.C. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04811-6.  Parts of this book are displayed as a Google Books review.
• Finley, M.I. (1981). Early Greece:The Bronze and Archaic Ages:New and Revised Edition. New York, London: W.W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-01569-0. 
• Gardiner, Alan H. (1947). Ancient Egyptian Onomastica. London: Oxford University Press.  3 vols.
• Grant, Michael (1969). The Ancient Mediterranean. New York: Charles Scribner's Sons. 
• Grimal, Nicolas (1992). A History of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell. 
• Holst, Sanford (2005). Phoenicians, Lebanon's Epic Heritage. Los Angeles: Cambridge & Boston Press. 
• Hasel, Michael G. (1998). Domination and Resistance: Egyptian Military Activity in the Southern Levant, ca. 1300-1185 B.C. Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-10041-1. 
• Kitchen, K.A. (2003). On the Reliability of the Old Testament. William B. Eerdsman Publishing Co. 
• Manassa, Colleen (2003). The Great Karnak Inscription of Merneptah: Grand Strategy in the Thirteenth Century BC. New Haven: Yale Egyptological Seminar, Department of Near Eastern Languages and Civilizations, Yale University. ISBN 978-0-9740025-0-7. 
• Mazar, Amihai (1992). Archaeology of the Land of the Bible: 10,000-586 B.C.E. Doubleday. ISBN 978-0-385-42590-2. 
• Oren, Eliezer D., ur. (2000). The Sea Peoples and Their World: A Reassessment. Philadelphia: The University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. 
• Redford, Donald B. (1992). Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03606-9. 
• Sandars, N.K. (1987). The Sea Peoples: Warriors of the ancient Mediterranean, Revised Edition. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27387-6. 
• Vermeule, Emily (1964). Greece in the Bronze Age. Chicago and London: The University of Chicago Press. 
• Wood, Michael (1987). In Search of the Trojan War. New American Library. ISBN 978-0-452-25960-7. 
• Woudhuizen, Frederik Christiaan (1992). The Language of the Sea Peoples. Amsterdam: Najade Press. ISBN 978-90-73835-02-3. 
• Woudhuizen, Frederik Christiaan. April 2006. The Ethnicity of the Sea Peoples. Doctoral dissertation; Rotterdam: Erasmus Universiteit Rotterdam, Faculteit der Wijsbegeerte.
• Zangger, Eberhard (2001). The Future of the Past: Archaeology in the 21st Century. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-64389-0. 
• Gardiner, Alan H. (1947). Ancient Egyptian Onomastica. London: Oxford University Press. 
• Manassa, Colleen (2003). The Great Karnak Inscription of Merneptah: Grand Strategy in the Thirteenth Century BC. New Haven: Yale Egyptological Seminar, Department of Near Eastern Languages and Civilizations, Yale University. ISBN 978-0-9740025-0-7. 
• Oren, Eliezer D., ur. (2000). The Sea Peoples and Their World: A Reassessment. Philadelphia: The University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. 

• Kurt, Ameli (2012). Stari istok. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-8617180872.